|
Godina XVII (2005)
|
1-31. avgust 2005.
|
 |
|
|
Republika
|
Šta čitate
|
|
|
|
|||||||||||||||
|
Pljačkanje Srbije*
Imperija G-17 plus danas se tuče sa ostacima imperije Karić oko "Astra banke" i "Mobtela", na primer. Tandem Labus - Dinkić je danas najveći centar moći koji iz senke i uz pomoć tajkuna iz Miloševićevog vremena upravlja državom i sistematski je uništava, da bi sve uništeno jeftino kupio, i to državnim parama, koje je na razne načine stavio u ruke svojih štićenika. Ti ljudi sada u ime nekih anonimnih fondova, sa vrlo egzotičnim imenima balkanskog porekla, kupuju najbolje firme u Srbiji, a nikom ne pada na pamet da su to, praktično, državne pare ove zemlje i njihovih osiromašenih građana. U feljtonu lista "Glas javnosti" "Demokratska pljačka Srbije" veoma dokumentovano su otvorena dva krupna pitanja, o kojima govorim, a koja se direktno odnose na Mlađana Dinkića. Prvo pitanje je - gde su tzv. Miloševićeve pare koje je Dinkić svojevremeno našao na Kipru? Mlađan Dinkić je rekao da ih je našao i da treba da ih vrati u zemlju. Drugo pitanje je - gde je taj Miloševićev, odnosno Dinkićev novac? Da li je ušao u Srbiju, da li se njim kupuju najbolja srpska preduzeća? Nadam se, da u senci ovih kapitalnih neće ostati bez odgovora i stara pitanja. Pre toga, voleo bih da mi neko navede i jedan tender koji je sproveo guverner ili ministar Dinkić u Narodnoj banci, u Kovnici novca ili u Ministarstvu finansija? Dakle još se čekaju odgovori: - Kako je Dinkić preuzeo NBJ i šta je sve bilo u sefovima i trezoru? - Zašto su spaljene novčanice na kojima nije bilo Dinkićevog potpisa? - Koliko košta reklamiranje Narodne banke i dinara, kada niko u svetu ne reklamira emisionu banku i novac kao robu? - Kako je Dinkić obmanuo premijera i Vladu osnivanjem Nacionalne štedionice kao privatne umesto državne firme? - Da li su tačne optužbe od strane sindikata i radnika Poštanske štedionice da je Dinkić svesno uništavao tu štedionicu za račun Nacionalne štedionice? Itd, itd... Naravno, ne očekujem odgovore na ova i druga brojna pitanja, niti ostavku, a još manje smenu i odgovornost ministra Dinkića. Zanimljivo je da ni tužbu nije pokrenuo protiv autora i izdavača knjige. To se odnosi i na potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa. Doživeo sam da citiram, neupućenu ali doslednu u pokušaju da obavlja svoj posao predsednika vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, Vericu Barać. U "Glasu javnosti", od 14. maja 2005. godine ona kaže: "Vlada gasi Savet za korupciju". Nije shvatila da su i ona i telo na čijem je čelu bili predviđeni za jednokratnu upotrebu. Ali vredi je čuti kad kaže: "Smatram da je osnovni problem to što Vlada Srbije ne čini dovoljno da se suzbije korupcija, čak je i sama kršila zakone u određenim slučajevima koje mi smatramo vrlo drastičnim. Partije na vlasti su podelile zone uticaja za određene oblasti, a zatim svojim članovima dele položaje kao plen... Danas su najveći akcionari u Štedionici Vuk Hamović i Vojin Lazarević, koji su takođe značajni akcionari u Evroaksis banci u Moskvi. U toj banci je gospodin Dinkić, u vreme dok je bio guverner NBJ, povećao devizne rezerve koje su bile uplaćene još za vreme Miloševića, i služile za izbegavanje međunarodnih sankcija prema SRJ. Umesto da taj ulog povuče... guverner Dinkić je nastavio da ga uvećava. Reč je o nesigurnoj banci u kojoj ni jedna država ne bi držala svoje devizne rezerve. U ovom trenutku, Srbija u toj banci ima preko 25 miliona dolara rezervi. Zbog nesolidnosti banke, MMF ovaj novac ne smatra deviznim rezervama države... Premijer je potvrđivao reči ministra finansija (na razgovoru o Nacionalnoj štedionici)... Ne znamo ko je FPP Balkan Limited i kako je umesto strateškog partnera kao što je 'Danon', 'Knjaz Miloš' kupio 'of-šor' investicioni fond... Gospodin Labus je, kao potpredsednik Savezne i Republičke vlade, učesnik u nekoliko slučajeva gde je državi načinjena ogromna šteta, i to je nesporno. Savet je očekivao njegovu ostavku zbog odgovornosti u obavljanju javne funkcije u tim slučajevima, nezavisno od eventualne njegove odgovornosti... Važno je reći da je tzv. 