Sumorni septembar - pet godina posle

Septembar je u Srbiji bio sigurno jedan od onih veselijih meseci u godini kada se, nakon godišnjih odmora i dugih letnjih raspusta, raspoloženi, uobičajenoj mirnoj svakodnevici vraćaju đaci i njihovi roditelji. Srbija bi sa prvim danima jeseni počinjala da miriše na ajvar i pečene paprike, a glavne teme su bile koliko koštaju udžbenici i školski pribor i, naravno, paprike. Pre pet godina, sigurno je, san o takvom početku septembra mnoge u Srbiji izveo je na glasanje protiv Miloševića i njegovih. Režim je pao. Ovogodišnji septembar, nažalost, opet nije onaj koji su prosečni Srbijanci tada sanjali.
"Afera pancir" koju je krajem avgusta pokrenuo ministar finansija Mlađan Dinkić zasenila je sve ostalo, rezultirala ostavkom ministra vojske Prvoslava Davinića, uhapšen je vlasnik fabrike vojne opreme Mile Dragić, dva generala, i protegla se tokom čitavog septembra... Najozbiljnije do sada uzdrmana je Državna zajednica Srbija i Crna Gora. Onda se, istovremeno, po ko zna koji put, otvorila i rak-rana ovog društva - korupcija. Uhapšena su i dvojica sudija, Ljubomir Vučković, sudija Vrhovnog suda, i Milan Radovanović, zamenik specijalnog tužioca; optuženi su za primanje mita.
Štrajk prosvetnih radnika, koji je najavljen kao generalni, guši se, kako sam od sebe, tako i uz pomoć drugih sindikata. Privrednici su se sreli sa predsednikom Republike, ali su saopštenja sa "nedeljnog ručka" bila oprečna. Vojislav Šešelj je završio svoje svedočenje u korist odbrane Miloševića. U jednom trenutku njegovog dugog svedočenja tužilac Džefri Najs naterao ga je da pročita deo pisma koje je uputio tužilaštvu. Gomila psovki i demonstracija prostakluka potvrdili su da je izgubio kontrolu, po svemu sudeći se i uplašio. Primitivci u Srbiji, nažalost, to nisu prepoznali. Ponovo mu je porasla popularnost, a kažu da su se kafanske družine okupljale danima, da uz piće prate šta Voja još ima da kaže "mrskim neprijateljima". Naročito "lekovito" Šešelj im je "pao" posle debakla košarkaša na evropskom prvenstvu. Kiša je smanjila rod paprika, cena im je skočila, pa od ajvara ove godine ionako nema ništa. Vraćamo se istorijskim temama. Crkva je opet tu da pomogne. Političari rade za svoje kampanje. Izbori su blizu, a i referendum u Crnoj Gori je sve izvesniji, iako se očekuje još jedna poseta Havijera Solane. U Njujorku, na 60. skupštini Ujedinjenih nacija, bile su dve delegacije iz Srbije i Crne Gore. Predsednik Državne zajednice Svetozar Marović nije otišao, pa se posle pokajao. Ipak, afera vezana za vojsku najviše ga je uznemirila. Zapretio je čak da više neće ni dolaziti u Beograd. Ni on, ni ostali kadrovi iz Crne Gore.

Štrajk kojeg nema

školske godine, a njih je po svemu sudeći manje nego članova Samostalnog i Nezavisnosti. Od 1755 škola u Srbiji već u prvoj nedelji štrajkovalo je između 149 i 327 (u zavisnosti od izvora informacije). Ministar Slobodan Vuksanović nije se mnogo uznemirio. U međuvremenu je odigrao košarkašku utakmicu sa veroučiteljima. Onima koji su tražili korekciju plata za 2005. godinu za razliku između projektovane i stvarne inflacije, te utvrđivanje visine otpremnina, za odlazak u penziju tri plate a za odlazak među "tehnološki višak" 200 evra za godinu staža, Vuksanović je odgovorio prošlonedeljnim potpisivanjem
		Pierre Auguste Renoir, Path Winding through The High Grass, c. 1875.

