|
Između dva broja
Farsa do suzavca
Glavna vest je stigla, kao što obično i biva, na kraju. Ljiljana Zelen
Karadžić pozvala je Radovana (Karadžića) da se preda: "radi njihove
porodice i unuka". Za druge ih porodice, decu i unuke ionako nikada
i nije bilo briga. Po ko zna koji put u poslednjih petnaest godina zabluda,
onih koji su mislili da Karadžić, psihijatar i pesnik, vodi rat sa nekim
drugim motivima ovim je gestom doktorke Zelen Karadžić samo potvrđena.
Desetogodišnjica zločina u Srebrenici obeležena je samo tri nedelje ranije.
Koliko je samo tu bilo uništenih porodica, dece i unuka. O tome su svedočile
srebreničke majke i u Beogradu. Njih i sve one koji su ovde hteli da ih
čuju morala je da čuva policija. Onima koji su hteli na godišnjicu zločina
i na beogradskom Trgu Republike da pokažu solidarnost sa majkama i sete
se svih nasilno prekinutih života Radovanovi obožavaoci bacili su suzavac.
"Nož, žica, Srebrenica" - uzvikivali su, gledajući u oči specijalce
iz policije, a ovi se nisu mnogo protivili.
Minut ćutanja
Skupština Srbije je odavanje pošte žrtvama pretvorila u farsu. Normalnom
čoveku bilo je grozno. Pristojan svet morao se stideti. Predsednik parlamenta,
znajući da većina neće da žali "muslimanske" žrtve, pribegao je
"lukavstvu" pa je pozvao kolege da minutom ćutanja odaju poštu
žrtvama iz Srebrenice, Skelana i Londona. U glavnom gradu Velike Britanije
tek su prebrojavali žrtve terorističkog napada. Da nije strašno bilo bi
komično. London je spasao i Novi Sad. Na Egzitu su "pod pretnjama terorista"
odustali od svih predviđenih programa posvećenih Srebrenici. Ni najavljenog
minuta ćutanja, ni promocije knjige Helsinškog odbora u Srbiji...
A građani jednog dela Novog Beograda, u naselju koje je izgrađeno pre svega
sredstvima solidarnosti, danima su protestovali, blokirali ulice, ne bi
li sprečili da im se u komšiluk dosele Romi, koje je gradska vlast namerila
da raseli iz kartonskih kuća podno savskih
|
mostova i smesti u kako-tako pristojne, privremene i uređene stambene
kontejnere. Rasizam koji su dobitnici sindikalnih stanova pokazali
bio je zastrašujući. Ipak, gradske i opštinske vlasti, na čijem
čelu su pripadnici Demokratske stranke, odustale su od svoje namere.
Romi i dalje mogu da skupljaju stari papir i gvožđe, da čiste gradske
ulice, da sviraju i pevaju... Naravno, mogu i da služe vojsku i
sa nama da ratuju. A možda će i Emir Kusturica o njima da snimi
još neki film.
Republikanski kralj
Trodnevno slavlje, vatromet, 1200 zvanica, svetski monarsi, političari,
džet-set, atmosfera, toalete i posluženje, tu su tek da zasene prostotu.
Niko nema ni nameru da postavi pitanje da li Srbiji danas uopšte
treba monarhija. Istraživanja javnog mnenja pokazuju da narod ima
preča posla, te da nije baš, ovako siromašan i iscrpljen, raspoložen
|
|
|
|
Henri de Toulouse Lautrec,
A l'Elysee-Montmartre,
1888.
|
 |
da finansira još i kralja. Karađorđev potomak trebanacionalnoj, konzervativnoj
eliti da dođe do svog cilja "ujedinjavanja svih srpskih zemalja".
A to su oni krajevi zbog kojih su vođeni ratovi, a zbog kojih Milošević
sada sedi u Hagu.
