Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Godina XVII (2005)

360-361

1-31. jul 2005.

Republika

Zbivanja

Konferencija "Srebrenica - van osnovane sumnje"

Ispit političke zrelosti i ljudskog saosećanja

Ivana Dulić-Marković: molim svog poslanika da ne glasa za rezoluciju da smo svi krivi, a posle ništa. Milan St. Protić: zločinačka politika iz Beograda odvela je u smrt nevine ljude. Roderik Mur: odlazak predsednika Tadića u Srebrenicu da oda počast žrtvama bio bi prilika za distanciranje od najgnusnijeg zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata i početak procesa pomirenja u regionu. Mirsad Tokača: Tadić treba da prizna zločin

Olivija Rusovac

Centar "Sava" bio je tog 11. juna opasan štitom žandarmerijskih jedinica opremljenih za razbijanje demonstracija. Upadljivo je odsustvo političara koje, uz neuobičajeno veliki broj novinara i kamera, ima simbolički značaj. Izveštaji o konferenciji naširoko su publikovani i oni moraju da pokrenu led.
Danas smo ovde da govorimo o masakru u Srebrenici, rekla je Aleksandra Milenov (Međunarodni krivični tribunal), naglasivši da priznanje ne umanjuje srpske žrtve u ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Ne govorimo o drugima pre nego što pokažemo poštovanje prema žrtvama u Srebrenici, rekla je Milenov dajući time precizan okvir diskusiji. Nataša Kandić (Fond za humanitarno pravo) rekla je da se ne može poreći da se u Srebrenici dogodio genocid. Podsetila je kako se najpre govorilo da su se u Srebrenici ljudi međusobno poubijali, ali da je snimak pogubljenja šestorice Srebreničana prinudio premijera i druge političare da priznaju da su zločine počinili pripadnici snaga iz Srbije. Uprkos tome, "u parlamentu se igra nedolična igra s odgovornošću Srbije za počinjene zločine". Kandićeva je zaključila da "moramo da prestanemo da budemo skrovište za Ratka Mladića i da ubijamo decu zato što su ga videla". Zamerila je što naši ministri ispraćaju haške optuženike u Hag kao da su državna delegacija. "Mi smo raspadnuto i tužno društvo, i to će biti tako sve dok se bude govorilo kako su zločin počinili kriminalci i patološke ličnosti koje nemaju veze sa Srbijom".
Konferenciji se, u lično ime, obratila ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković (G 17 plus) zahvalivši za priliku da o sebi možemo da mislimo dostojanstveno. Trebalo je ranije govoriti, sada mogu samo da sagnem glavu i plačem. Molim poslanika koji me zastupa u Skupštini da ne glasa za usaglašenu rezoluciju da smo svi krivi za sve, a posle toga ništa, jer moja krivica i krivica drugih ne može se usaglasiti. Prepoznajem u sali mnoge koji su hrabro govorili o zločinu i zato niko ne sme da spusti pogled pred većinom koja, kao, nije znala ili nije želela da zna za Srebrenicu, rekla je Ivana Dulić-Marković.
Rifat Rastoder, potpredsednik Skupštine Crne Gore, rekao je da Crna Gora ima veze sa Srebrenicom jer je bila "deo Miloševićeve ratne komore, ali da je ipak sačuvala minimum ljudskosti jer je prihvatila izbeglice, prva sudila za ratni zločin kod Plužina i Štrpca, i odbila da učestvuje na strani pravoslavne braće u sukobu na Kosovu".
Milan St. Protić je govorio o suočavanju sa zločinom "zato što nismo mogli da zaustavimo jednu politiku, niti imali hrabrost da je žigošemo. Danas to činimo zato što su nas drugi na to primorali. Vlastodršci se i danas kriju iza naroda i velikih nacionalnih i državnih interesa zato što su kukavice da priznaju zločin. Kamo sreće da možemo da vratimo točak istorije i oživimo mrtve. To ne možemo i zato moramo nositi krst zbog krivice i odgovornosti", rekao je Protić naglasivši da je "jedna zločinačka politika podigla ruku krvnika i odvela u smrt nevine ljude".
Na srpskom jeziku učesnicima Konferencije obratio se Roderik Mur, zamenik ambasadora SAD u SCG, rekavši da se u Srebrenici "dogodio najgnusniji zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata". Taj zločin ne sme biti zaboravljen, a skorašnja

