Pančevo - sinonim za zagađenje

Eksplozija jeda Vojvođana
ili
Dvoje novoobolelih od raka dnevno

Novi sistem registruje trenutne, a ne uprosečene koncentracije kancerogenih i mutagenih supstanci u vazduhu i pruža nedvosmislene dokaze o ekološkom zločinu

Aerozagađenje koje stvaraju fabrike iz tzv. južne industrijske zone u Pančevu - koja obuhvata Rafineriju, Petrohemiju i Azotaru - više od četrdeset godina konstantno uništava životnu sredinu i ozbiljno ugrožava bezbednost, zdravlje i živote 130 000 stanovnika opštine Pančevo, ali i preko milion i po ljudi u južnom Banatu i Beogradu. Da žive u zoni povišenog rizika za zdravlje i bezbednost Pančevcima je bilo poznato već decenijama. Međutim, od kada je krajem leta 2004. godine u opštinskoj zgradi instaliran ekran na kojem se mogu pratiti koncentracije najopasnijih zagađujućih materija javnost je eksplodirala.
Javno dostupni rezultati sistema monitoringa, koje svakodnevno prenose lokalni mediji, omogućili su da bude dokumentovano ono što svako ko živi u Pančevu oseća na sopstvenoj koži, i o čemu se do sada nezvanično pričalo među tehnolozima, lekarima i ekolozima - da zastarele tehnologije, u čiju modernizaciju država nikako da uloži potrebnu količinu novca, emituju nezamislivo velike količine otrova kojima su izloženi svi koji žive u Pančevu i kilometrima oko njega. U međuvremenu su se neformalnim mrežama i dalje širile zastrašujuće informacije o uticaju zagađene životne sredine na zdravlje ljudi i ostalog živog sveta. Lekari, koji kao profesija nikada do sada nisu javno progovorili o specifičnostima pančevačkih patologija, počinju da se oglašavaju u medijima i na javnim tribinama. Onkološkinja Sonja Vjetrov kritički je reagovala na jednu zvaničnu studiju o zdravstvenom stanju Pančevaca, ukazujući na metodološke propuste u njenoj izradi i navodeći iskustvo i slučajeve iz prakse koji govore o povećanom broju obolelih od kancera. Po podacima kojima ona raspolaže, broj obolelih od kancera u Pančevu je u 2004. godini za jednu trećinu veći u odnosu na isti period 2000. godine, pri čemu se u gradu dnevno registruje dvoje novoobolelih od nekog oblika kancera. Ova - malo je reći sumorna - statistika ima i svoju rodnu dimenziju. Na prvom mestu među vrstama i lokalizacijama kancera u Pančevu nalazi se rak dojke, a slede kancer respiratornih organa, debelog creva i kancer sa ginekološkim lokacijama. Pored toga, priča se o tome da je povećan broj spontanih pobačaja u ranijim periodima trudnoće, ali za sada niko od specijalista to nije zvanično povezao sa specifičnostima zatrovane sredine. Veoma slična patologija još pre par godina zabeležena je kod kućnih ljubimaca, kod kojih je primećen izuzetno brz porast raznih malignih oboljenja, od kojih se mnoga javljaju u neočekivano ranom dobu života. Pošto je metabolizam životinja nekoliko puta brži od ljudskog, građani i građanke Pančeva se na ovaj način mogu suočiti sa zastrašujućom slikom svoje budućnosti.

Trenutna merenja

Rezultati koje je mreža nevladinih organizacija NVOPVO postigla u borbi za svoje osnovno ljudsko pravo - da dišu - mogu poslužiti kao dobar primer za ljude koji su navikli na život u društvu u kojem mišljenje pojedinca nije bitno.
Zajedničke vrednosti i želja za delovanjem na polju rešavanja problema koji su postajali sve očigledniji, povezali su, septembra 2004, nevladine organizacije i aktivne pojedince i pojedinke u zajedničku akciju. Osnovni cilj je pokrenuti rešavanje problema sa kojim je ćutljiva većina navikla da živi kao sa jednim od rizika modernizacije i industrijalizacije. Za sve to vreme nije nedostajalo glasova koji su upozoravali na pogubno delovanje industrijskog zagađenja na zdravlje i živote Pančevki i Pančevaca, ali je nezadovoljstvo kulminiralo otkako su na tri merna mesta u gradu postavljeni aparati Odeljenja za zaštitu životne sredine Opštine Pančevo, sa ciljem da zabeleže koncentracije otrovnih materija, od kojih su mnoge dokazano kancerogene i mutagene, poput benzena. Za razliku od prethodnog sistema merenja koji je vršen pomoću aparata Zavoda za zaštitu zdravlja, novi sistem registruje trenutne, a ne uprosečene koncentracije kancerogenih i mutagenih supstanci u vazduhu i pruža nedvosmislene dokaze o ekološkom zločinu. Svi tragovi su, kao što je javnost i slutila, vodili u pravcu Južne zone.