Glava u pesku
Kao što je bilo i najavljeno, predsednik specijalnog tužilštva Jovan
Prijić smenjen je 23. jula. Nije baš dobio otkaz nego se "dobrovoljno"
povukao na mesto zamenika.
Raskida sa zločinom još nema. Učestale, monstruozne vesti o zlostavljanju
dece su kao cunami prekrile ovdašnju javnost. Režimski mediji se takmiče
u monstruoznim pričama. Gazi se etički kodeks profesije, objavljuju slike
i imena žrtava i dželata. Glas se proslavio
i pozivom na linč osumnjičenog Mališe Jevtovića, koji se tereti za smrt
trogodišnje devojčice K. J. Objavljeno je i kako je optuženi bio na ratištu
i kako je završio Višu školu policije. Eto nama objašnjenja za monstruozna
svedočanstva o silovanjima i zlostavljanjima tokom ratova na bivšim prostorima
Jugoslavije. Nije to bilo "deo zločinačkog poduhvata" kao dela
ratne mašinerije, nego samo "slučajan" ispad psihopata. Isto
kao što su "Škorpioni" bili okoreli lopovi koji su se "prišljamčili"
vitezovima, herojima i junacima.
Agencija za istraživanje tržišta "Faktor
plus" predstavila istraživanje javnog mnenja u Republici Srbiji
Sve manje zainteresovani za Hag, sve udubljeniji u svoj
džep
Istraživanje javnog mnenja u Srbiji, beogradske agencije "Faktor
plus", koje je 28. juna predstavljeno u Medija centru, pokazuje da
građane Srbije sve manje zanimaju pitanja vezana za rat i ratne zločine,
a sve više brine svakodnevni život i ekonomski problemi s kojima se suočavaju.
Velika većina građana, čak 43,8%, zabrinuta je za ukupno stanje u društvu.
Nadu i optimizam ima 33%, dok depresivnost oseća 20,8%, nezadovoljstvo,
bes 42,1%, a nemoć i beznađe 33%. Veru da će biti bolje ipak ima 36,2%
ispitanih.
Istraživanje je rađeno s punoletnim građanima Srbije, terenskom anketom
hiljadu dve stotine slučajno izabranih ispitanika. Upitnik je sadržavao
24 pitanja, a teme obuhvaćene istraživanjem odnose se na događaje na ekonomsko-političkoj
sceni (rejting stranaka, stavovi građana u odnosu na trenutno stanje u
društvu, životni standard, prioritetni ciljevi od značaja za budućnost
Srbije, funkcionisanje političkog i pravnog sistema, poverenje u institucije
države).
Građani su spremni za vanredne parlamentarne izbore i misle da su neophodni
do kraja godine, ali bi istovremeno na izbore obavezno izašlo tek 33,8%.
Većina (38,5%) ne bi izašla, a čak 27,7% ne zna da li bi izašli na izbore.
Velika većina zabrinuta je i zbog mogućnosti da izgubi radno mesto, ali
bi i dalje pre izabrala sigurnost radnog mesta i manju zaradu (68,8%)
nego visoku zaradu i nesigurno radno mesto (20,1%).
Veliki broj građana je spreman da podrži štrajkove i javne proteste, i
čak trećina je odmah spremna da učestvuje u njima. Za budućnost zemlje
građani najvažnijim smatraju dobre zarade i pristojan standard (88,7%),
potom suzbijanje kriminala i korupcije (84,5%), ekonomski razvoj zemlje
(83,7%), dok razvoj demokratije kao prioritetan cilj vidi tek 46,5% anketiranih.
Suočavanje sa ratnim zločinima kao cilj od najvećeg značaja vidi tek 12,8%
građana, a saradnju s Haškim tribunalom 19,4%. Istovremeno, uključenje
u Evropsku uniju prioritetnim zadatkom vidi čak 63,3% anketiranih.
Istraživanje su predstavili autori Darko Marinković, Vladimir Pejić i
Predrag Lacmanović.
|
