Skup "Životna sredina ka Evropi" - nema jasne strategije sveukupnog društvenog razvoja

(Bez)životna sredina

U Beogradu je od 5. do 8. juna 2005. godine održan simpozijum "Životna sredina ka Evropi" u okviru priprema za Pan-evropsku ministarsku konferenciju o životnoj sredini koja će se održati u Beogradu 2007. godine. Usitnjenost nevladinog sektora u borbi za ostvarivanje što boljeg položaja i pristupa finansijama u potpunosti je oslabila uticaj na rad Vlade. Rezultati su vidljivi na svakom koraku. Ne samo da od donošenja Strategije za upravljanje otpadom ništa nije realizovano već, i u ovoj oblasti kao i u drugim, ritualno otaljavanje posla donošenjem neprimenljivih zakona ometa svaki pokušaj da se pokrene proizvodnja. Na skupu nije bilo predstavnika Ministarstva za nauku i životnu sredinu što ukazuje da u Vladi ne postoji svest o značaju rešavanja problema životne sredine, njihovom impulsu za pokretanje ne samo aktivnosti udruženja građana već celokupnih naučnih, proizvodnih i tradicionalnih potencijala društva. Kao što je i gost iz Hrvatske Viktor Simončič naglasio, najveći problem koji se reflektuje u oblasti zaštite životne sredine je u stvari nepostojanje jasne i razrađene strategije celokupnog društvenog razvoja. Oslanjanje na finansijsku pomoć za ad hoc projekte ne vodi ničemu. Samo shvatanje te pomoći kao nekakvih "poklonjenih sredstava" je pogrešno. Niko u svetu, ni u Evropi, ne poklanja bez sopstvenog interesa.
Kod nas još ne postoji svest o tome da je interes zaštite životne sredine zajednički za sve stanovnike planete i da svojim aktivnostima ne ugrožavamo samo druge nego i same sebe. Nažalost, problem se javlja već na prvoj stepenici. Svest čoveka, u bespoštednoj borbi za održanje egzistencije cepa se na dve suprotstavljene uloge: potrošača i proizvođača, koji u sukobu sa samim sobom ne može da sagleda njihovu uslovljenost i povezanost. Ta intrapersonalna, kao i interpersonalna borba su, nažalost, glavne odlike i ovog skupa.
Fluktuirajući iz javnog u nevladin sektor, i obrnuto, naši brojni eksperti menjaju svoj odnos prema problematici i načinima njenog rešavanja. U svom izlaganju "Zaštita od erozije i bujičnih poplava u Srbiji", Zoran Gavrilović iz Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi" predstavljajući bogato iskustvo u borbi protiv erozije na tlu naše zemlje nijednom nije pomenuo da bez udruženja "Gorana" i rada mnogih stanovnika pošumljavanje ogromnih površina goleti Srbije ne bi bilo urađeno. Stoga nije, blago rečeno, začuđujuće delovala izjava Branislava Božovića, nekadašnjeg aktiviste nevladinog sektora a sada predstavnika Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, da "nevladin sektor preuzima ingerencije koje mu ne pripadaju; on mora da se bavi isključivo inicijativama i pritiscima".
Koncept organizacije simpozijuma zasnivao se prvenstveno na izlaganju radova organizovanih u nekoliko celina bez jasno utvrđenih problema, što je dovelo do brojnih ponavljanja, posebno u radovima o svetskoj i evropskoj zakonskoj regulativi, listom deskriptivnih, bez ijedne uporedne analize. U ostalim predstavljenim celinama brojnost problema dezorijentisana neusklađenošću tema radova u potpunosti je sprečila bilo kakvu diskusiju.
Ne malo iznenađenje među malobrojnim prisutnim učesnicima u pozne sate prvog dana održavanja skupa izazvala je revoltirana i površna prezentacija "Lola korporacije" - "Procesiranje čvrstog komunalnog otpada", u prevodu, proizvodnje kompletne fabrike za preradu komunalnog otpada; jedna je već instalirana u Parizu, a druga se gradi u Marseju. Brojna pitanja su zaustavljena u letu zbog prekoračenja satnice. Naše preduzeće je razvilo tehnologiju sopstvenim sredstvima, nalazi put na svetskom tržištu, ali ne i u Srbiji. Gubici su nesagledivi. Preradom komunalnog otpada dobijaju se sekundarne sirovine, kao i električna energija koja može da zadovolji potrebe mesta sa trideset hiljada stanovnika, otvaraju se nova radna mesta.
Tako je ovaj skup, čiji je osnovni cilj bio da otvori saradnju između tri sektora, nevladinih organizacija, državnih institucija i privrede, samo reflektovao bolesti našeg društva: rascepkanost kao posledicu personalnih borbi i multiplikovanje aktivnosti na istim problemima, umesto jasno definisanih problema i usklađenih oblasti delovanja. Organizator, nevladina organizacija "Ambasadori životne sredine", uporno je ponavljao statističke podatke o broju učesnika kako stranih tako i domaćih, prispelih i prezentovanih radova. Oni su tačni. Ovo je zbilja bio veoma dobro posećen skup.