Inicijative međunarodne Alijanse nevladinih
ekoloških organizacija
Septembra 2005, na Borovecu, u susednoj Bugarskoj, održana je četrnaesta
godišnja konferencija Alijanse nevladinih ekoloških organizacija ANPED-a
(Alliance of Northern People for Environment and Development) sa sedištem
u Holandiji.
U ovu mrežu uključene su već od 1993. i neke nevladine organizacije iz svake
od zemalja ex-YU (a Ekourbana radionica iz Beograda još 1997). Osnivači
ove Alijanse severnih naroda, zagovarajući principe održivog razvoja, već
su 1991. shvatili da treba povezati različite grupe civilnog sektora ne
samo u zemljama severne hemisfere, već da istovremeno, kao bogate zemlje
sa specifičnim ekološkim odgovornostima, moraju pružiti ruku i povezati
se sa jugom, ali pre svega sa celovitim evropskim prostorom. Već sledeće,
1992. godine, na istorijskom UN ekološkom samitu u Riju, temeljni dokument
novog Milenijumskog modela, postulata održivog razvoja i sigurnije budućnosti,
Agenda 21, upravo naglašava ovakav stav i konstatuje da su "osnovni
uzroci globalne ekološke degradacije" vezani pre svega za dominantne
modele neodržive proizvodnje i potrošnje, stila i dominantne kulture življenja
(potrošačkog & energetski i resursno neracionalnog!), koje "nameću"
najbogatije zemlje.
Sledeći poruke ovog prvog svetskog samita, ANPED je dosledno razvijao razumevanje
poruka iz Agende 21, razvijao nekoliko ključnih tema i sve više i zajedničkih
subregionalnih projekata. Ali ono čime se rad ove mreže posebno ističe jeste
izuzetna saradnja i osnaživanje istočno-zapadne panevropske saradnje, što
skoro i da nije postojalo u drugim oblastima ili nivoima te 1991. godine.
U okviru ove mreže konzistentno se prati nekoliko ključnih tema kroz formalizovane
radne grupe:
- Zdravlje i envajronment,
- Zagađenost voda i envajronment,
- Teme o nuklearnoj energiji,
- Agrokultura i biodiverzitet,
- Lokalna akcija ka održivom razvoju (Lokalna Agenda 21),
- Modeli održive proizvodnje i potrošnje,
- Ljudska prava i održivi razvoj
|
Ovih sedam radnih grupa, tematski i akciono sasvim ravnopravno deluju, međusobno
se informišući ali i edukujući, doprinoseći bez ikakvih lokacionih ograničenja
na mapi Evrope. Nažalost, postoje još uvek ograničenja, uvjetovana opštim
državnim, lokalnim, socijalnim i političkim kontekstom zemalja u kojima
NVO sektor nije ujednačeno podržan
ili čak i legalizovan. Međutim, uprkos takvim ograničenjima,
kao dugogodišnjim učesnicima u ovom procesu, zadivljujući je osećaj
solidarnosti i pripadnosti, demokratičnosti i otvorenosti koje neguje
ova mreža, kao i spoznaje o brzini i kvalitetu ostvarenog ujednačavanja
znanja, performansi, ovladavanja jezikom i novim tehnologijama, posebno
mladih ljudi iz bivšeg istočnog bloka.
U tom kontekstu već su se uspešno realizovali mnogi projekti (posebno
bi istakli podršku ženskim NVO grupama u zoni uticaja Černobilja)
ili teme vezane za pitanja ljudskih prava i zaštite životne sredine,
a danas se već iniciraju i subregionalni projekti.
Kao novu inicijativu sa ovogodišnjeg skupa posebno bi istakli projekt
Radne grupe ANPED-a "Podsticanja implementacije Karpatske konvencije".
Ova konvencija je usvojena još na ministarskoj ekološkoj konferenciji
u Kijevu 2003, a koju smo kao država u |
|
|
teritorijalnom obuhvatu (posledicama po rečne slivove, a i samu strategiju
razvoja Podunavlja) i sami potpisali. Međutim, nažalost, nismo do danas
bili dovoljno prisutni ni kao država ni kao civilni sektor, a još manje
kao lokalna zajednica na ovom velikom EU i UNDP projektu. Letošnje velike
poplave Tise, raniji ekološki akcidenti na Tamišu i permanentno prisutni
rizici, izvodili su na teren i pred kamere brojne ministre (ne sećamo se
prisustva ekoloških resora ili zaštitara biodiverziteta i spomeničke baštine),
ali niko nigde do sada nije ni pomenuo u javnosti da smo potpisivanjem Karpatske
konvencije otvorili višeslojne mogućnosti izrade relevantnih projekata na
ugroženim lokalitetima, ali i na nivou interregionalne saradnje (strateške,
razvojne, projektno-investicione).
Sama ideja da područje Karpata bude obuhvaćeno istim razvojnim konceptom
i sličnom konvencijom, kao mnogo godina ranije područje Alpa, otvara mogućnosti
mnogostrukim inicijativama i projektima, ali pre svega nameće obavezu transparentnosti
i koordinacije našim državnim organima i odgovarajuće podrške nadležnih
nam ministarstava. U svakom slučaju, civilni sektor, kao i mnogo puta ranije,
može i treba da premosti barijere i pokrene "evropske i regionalne
integracije i razmene odozdo", a s obzirom da su danas u ovoj Alijansi
još dve naše nevladine velike organizacije, Zelena mreža Vojvodine i Mladi
istraživači Srbije, daje nam za to mogućnost i nadu.
|
