Huan Mendez, specijalni savetnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za sprečavanje genocida održao je predavanje u Beogradu

Tranziciona pravda je važno sredstvo za postizanje demokratije u jednom društvu

Argentinac Huan Mendez, pravnik, profesor univerziteta u SAD i predsednik Međunarodnog centra za tranzicionu pravdu, specijalni savetnik generalnog sekretara UN za sprečavanje genocida, kao gost Fonda za humanitarno pravo, šestog septembra u beogradskom hotelu "Metropol" održao je predavanje o tranzicionoj pravdi na putu od konflikta i diktature ka miru i demokratiji.
"Tranziciona pravda nije posebna vrsta pravde, već pravda sa brojnim teškoćama", naglasio je. Da bi se iz konflikta i diktature stiglo do demokratije neophodno je suočavanje sa prošlošću i izvlačenje određenih pouka iz svega što se dogodilo. Taj proces jeste ono što se naziva tranzicionom pravdom, rekao je Mendez.
Govorći o brojnim iskustvima i u različitim zemljama u svetu koje su u novijoj istoriji prolazile kroz ovaj proces, a među kojima je bilo i iskustvo iz njegove domovine, Argentine, iz koje je i sam morao da emigrira, Mendez je naglasio kako je uočeno da su na početku procesa tranzicije uvek brojni pripadnici prethodnog sistema koji, i dalje na visokim položajima, pokušavaju da zaustave procese i da amnestiraju počinioce nedela. Neophodno je iz policije, vojske i pravosuđa isključiti sve one koji su činili nedela. Ipak, lustracija bi bila samo prvi potez. Da bi se do pravde došlo, i da bi proces tranzicije bio uspešno okončan, neophodno je reformisati ove institucije. Tu je potrebno obrazovati i građane kako bi bili u stanju da ove institucije pozovu na odgovornost. Mediji imaju veliku obavezu da pišu i objašnjavaju sve što se događalo, te tako učestvuju u ostvarenju tranzicione pravde.
Prema njegovoj oceni, međunarodni sudovi ne mogu da zamene obavezu države da krivično goni odgovorne za kršenje ljudskih prava. Ovi sudovi mogu procesuirati samo mali broj slučajeva, ali je važnije da sve države imaju obavezu da im sude i kažnjavaju sve povrede ljudskih prava. Ipak, naglasio je tokom svog izlaganja, upravo utvrđivanje i kažnjavanje povrede ljudskih prava najteže je procesuirati, a to do sada nije uspela da učini nijedna zemlja, mada su neke, poput Perua, imale značajnih rezultata.
Država je obavezna da ustanovi istinu, odnosno sakupi sve činjenice o slučajevima kršenja ljudskih prava. U tom smislu je i obezbeđivanje nadoknade. Nadoknada, prema njegovom mišljenju, nikada ne može biti precizno i na pravi način odmerena ali je važna kako bi se i državi i žrtvi vratilo samopoštovanje. Pomirenje kao deo predviđenih normi takođe ima veliki značaj u ovom procesu, a uz institucionalne reforme sprečava se nastajanje novog nasilja. Pozitivne primere funkcionisanja tranzicione pravde Mendez vidi u procesima koji su se odvijali u Čileu i Argentini. Dilema mir ili pravda, po njemu, nije opravdana i samo ukoliko je pravda deo mirovnog sporazuma tranzicioni proces može dovesti do demokratije.