In memoriam

Odlazak prijatelja

Milivoj Despot, dugogodišnji sudija i predsednik odeljenja u Vrhovnom sudu, saradnik Republike od njenog osnivanja i član Foruma za međunarodne odnose, tiho je otišao 26. avgusta. Onako tiho i neupadljivo kakav je bio u životu. Bio je to bogat i angažovan život, borben i ispunjen pregalaštvom, život čoveka u matici. Ali Milivoje Despot je znao da svoj život živi bez velikih gestova i povišenog tona. Kada bi se izgovaralo "Despot", jer tako smo ga svi zvali, to ime izgovaralo se tiho i sa poštovanjem. U skladu sa ljubaznom i diskretnom pojavom vlasnika imena koga ćemo se sećati sa setom i poštovanjem. Takvoga ga znamo mi u Republici, aktivisti nevladinih organizacija, kolege, saborci, prijatelji. Bio je sudija i rukovodilac u Vrhovnom vojnom sudu, iz Narodnooslobodilačkog rata izašao je sa činom majora. A ipak ništa u njegovoj pojavi nije odavalo bilo šta vojničko. Onako blag i nasmešen, više je podsećao na nekog humanitarca. U stvari, u dubini duše, a kasnije i profesijom, on to i jeste bio. Jer, kako u oproštajnom govoru reče Vojislav Šušnjar, general u penziji i nekadašnji predsednik Vrhovnog vojnog suda, Milivoj Despot je na svakom koraku uspevao da pokaže ljudsku dobrotu i primer pedagoga. "Kada je rešavao o nečijoj sudbini, on je to tako shvatao, da se pred njim nalazi čovek sa svojom sudbinom i mukom. Uspevao je da pravdu zadovolji, a nevoljniku pomogne. Na mlađe saradnike je nenametljivo i ne docirajući prenosio sopstvenu širinu pogleda, toleranciju i životno iskustvo." I sam učenik Milivoja Despota, Vojislav Šušnjar je potcrtao tu njegovu lepu karakternu crtu: "Nije nas učio paragrafima, nego nas je, ličnim primerom, učio ljudskosti, kako da u raznim slučajevima pristupamo tolerantno i bez predrasuda. Zato je uživao autoritet koji nije počivao na funkciji nego na snazi ličnih kvaliteta".
Ona nadasve humana crta koja je izbijala iz cele pojave Milivoja Despota našla je srećan i plodan izraz na profesionalnom polju, zbog čega je uživao poštovanje ne samo u zemlji nego i u inostranim stručnim krugovima. Despot se posvetio humanitarnom pravu u oblasti međunarodnog ratnog prava, bio jedan od autora obimnog uputstva o primeni pravila međunarodnog ratnog prava u oružanim snagama SFRJ, učestvovao na međunarodnom nivou u kodifikaciji međunarodnog ratnog prava.
Koliko je Despot bio odan profesiji posvedočio je u oproštajnom govoru Vojislav Šušnjar, kao prijatelj i kolega: "U poslednjim trenucima života Milivoj Despot je izgovorio: otvaram sednicu Krivičnog veća Vrhovnog vojnog suda".
Od Milivoja Despota dirljivim rečima prijateljstva i uvažavanja oprostio se i Boris Kebakovski, koji je kao komšija i u ime građana Mesne zajednice "Stevan Filipović" senima pokojnika zahvalio za sve ono što je učinio za građane među kojima je živeo.
Milivoj Despot je sahranjen uz vojne počasti. Kraj odra su svetlucala njegova odlikovanja kao tiho zbogom jednom dostojnom životu i prošlom vremenu.