'velika korupcija' mnogo suptilnija od primanja i davanja mita. Češće se tu radi o trgovini uticajima... Vlada otvara prostor za korupciju, jer za MUP od kraja marta više ne važi Zakon o javnim nabavkama. Tako nećemo moći u Evropu..." Očito je da se penzionerka Barać svojski trudi da opravda svoju "naknadu za rad" koju prima u Savetu. A ko radi, taj i greši... Istog dana čitam i sledeću vest: "Jelašić kupio Vilu na Dedinju. Guverner prema saznanjima 'Kurira', vilu platio 1,5 miliona dolara. Radovan Jelašić neće da objasni kako je postao vlasnik kuće u Ulici Augusta Cesarca... Šabić: Tajna informacija... To nije informacija od javnog značaja..." Što bi koga interesovalo odakle guverneru tolike pare. "Gospodine, nema tu nikakve priče..." Međutim, i pored očevidnog i "nespornog", pre promene vlasti izvesniji je sveopšti potop nego pad svemoćnog tandema potpredsednik - ministar. Priznaćete - par milijardi dolara je suma za poštovanje i u svetskim razmerima. Koliko je to vlasti i moći na brdovitom Balkanu neka svako sam prosudi? I koliko će još afera i nedužnih žrtava biti? Ovu "demokratsku pljačku Srbije" mogu zaustaviti jedino premijer Koštunica i predsednik Tadić, ili sukob samih aktera pljačke. Gajim nadu da premijer Koštunica neće prokockati šansu koju je dobio, sada, kada je povukao nekoliko pravih poteza. Nadam se da će da nastavi putem svog zemljaka i mog političkog uzora, Knjaza Miloša. Nije problem kada ga na to podsećaju Verica Barać i čuveni Dragan J. Vučićević, niti je opasno što se još čuvenija Isidora Bjelica pita "šta premijer ima u pantalonama", jer verujem da to i Koštunica zna. Opasno je kad narod ćuti, a on se baš ućutao. Bolje da to on uradi, sa ili bez kohabitacionog partnera predsednika Tadića, pre nego što cela stvar ne pukne kao što je pukla mafija u Srbiji. Videli smo da surčinsko-zemunskoj imperiji niko ništa nije mogao dok se nije uvukla sumnja u do tada nerazdvojne partnere. A taj rušilački "crv sumnje" ušao je već u tandem Labus - Dinkić. Vrapci već pričaju da je podatke o milijardama na Kipru u javnost proturio Labus, i da mu je Dinkić uzvratio podacima o aferi "Erikson". Naravno, ni jedan ni drugi ne prljaju lično ruke, postoje za to plaćeni eksperti, koji su te usluge radili i za sve njihove i naše prethodnike. Tako to biva kad sklopite pakt sa đavolom. Ako ovo premijer ne uradi ispašće da je netačan glavni adut koji je korišćen u borbi protiv Đinđića - Koštunica je "principijelni legalista", a Đinđić "neprincipijelni pragmatičar". Situacija će se obrnuti. Ima mnogo svedoka, uključujući i one koji nisu hteli da snose odgovornost za rabote tandema Labus - Dinkić. Gospodin Jovan Ranković, profesor univerziteta, poznati ekonomista sa više iskustva nego što Mlađa ima godina, dao je i ostavku na dužnost saveznog ministra za finansije. (...)
Prvi je što ove nove junoše politiku shvataju kao veštinu manipulacije ljudskim slabostima, umesto kao racionalnu i svrsishodnu ljudsku delatnost. To se posebno odnosi na naš podanički mentalitet, nepodnošenje uspeha i sklonost cinkarenju. Uz to, stalna praksa da za sebe, sve češće, uzimaju ulogu i policije i tužioca i sudije ne vodi ničemu drugom do pravljenju pakla na zemlji. Od prosvećenosti i predanosti narodnim interesima, što su bile ideje vodilje u stvaranju moderne srpske države, danas nema mnogo. Kao što nema više ničega ni od onih ideja koje su eksperti G-17, prilikom osnivanja te čudne grupacije proklamovali, i čime su zloupotrebili imena dobronamernih kulturnih, naučnih i javnih radnika. Gde su oni danas? Zašto ih nema? Kako to da su ostali samo oni koji su ih okupili - profesor Labus, asistent Dinkić i izdavač Marković. Ako su izneverili ideje i ljude okupljene oko tih ideja zašto ne bi izneverili Srbiju. Bilo je to posebno žalosno u 2004. godini, godini u kojoj je trebalo da obeležavamo 200 godina moderne srpske državnosti. Valjda su je zato aktuelni vlastodršci i "zanemarili", nemajući svoj, a ne želeći da realizuju program obeležavanja koji im je ostavila prethodna vlada. Drugi razlog je taj, što na političkoj sceni, u pogledu načina vladavine, još uvek nemamo ništa novo u odnosu na već viđeno. Umesto da se gradi odgovorna demokratska vlast koja zna da je smenjiva na izborima, mi imamo uporne pokušaje stvaranja novog vođe, po receptu Broza i Miloševića. Uz to uvek ide i proizvodnja spoljnih i unutrašnjih "neprijatelja", jer ako njih nema, nema ni željene podrške vođi. Prisetimo se da, i pored zaklinjanja u zakon, ni Milošević nije poštovao ustav i, da ne bi delio vlast, nije napuštao funkciju predsednika stranke. (...) Šta će sutra biti, kao da nikog ne zanima. Zbog toga smo nemi svedoci procesa, u kome svi koji su hapsili i isporučili Miloševića i borili se protiv njegovog kriminalnog nasleđa, polako ali neumitno, postaju političke žrtve, oklevetani i optuženi po ovom ili onom osnovu. Istovremeno, žrtve i njihovi dželati zamenjuju uloge. * Iz: Dušan Mihajlović, Povlenske magle i vidici, 2. tom, Zapisi i kazivanja o životu i politici posle 5. oktobra 2000, "Nea" d.o.o., Beograd 2005, str. 586-590, 592-593, 594. |
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
