|
Godina XVII (2005)
|
1-31. avgust 2005.
|
 |
|
|
Republika
|
Šta čitate
|
|
|
|
|||||||||||||||
Raskorak između normativnog i stvarnog Knjiga je rezultat istraživačkog projekta pod nazivom Posmatranje postupanja sudova prilikom suđenja za krivična dela u Srbiji tokom 2004. godine, s aspekta poštovanja ljudskih prava, u kojem su učestvovali pravni stručnjaci Centra za antiratnu akciju i Fonda za otvoreno društvo.Monitoring se odnosio na poštovanje pravila postupka, odnosno poštovanja ljudskih prava uhapšenih lica i optuženih u krivičnom postupku. Reč je o pravu na pravično suđenje, pravu na odbranu, pravima oštećenih, pravima svedoka i naročito zaštićenih svedoka koji su novum u našem krivičnom zakonodavstvu, pravu na privatnost i pravima koja su zajemčena tokom sprovođenja pretkrivičnih radnji i istrage. Obavljeno je posmatranje ukupno 261 krivičnog postupka a prikupljeni podaci iz 25 posmatranih okružnih sudova na teritoriji Srbije (bez Kosova), kao i nekih opštinskih sudova i Specijalnog suda, stručno su obrađivani i na osnovu njih izvedeni zaključci u kojima je ukazano na probleme u vezi sa postupanjem suda ali i tužilaštva i policije. Uzorak monitoringa činili su predmeti u radu krivičnih odeljenja i to za "klasičan" kriminal ali i za krivična dela organizovanog kriminala, koji su se odvijali u Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu (Specijalni sud). Ovim projektom želeo se utvrditi stepen diskrepance između pravnog poretka koji je normativno manje-više usaglašen sa
Osnovni zaključci monitoringa, koji odražavaju rezultate ovog istraživanja, mogu se svesti na nekoliko ključnih činjenica. Procesna prava okrivljenih su uglavnom poštovana, a primeri kršenja prava na odbranu odnosili su se na pretkrivični postupak, ređe na istragu, a samo izuzetno na glavni pretres. Što se tiče prava na slobodu i sigurnost u postupcima za tzv. običan, odnosno konvencionalni kriminal, pritvor se najčešće određuje u najkraćem trajanju (od nekoliko dana do jednog meseca) dok izuzetak od ovog pravila predstavljaju predmeti iz nadležnosti Specijalnog suda. Osim pritvora, druge mere obezbeđenja prisustva okrivljenog u toku suđenja (npr. kaucija) retko se koriste. Najveći broj kršenja ljudskih prava odnosi se na predugo trajanje sudskog postupka. Neka posmatrana suđenja trajala su i po deset godina, pri čemu su prvostepene presude bile nekoliko puta ukidane. Na dužinu trajanja suđenja naročito utiču česte pojave zloupotrebe procesnih prava okrivljenih. Zapaženo je da u velikom broju slučajeva postoji dug vremenski period od izvršenja krivičnog dela i podnošenja krivične prijave do pokretanja istrage. Taj period je najčešće jedna pa čak i više godina. Kao veliki nedostatak i kršenje prava aktera u sudskom postupku mogu se oceniti i slučajevi neproveravanja navoda okrivljenih da su u pretkrivičnom postupku ili u istrazi bili podvrgavani fizičkom nasilju ili psihičkoj torturi, te da su iskaz dali pod prinudom. Sud nedovoljno pažnje posvećuje tome, ali još je veća odgovornost na policijskim organima i organima tužilaštva koji moraju pre izlaska na glavni pretres da provere navode okrivljenog i ustanove da li je bilo torture nad njim ili ne. U odsustvu ovakvih mera posmatraču jedino preostaje da izvuče zaključak o prećutnom tolerisanju prinude nad pritvorenim i okrivljenim licima. Autori posebno podsećaju na negativne odjeke u domaćoj i međunarodnoj pravnoj javnosti u vezi sa suđenjima tokom vanrednog stanja kada su mnoga ljudska prava bila privremeno suspendovana. Takođe je konstatovan značajan stepen narušenog autoriteta sudije, što je posledica prethodnih vremena kada je sudska vlast bila samo puka sluškinja autoritarnog režima Slobodana Miloševića, s jedne, i još uvek neuspostavljene nezavisnosti sudske vlasti u odnosu na ostale dve grane vlasti, s druge strane. Na kraju knjige njeni autori pozivaju nadležne organe da što pre i u potpunosti počnu da primenjuju unutrašnje propise iz oblasti zaštite ljudskih prava i sloboda koje su garantovane uhapšenim i okrivljenim licima, ali i odredbe iz međunarodnih konvencija koje regulišu ovu materiju, sve sa ciljem usaglašavanja normativnog i realnog unutar nacionalnog pravnog poretka, ali i njegovo približavanje modernim međunarodnim zahtevima.
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
