Rezultati petnaestodnevnog istraživanja cena i kvaliteta usluga beogradskih taksista

Igre bez granica malih velikih cifara

Kako u bespoštednoj borbi nadmudrivanja koja vlada u našoj državi da preživimo? Svi smo videli i čuli kampanju BEOTAXI-ja, cene na reklamnim panoima - a doživeli svašta! Nije mnogo bolja situacija ni sa članovima drugih brojnih udruženja. BELL TAXI, PINK daju popust od 20 procenata na poziv, ali niko neće da prihvati kraću relaciju. Operater vam hladno spusti slušalicu. Ali, to su iskustva koja smo svi imali, i to nije predmet našeg istraživanja. Mi smo problem postavili na osnovama da svaki građanin, bez prethodnih višednevnih istraživanja specijalnih uslova pod kojima može da dobije popust u zavisnosti od trenutnog raspoloženja, ili "poštenja" pružaoca usluge, ima zakonsko pravo da dobije adekvatnu uslugu za svoj novac. Proučavana je petnaest dana ista trasa, u dužini od 9,5 km, bez biranja udruženja taksi službi, pri čemu je merena dužina trajanja vožnje, koja je uvek iznosila tačno trinaest minuta. U periodu od 2. septembra 2005. godine do 26. septembra usluge su korišćene isključivo radnim danima od deset časova. Od 260 dinara, koliko je naplaćeno prvog dana, cena je dostizala i 450 dinara posle poskupljenja. Novim cenovnikom je data sloboda izbora cene starta svim udruženjima u visini od 45 dinara do 52 dinara. Ali, razlika u ceni na kraju vožnje nije samo sedam dinara! Bespoštedna borba oko računa koja je vođena sa većinom pružalaca usluge rezultirala je upisivanjem samo odrednice "lokal" umesto tačne destinacije, neupisivanjem datuma vožnje, odbijanjem da se upiše lično ime korisnika, iako je nuđena i lična karta, upornim nuđenjem blanko računa. Prosto je neverovatno šta sve možete da saznate o vožnji taksijem ako samo mirno posmatrate petnaest dana, bez nervoze, svađa, prepirki, pritisaka, pretnji, u borbi za svoj teškom mukom zarađeni dinar! Ako na sve što ste preživeli, u šta spada izuzetno neprijatna vožnja sa naglim promenama brzine, cimanjem, naglim kočenjima i još neprijatnijim naglim startovima, nepropisnog, riskantnog, potpuno nepotrebnog obilaženja autobusa ili vozača koji se kreću zakonski dozvoljenom brzinom, rasturenih sinusa od promaje, primenite i malo početnog znanja fizike iz osnovne škole možete da rešite enigmu različite cene vožnje na taksimetar u Beogradu. Da biste za trinaest minuta po fiksnoj ceni svaki dan prelazili 9,5 km prosečna brzina kretanja bi morala da bude 45,238 km na sat. U uslovima gradske vožnje to je brzina koja vam obezbeđuje da stignete na vreme, da vožnja bude sigurna i prijatna. Međutim, to se u Beogradu ne dešava. Na trideset metara od kolone taksi vozači, umesto da smanje brzinu, dodaju gas naglo kočeći na dvadeset centimetara udaljenosti od vozila koje se nalazi ispred njih! Naizgled potpuno nepotreban manevar koji vas još i izbaci iz sedišta. Ako uz to dodamo i podatak da su svi vozači na vreme informisani o zagušenjima u saobraćaju, da znaju koliko će morati da čekaju u koloni, otkrivate tajnu malih cifara kojom se vaš račun za vožnju na taksimetar drastično menja u prokletstvo velikih cifara. Jer ukupno vreme vožnje je stalna veličina, ali ako se na samo trideset metara brzina samo dva puta poveća, vreme se petostruko skraćuje. Pošto je ono obrnuto proporcionalno dužini pređenog puta. Pošto je i dužina stalna veličina, dragi moji, menja se samo cena na taksimetru. I tako na kraju dobijate cenu od 190 dinara više, umesto sedam koliko je zakonodavac dao. Naizgled, vaš taksista vas je vozio požrtvovano kroz užasan saobraćaj u Beogradu. Ako spisku posledica osim cene dodamo hormonalni poremećaj, razvaljene sinuse, odvaljene bubrege samo za vas, još uvek precizno neodređene zdravstvene posledice od povećane buke, koja je direktna posledica takve vožnje, za sve stanovnike Beograda, cifre počinju vrtoglavo da skaču. I sve se to dešava za samo 0,0000657 minuta u jednom danu!