Traženje izlaza iz ekonomske krize

Predsednik Srbije Boris Tadić sreo se, sredinom septembra, sa privrednicima u Privrednoj komori Srbije, posle čega je izdato saopštenje. Privredni pokazatelji zabrinjavajući, inflacija veća od projektovane, te stoga treba nešto hitno preduzeti. Snimak kao da je montiran. Privrednici, isti oni koji su ozbiljno i sa dužnom pažnjom nekada bili okrenuti prema predsedavajućem, Slobodanu Miloševiću ili supruzi mu Mirjani Marković, sada gledaju prema Borisu Tadiću i predsedniku komore Slobodanu Milosavljeviću. Razlika je samo u tome što nakon dva dana učesnici sastanka sa kojeg je izdato saopštenje u medijima demantuju predsednika Republike i Privredne komore, i saopštavaju da izrečene ocene nisu i njihove. Jasnije nego što je uobičajeno može da se vidi da stari režim nije demontiran.
Beogradski Danas 13. septembra objavljuje: "Predsednik kompanije Delta holding Miroslav Mišković, generalni direktor Sintelona Nikola Pavičić i direktor Hemofarma Miodrag Babić izrazili su neslaganje sa stavovima Slobodana Milosavljevića izrečenim na konferenciji za novinare posle sednice Saveta... Poslovni savet Privredne komore Srbije, u čijem radu je učestvovao i predsednik Srbije Boris Tadić, ocenio je da je za razvoj zemlje neophodan istorijski dogovor srpske privrede i srpske politike. Poslovni savet Privredne komore Srbije uputio je državnom vrhu, predsedniku i premijeru Srbije zahtev da se hitno donese Nacionalna strategija razvoja Srbije, koja treba da sadrži strategiju privrednog razvoja, obrazovanja, bezbednosti i tehničko-tehnološkog razvoja.
Poslovni savet Privredne komore Srbije insistira, s obzirom na situaciju u privredi Srbije, da se donesu kratkoročne mere koje će omogućiti zaustavljanje negativnih privrednih kretanja u Srbiji".
Onda su privrednici još poželeli da ujedine Vojislava Koštunicu i Borisa Tadića, te ih zamolili da "obezbede nastup srpskih preduzeća na principu reciprociteta, u okruženju, posebno u Hrvatskoj, Sloveniji i Bosni i Hercegovini". Patriote su to!

Vojislav Šešelj je svedočio u Hagu

Kao i Vojislav Šešelj, koji je braneći Slobodana Miloševića pred Tribunalom u Hagu, i pored svog primitivizma kojim se tako uspešno kretao na domaćem terenu, jedino koristio nekadašnjim svojim potčinjenima, Tomislavu Nikoliću i družini. Na lokalnim izborima u Kuli prema nezvaničnim rezultatima imaju najviše glasova. A što se tiče Miloševića, pravnici kažu da mu je više odmogao. Ono što je tako uspešno prodavao na domaćem tržištu u obliku svojih brzo pisanih i velikotiražnih knjiga, poslužilo je u Hagu kao dokument. Tako su, na primer, citati iz "Srpski bračni par Čaušesku", gde je Šešelj pisao o tome kako ga je Milošević lično, 1992. godine, pozivao i tražio da angažuje dobrovoljce za rat u Hrvatskoj, poslužili Najsu za proveru optužbe za zajednički zločinački poduhvat.
Šešeljevo svedočenje koje je započelo 17. avgusta trajalo je 14 radnih dana, a završeno je 20. septembra, kako je izvestio beogradski B 92, nakon što je predsedavajući sudija Patrik Robinson prekinuo dodatno ispitivanje, zaključujući da Milošević "više nema relevantnih pitanja za svedoka".

