Dostojanstvo života*

Najviša ljudska vrednost

zajednička osnova koja obuhvata mnogo vrsta vrednosti. Bez takve zajedničke osnove, međuljudsko poverenje i saradnja ne mogu da nastanu. U konačnoj analizi, verujem da vrednost čoveka i dostojanstvo života ispunjavaju uslove za ovu zajedničku osnovu. TOJNBI: Opet se slažem s tvojim verovanjem i s budističkim pogledom na život. Razlika između vrednosti i dostojanstva, navedena u pasusu iz Kantovih dela, je prosvetljujuća. Vrednost je relativna, a sve što ima vrednost može se razmeniti za nešto podjednake vrednosti (to je funkcija novca). Nasuprot tome, dostojanstvo (alias čast) je apsolutno, ne relativno; a nema ničeg, koliko god vrednog, što se može razmeniti za dostojanstvo ili čast. Ljudsko biće preziru, a ono prezire
		Pierre Auguste Renoir, Flowers in a Vase, 1866.

IKEDA: To što si rekao je vrlo istinito. Priroda stvari kojima čovek pridaje najveću vrednost karakteriše odnos tog čoveka prema svekolikom životu.

TOJNBI: Saglasan sam s tezom da je dostojanstvo vrednost koja, za razliku od svih ostalih vrednosti, ne može biti razmenjena za bilo šta drugo. Iz toga zaključujem da bi naša svest o ljudskom dostojanstvu trebalo da učini da se osećamo skromno. Ljudska priroda ima dostojanstvo, ali je njeno dostojanstvo nestalno i nikada potpuno. Ljudsko biće je učinjeno dostojanstvenim u onoj meri u kojoj je zainteresovano, altruistično, saosećajno, u kojoj voli, i u kojoj je odano drugim živim bićima i svemiru. Lišeno je dostojanstva ukoliko je pohlepno i agresivno. Spremnost s kojom dopuštamo sebi da budemo pohlepni i agresivni je ponižavajuća, a bedu našeg etičkog nastupa čini još više ponižavajućim kontrast s našom tehnološkom veštinom.

IKEDA: Svakako, zato što je nezamenljiv, ljudski život ima dostojanstvo. Ali, kao što si rekao, za to da se život učini dostojanstvenim u najistinitijem i najstvarnijem smislu, potreban je neprekidan napor. Svaki čovek mora da snosi odgovornost za sopstveno dostojanstvo. Dostojanstvo ljudskog života postojalo je otkako je čovek postao sposoban za svest visokog nivoa, ali je čovek hodao istorijskom stazom punom razdora, mržnje i ozleda. Jedini način da ljudi na praktičnom planu daju dostojanstvo svim aspektima svojih života jeste da napuste mržnju i uvrede i da streme delovanju u skladu s lepotom i ljubavlju.

TOJNBI: Čovekov etički nivo je bio nizak i nije rastao. Nivo njegove tehničke veštine je rastao uzlaznom krivuljom, koja se u naše vreme uzdizala brže nego u bilo koje prethodno zabeleženo vreme. Zato je disparitet između naše tehnologije i našeg morala danas veći nego što je ikad bio. To nije samo ponižavajuće; to je smrtno opasno.
Naša sadašnja situacija trebalo bi da nas učini skromnim, a taj osećaj skromnosti treba da nas podstakne da dostignemo dostojanstvo bez koga naš život nema vrednost i bez koga naš život ne može biti srećan. Ljudsko dostojanstvo se ne može postići na polju tehnologije, za koje su ljudska bića tako stručna. Ono se može postići samo na polju etike, a etičko dostignuće se meri stepenom do koga našim delima upravljaju ljubav i saosećanje, a ne pohlepa i agresivnost.

* Iz: Izaberi život. Dijalog: Arnold Tojnbi i Daisaku Ikeda. Preveli s engleskog Predrag J. Marković i Vojkan Guberinić, "Dereta", Beograd 2005, str. 358-361.