Akcijom do rešenja

Informacije su izazvale nezadovoljstvo i gnev stanovništva, a mreža nevladinih organizacija Pančeva pod nazivom NVOPVO pomogla je da se ova osećanja artikulišu u građanski protest sa kojeg su upućeni zahtevi odgovornima na svim nivoima vlasti, od predsednika republike, republičke i pokrajinske skupštine i vlade, resornim ministrima, svim funkcionerima koji mogu doprineti rešavanju ekološke situacije u Pančevu, kao i samim zagađivačima.
Pritisak javnosti je primorao lokalnu samoupravu, Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine i vladu da povuku svoj potez. Jedno od najvećih dostignuća protestne akcije je činjenica da su svi zagađivači, ali i političari, na ovom stepenu priznali odgovornost za zagađenje i preuzeli odgovornost za rešenje pančevačkog ekološkog bauka. S druge strane, učešće u protestu predstavljalo je i vrstu novog oslobađanja i osnaženja za lokalno stanovništvo koje je ranije u anketama obično davalo iste odgovore, simptome naučene bespomoćnosti: "ma svaki dan nas truju", "nema tu pomoći", "šta ja tu mogu da uradim", "ovi političari su opet obećavali pred izbore i - ništa". O ovome priča i Stefani Rot iz Rumunije, dobitnica ovogodišnjeg Goldmanovog priznanja za zaštitu životne sredine: "Postoji taj fenomen koji je dosta zabrinjavajući - takozvana 'autocenzura', kad ljudi sve vreme sami sebe cenzurišu. Oni i dalje imaju ideju da ih vlasti odozgo kontrolišu. Neki ljudi se i dalje plaše te imaginarne 'teške ruke' - bilo da je to tajna policija ili nešto drugo. Sve to je i dalje prisutno u njihovoj psihologiji". Međutim, u našem društvu je primetan još jedan tranzicioni trend - da su građani, razočarani dosadašnjim učincima vlasti na svim nivoima i nesposobnošću većine političara da lične interese podrede opštem javnom interesu, sve skloniji da odustanu od javnog angažmana i da se sve radije okreću privatnoj sferi i ličnom samorazvoju, što savremeni društveni teoretičari nazivaju "civilni privatizam".
Među Pančevkama i Pančevcima je ipak stvoren tračak nade za građane, nakon višedecenijskog života u komunizmu koji je podržao još ranije ustanovljene autoritarne modele, da aktivni i združeni pojedinci i pojedinke ipak imaju pravo glasa, i da njihova akcija koja se tiče njih samih ima smisla i može da utiče na društvenu promenu. Iz velikog oktobarskog ekološkog protesta građanke i građani Pančeva naučili su da svaka velika promena mora započeti prvim korakom i da za ostvarenje željene promene taj korak jeste izvanredno bitan, ali nedovoljan. Ono što bismo kao žiteljke i žitelji Pančeva mogli da naučimo od zagađivača jeste kako da prepoznamo sopstvenu odgovornost za svoje živote i živote naših bližnjih, i kako da to osećanje pretočimo u delotvornu društvenu akciju. Jedan model takve akcije izveden je tokom novembra 2004. u okviru akcije "Recimo NE disanju", kada je, u okviru deset minuta građanske neposlušnosti, prekinut rad u brojnim radnjama, preduzećima, ustanovama. Protestu su se priključila taksi udruženja, a mnogi građani su izašli na ulice i podržali akciju koja se odvijala pod geslom da je u Pančevu, u sadašnjim uslovima, zdravije ne disati. Rad na animaciji javnosti i podsticanju ekološke svesti nastavljen je izložbama fotografija, deljenjem letaka, flajera i informativnog materijala o najprisutnijim otrovima u pančevačkom vazduhu, kao i kroz medije.

Demokratija samo na papiru

Nažalost, lokalna samouprava izgleda nije kadra da odgovori ni na poteze i aktivnosti koje je sama definisala. Koordinacioni tim za praćenje zagađenja koji je u opštini formiran na inicijativu Miroljuba Labusa, posle njegove posete gradu u jesen 2004, nakon početnih nekoliko sastanaka je zanemoćao, a nadležni u opštini uporno su izbegavali da odgovore na zahteve nevladinih organizacija da telo nastavi sa radom. Ista je stvar i sa najavljenim, pa zaboravljenim, obećanjem predsednika opštine Srđana Mikovića da će se, u slučajevima prekomernog zagađenja, oglašavati sirene za biohemijsku opasnost. Ne želeći da pristanu na to da budu samo "amblem demokratičnosti lokalne uprave" i njenog prvog čoveka, kome se dopada ideja saradnje sa nevladinim organizacijama, ali ne i sprovođenje ovakve ideje u praksi, predstavnici mreže nevladinih organizacija NVOPVO su krajem maja obavestili javnost, predsednika Mikovića i sve članice Koordinacionog tima da istupaju iz ovog tela. Kao povod za izlazak navedeno je uporno ignorisanje svih apela koje je NVOPVO upućivao nadležnima da ovo telo počne da funkcioniše. Naime, iako se na početku mandata Miković obavezao da će sazivati sastanke najmanje dva puta mesečno, od 10. januara 2005. nije održan nijedan sastanak, iako je u više navrata koncentracija kancerogenog benzena i drugih po život opasnih supstanci bila enormno veća od dozvoljene. Tim je u svom delokrugu imao pune ruke posla, ali je izgleda samo služio kao još jedno zamagljivanje očiju javnosti pred ogromnim problemom ekološkog nasilja u Pančevu, Beogradu i južnom Banatu. Uvidevši da u lokalnoj samoupravi nema iskrenog i posvećenog partnera u zalaganju za rešavanje ekološke situacije u gradu i okolini, mreža nevladinih organizacija saopštila je da će ubuduće usmeriti svoje aktivnosti ka alarmiranju i pozivanju na odgovornost institucija na republičkom nivou, kao i u pravcu pronalaženja načina da građani i građanke Pančeva i okoline traže zaštitu ljudskog prava na zdravu životnu sredinu pred međunarodnim organizacijama.