Afera pancir

automobila "škoda fabia". Krivične prijave pripremile su zajedno Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala i Vojno-bezbednosna agencija. Sada je na redu pravosuđe. Na kraju. Pre toga afera se valjala kroz medije, vodio se pravi rat kroz saopštenja i konferencije za štampu. Mlađan Dinkić, ministar finansija u Vladi Srbije, koji je još proletos počeo da ruši svog partijskog druga iz G 17, ministra odbrane Prvoslava Davinića, optužbama da je nesposoban za funkciju koju obavlja, u avgustu je najavio da će u Davinićevo ministarstvo da pošalje supervizora u vidu Aleksandra Radovića, e da bi ovaj proverio kako se troše pare iz vojnog budžeta. Onda je Davinić odgovorio vidljivim zbližavanjem sa Crnogorcima. I izgledalo je da će uprkos vojnoj umešanosti u divlju gradnju na Rumiji, u crnogorskom delu vlasti imati podršku. Tada je grunula afera sa nabavkom opreme iz firme "Mile Dragić". I onda smo saznali da je ovaj zrenjaninski biznismen, kum Radovana Stojičića Badže i brat štampara Šešeljevih knjiga, dugogodišnji snabdevač vojske i policije raznoraznim potrepštinama, od pancira, preko šlemova, cipela, do čarapa... Sve je postalo sumnjivo. I kvalitet i cena, a naročito količina. I Davinić je ubrzo podneo ostavku. Tražila se i odgovornost predsednika Državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozara Marovića. On je potpisivao ugovore, pa je takođe kriv. Crnogorci su zapretili da ako se ovako nastavi više neće dolaziti u Beograd. Sednica Vrhovnog saveta odbrane nije održana nekoliko meseci. Na njoj bi trebalo da se raspravlja i o odgovornosti načelnika generalštaba Dragana Paskaša, koji treba da odgovori kako je i pod kojim uslovima vojska bila uključena u crkvene poslove. Afera pancir otvorila je vrata ada. Svih
		Odlučivanje   I u ličnom i u zajedničkom životu upućeni smo na donošenje odluka. One su ponekad nezavisne jedna od druge, a nekada povezane. Mnogi izvori upućuju na to da su građani 2000. odlučili da glasaju protiv Miloševića s nadom u realnu mogućnost korenitih promena koje će garantovati novi ustav. I pored mnogih obećanja nekadašnje opozicije a potonje vlasti, to se nije dogodilo. Dogodilo se nešto što je malo ko očekivao, da nova vlast "kohabitira" sa starom. Ostao je širok prostor uzurpacije vlasti, nespremne da raskine spone s vremenom nasilja, zločina i pljačke. Srljanje u ponor, dabome, nije proisteklo iz samo jedne odluke samo jednog aktera. Izlazak iz ponora još više zavisi od više odluka više aktera. Težnje za normalnim životom u normalnoj državi iznova se artikulišu kroz inicijativu za raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu koja će doneti novi ustav. Tok i ishod ove inicijative pokazaće koliko smo zaista sazreli za raskid s razdobljem nasilja, zločina i pljačke. Pogledajte, pročitajte, razmislite, odlučite.

Sprečavanje korupcije

Koštuničina vlada i njeni ministri ostaće upamćeni po stalnom otvaranju burnih afera, od kojih nijednu nisu rešili, i po stalnim pretnjama "da kreću u oštri obračun sa korupcijom". Stručnjaci poput Miroslava Prokopijevića tvrde da je centar korupcije Vlada Srbije, u kojoj se dolazak na položaje koristi za nezakonito bogaćenje.
"Nije tačno da se o tome do sada nije znalo, jer postoji nekoliko izveštaja vladine Komisije za borbu protiv korupcije, koje Koštuničin kabinet nikada nije razmotrio. I sada se ima utisak da slučaj sa vojnom opremom, odnosno sa Vojskom SCG, služi da bi se sakrio slučaj sa Nacionalnom štedionicom", tvrdio je Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, krajem septembra u Glasu javnosti. Sa njegovim ocenama složili su se i Dušan Janjić i Zoran Drakulić.
Crnogorci su u aferi pancir prepoznali strah da bi ogromne pare sačuvane u vojnim objektima u manjoj republici sa odvajanjem Crne Gore mogle biti izgubljene za Srbiju. Oni u blizini vlasti izgleda da su mislili i o tome. Još je malo toga ostalo za raspodelu.
Hapšenja sudije Vrhovnog suda Ljubomira Vučkovića i zamenika specijalnog tužioca Milana Radovanovića, optuženih za primanje mita, potvrdila su ono što prost svet odavno tvrdi, da i u pravosuđu ima korupcije. To što je vlast udarila najpre na najviše dobro je i za nju, ali i za građane. Vraća optimizam, na kraju baš teškog meseca. Pet godina posle.