Održana četvrta godišnja skupština Zadruge "Res Publica", izdavača Republike

Zajedno ka punoletstvu

U sali Nezavisnog udruženja novinara Srbije, u Beogradu, Zadruga "Res Publica" održala je 25. novembra o. g. četvrtu godišnju skupštinu zadrugara, u čijem radu su učestvovali i pojedini članovi Saveta Republike iz ranijih vremena i prijatelji lista. Bez ijednog glasa protiv i bez ikakve primese sumnje u programski koncept lista Republika i ostalih oblika delatnosti Zadruge, prisutni zadrugari podržali su nameru rukovodećih organa Zadruge i redakcije lista da, uprkos brojnim poteškoćama, pre svega finansijskim, nastave posao koji Republika, u prilog kritičke javnosti, zajedničkog interesa i opšteg dobra, obavlja već punih sedamnaest godina. Metafora o punoletstvu, koja je provejavala i u izveštajima i u raspravi, ovde je dobila svoje bogato, široko i svestrano značenje: jednodušno izražena želja svih prisutnih da u fazu svoje pune zrelosti uđu ne samo list Republika i Zadruga kao njen izdavač, nego i društvo i država, kao i građani Srbije.
U ekspozeu o poslovanju Zadruge u ovoj i o planovima za iduću godinu, upravnik Zadruge Dragoš Ivanović rekao je: "I ova nam je godina, kao i prošla, u poslovnom pogledu bila krajnje mršava. Isto kao i 2004, i cele ove godine bili smo prinuđeni da zbog ograničenih finansijskih sredstava Republiku izdajemo kao dvobroj, jednom mesečno. Naše finansijske teškoće nisu nikakva novost; s njima se rvemo skoro punih sedamnaest godina, u oskudici smo stigli i do punoletstva, što se verovatno može tumačiti i kao dokaz naše vitalnosti. Ali, s obzirom da se naše materijalne teškoće dramatično zaoštravaju upravo poslednjih godina i da u pitanju nije neka prolazna nego trajna pojava, duž+ni smo da u skladu s tim razvijamo i našu ekonomsku strategiju".
O kakvoj je to strategiji reč, čitamo iz izveštaja: kresanje troškova na svim nivoima i u svim segmentima delatnosti, dvanaest brojeva, umesto dvadeset i četiri godišnje, brisanje "zaboravnih" platiša iz adresara pretplatnika, isplata redovnih, a pri tom krajnje skromnih honorara samo za petoro stalno angažovanih saradnika, bez čijeg rada bi zamrle sve aktivnosti Zadruge, za sekretara Zadruge, sekretara Redakcije, knjigovođu, za celokupnu pripremu za štampu i distribuciju lista Republika, jednokratna skromna godišnja nadoknada novinarima, stalnim saradnicima, besplatan rad urednika i glavnog i odgovornog urednika Republike, planiranje na rokove od danas do sutra zbog neizvesnosti s kolikim ćemo sredstvima sutra raspolagati.
Trenutno raspolažemo sredstvima za izdavanje dva broja lista. Očekujemo podršku za nekoliko projekata koje smo podneli odgovarajućim institucijama. Nadamo se i podršci naših starih i novih pretplatnika, pod neizmenjenim uslovima. U toku godine biće formirano i novo uredništvo, kada dosadašnjem glavnom i odgovornom uredniku, Nebojši Popovu, ističe mandat.
Ukoliko realne mogućnosti dopuste, list će ponovo izlaziti dvonedeljno a ne mesečno.
Uprkos svim teškoćama, Zadruga je uspela da u ovoj godini objavi dvanaest dvobroja Republike, drugi deo knjige Korupcija, vlast, država, i dva dokumentarna filma: "Oni su govorili drugačije", o ratu u Bosni i okupaciji Sarajeva, i "Pančevo protiv zagađenja", o ekološkoj situaciji u Srbiji. Kada je reč o planovima za iduću godinu, u izgledu je nastavak izlaženja Republike, objavljivanje knjige nedavno preminulog saradnika i člana redakcije lista Republika - Miodraga Stanisavljevića, treće izdanje Srpske strane rata, drugo izdanje knjige Ja i drugi Zagorke Golubović, kao i nova knjiga Srbija na putu ka miru, i nastavak dokumentarne video-produkcije.
Na programsku orijentaciju Republike u idućoj godini, prema rečima glavnog i odgovornog urednika Nebojše Popova, uticaće, s jedne strane, finansijska situacija Zadruge "Res Publica" kao izdavača i, s druge strane, otvoreni problemi države i društva u Srbiji, koji još nisu ni počeli da se rešavaju: bezdržavnost, zloupotreba vlasti, zločini, nasilje i pljačka. Pitanje organizovanja ustavotvorne skupštine i donošenja novog ustava još nije ni na vidiku, a otvara se i pitanje statusa Kosova i Metohije, i položaja srpskog naroda u toj pokrajini, koje je trenutno "više u domenu mitologije nego u domenu realnih političkih procesa", budući da aktuelna vlast u Srbiji nije "uradila ništa bitno ni tamo gde je apsolutno suverena, a htela bi da uređuje probleme na Kosovu, nad kojim nema suvereniteta". Ova dva pitanja, kao i problemi tranzicije i svojinskih odnosa, ljudskih prava, prava manjina, otvorenih pitanja u kulturi, novih aktera privrednih i društvenih promena, poput Unije malih akcionara, koja je, umesto da bude pomognuta, progonjena od aktuelnih vlasti, kao i sva ona pitanja koja Republika smelo i neumorno razmatra još od svog nastanka biće na programskom repertoaru i u vremenu koje je pred nama.
U raspravi je naglašeno da je Republika jedan od retkih medija koji je "obilovao tekstovima sa dubinskom analizom života u Srbiji", koji je "pokazao gde su koreni zla u kojem živimo" i opomenuo našu javnost da se to "zlo i dalje širi". U tom pogledu, bilo bi veoma važno odgovoriti i na pitanje koliko smo u mogućnosti da se zlu suprotstavimo, odnosno ukazati na stvarne aktere tog suprotstavljanja i na njihova dela. Da li kod nas, na primer, ima mogućnosti da se začne jedan širi pokret alterglobalizma, s obzirom na činjenicu da se, i na svetskom nivou, gase socijaldemokratski pokreti i države, i da, i na globalnom i na regionalnom nivou, desnica sve više osvaja vlast (Z. Golubović). Rasprava, po običaju, nije oskudevala ni u idejama o tome kako programsku koncepciju približiti širem krugu čitalaca i kako popraviti finansijsku situaciju, a bilo je i konkretnih ponuda za konkretnu pomoć (Ž. Paunović i Z. Marković).
Zadrugari nisu zaboravili da svim priložnicima Fonda za održanje Republike zahvale na prilozima, čemu se pridružuju i svi članovi Redakcije lista i organa upravljanja naše Zadruge.