homepage
 
360-361
  
Republika
  
Ekologija
Arhiva
O nama
About us
mail to Redakcija
mail to web master
 

 

  

Jedna dinamična tribina

Žustro a u Banatu

Hoće li zastarela i "prljava" tehnologija s istoka nakon odbijanja Pančeva, Alibunara i Kovina biti smeštena u Elemiru

Ukoliko nas previše impresioniraju idilični prizori Banata u romanu Stevana Sremca (i filmu) Pop Ćira i pop Spira jedva ćemo zapaziti razmere spletki koje pletu popadije a i svađe, pa i tuču, česnih sveštenika. Pod snažnim utiscima banatske pastorale, i na same Banaćane se obično gleda kao na tihe, mirne i pokorne ljude. Stvarnost se, poznato je, ne uklapa u stereotipe.
Tu se ne uklapa ni tribina održana u Kulturnom centru Zrenjanina, 14. juna, o temi "Čađara u Elemiru - za i protiv" koju je umešno vodio iskusni politolog Miša Samardžić. Na početku su prikazana dva filma. U dokumentarnom filmu "Zemlja, vatra, vazduh, voda. Elemir danas" prikazano je zagađivanje prirode dimom, gasovima, otadom, vatrom... Drugi film je deo marketinga Fabrike sirovog kaučuka, koji prikazuje dimnjake bez dima, idilične pejzaže, naročito zimske, bleštave beline, a bez ljudi, uz brojne podatke o uspešnom poslovanju i brizi o ljudima.
Učesnici tribine bili su aktivisti ekološkog pokreta Okanj iz Elemira, opštinski pokrajinski i republički funkcioneri, narodni poslanici i odbornici, kao i radoznali građani (oko stotinu ljudi u maloj sali).
Aktivisti ekološkog pokreta govorili su o višegodišnjoj ugroženosti stanovništva Elemira, Melenaca, Mihajlova, Jankov Mosta, Kumana, Aradca i Taraša već postojećim postrojenjima, mahom petrohemije, prerade i transporta gasa i nafte, a nagoveštaji da će se izgraditi i Čađara, fabrika za proizvodnju sirovina za automobilske gume i sl. prevršili su njihovo strpljenje i, kažu, već sedam godina vode borbu da se to ne ostvari. Jedan deo fabričkih i političkih funkcionera tvrdio je da povećanoj zabrinutosti i žustrini
ekologa nema mesta, jer još nema formalne odluke da se fabrika gradi. Umirivani su i obećanjima da će se, ukoliko se priđe ostvarenju projekta, poštovati zakoni i evropski standardi. Na to je uzvraćeno prigovorom da bi to bilo dobro ukoliko bismo mi bili pravna država, a nismo. Temperaturu je podiglo i odbijanje lokalnog funkcionera, zaduženog za ekologiju, da učestvuje u radu tribine, kao i informacija da pokrajinski ministar za ekologiju istovremeno zarađuje kao ekspert za neke privredne projekte. Temperaturu dižu i glasine, pomenute na tribini, da je "neko" već uzeo pozamašnu proviziju za izgradnju Čađare.
Žustra reagovanja izazvale su i ponavljane tvrdnje da još nema zvaničnog projekta, pa otuda svaki protest izgleda neosnovan, izlišan i besmislen. Upozoreno je, ipak, da je nedavno o tome bilo govora na Skupštini opštine. Još jači argument 		 
jeste saznanje ekologa da je već pre više godina uvezena zastarela i "prljava" tehnologija iz Kine, ali da projekat Čađare nije prihvaćen u Pančevu, Alibunaru i Kovinu, pa se žeste na pomisao da će je nametnuti Elemiru. Doživljavajući tako nešto kao potcenjivanje i prezir svakog razumnog otpora, razumljivi su pojačano nezadovoljstvo i žustre reakcije. Tvrde da tako nešto "neće proći". Najavljuju proteste, čak i da širi bunt zbog ugrožavanja života ljudi može dovesti do žešćih demonstracija od onih 5. oktobra 2000.
Bilo je govora i o alternativi postojećim projektima, pre svega u razvoju poljoprivrede, korišćenju sistema navodnjavanja i proizvodnji zdrave hrane, ali to i nije bila središnja tema tribine.
Ako se neko pita kako izgleda urbana javnost, ova tribina je jasno pokazala njene konture.
 
  N. P.
 
Prevod
Republika
Copyright © 1996-2005 Republika