desetogodišnjica prilika je za samoispitivanje i pravdu. Neoboriva je činjenica da su Ratko Mladić i njegove snage masakrirali i počinili svirepa ubistva nad osam hiljada Bošnjaka u Srebrenici. Mi ne osuđujemo srpski narod nego beskrupulozne pojedince, rekao je Mur dodavši da će snimak egzekucije šestorice Srebreničana ohrabriti da se sudski gone ubice koje žive slobodno i da se nada da će video-snimak izazvati nacionalnu katarzu u Srbiji. Mur je rekao da pozdravlja najavu Borisa Tadića da ide u Srebrenicu, ocenivši da je to "istorijska prilika da se Srbija distancira od zločina i pokrene proces pomirenja u regionu".
Emocije su uzburkala svedočenja majki i žena iz Srebrenice koje deset godina obilaze stratišta u nadi da će bar pokopati izgubljenu decu i muževe. Njihova priča o egzodusu i prizorima nasilja i smrti izazvala je iskreno saosećanje i teskobu pred patnjom koja u široj javnosti u Srbiji ostaje bez odjeka.
Od tona saosećanja i solidarnosti donekle je odudarao kraj konferencije, kada su se učesnicima obratili Emir Suljagić, novinar sarajevskog lista Dani, i Mirsad Tokača, predsednik Istraživačko-dokumentacionog centra u Sarajevu. Suljagić je rekao da je posle projekcije video-kasete o ubistvu šestorice mladića iz Srebrenice poželeo da kaže "Eto, to ste vi. I šta sad, da budem zahvalan onima koji su šokirani pošto su videli film". Dok Tadić ne prizna zločin, ne možemo ići dalje, smatra Tokača, uz primedbu da se iz Srbije određuje kako žrtve treba da se ponašaju, što je uvredljivo. Tokača je rekao da Srebrenica

Posebnu težinu Konferenciji dali su istražitelji Haškog tribunala. Izneli su podatak da su se Srebrenicom bavila tri istražitelja. Oni su razgovarali sa raznim ljudima, odabrali svedoke, sačinili 1200 iskaza i stvorili dosta jasnu sliku koja je već u septembru '95. bila osnova za podizanje optužnice. Do kraja 1996. mnoge grobnice su prekopane, urađene su DNK analize, a do kraja 1997. moglo se govoriti o osam do deset hiljada žrtava, ne računajući sporedne žrtve. Haški istražitelji su rekli da još ne znaju gde su tela pogubljenih u Potočarima.
U najvećoj tišini propraćena je rekonstrukcija zločina u Srebrenici, koji je počeo dolaskom Ratka Mladića i njegove vojske. Učesnici konferencije mogli su da vide delove iz filma u kojem Mladić najavljuje nasilje pitanjem jednom Bošnjaku "hoćete li da opstanete ili nestanete", i izjavom "poklanjamo srpskom narodu ovaj grad, vreme je da se posle bune protiv dahija osvetimo Turcima na ovim prostorima". Prezentacija dokaza, traganje za primarnim i sekundarnim masovnim grobnicama, svedocima, potresna svedočenja u Hagu, priznanja i plač okrivljenih vinovnika masakra, uloga veštaka, taktika odbrane, žalbeni proces, značaj nagodbe optuženog i suda ostavili su dubok utisak ne samo kada je reč o posvećenosti i profesionalnosti istražitelja Haškog tribunala, nego i dimenzijama bestijalnosti zlikovaca i patnji građana Srebrenice.

nije izolovana pojava nego deo dugo planiranog brisanja Bosne i Hercegovine s geopolitičke karte. Neki bi u Srbiji da redukuju istoriju bosanske patnje samo na Srebrenicu, ali mi nećemo dozvoliti da se na nju gleda van konteksta ubistava u Sarajevu, Prijedoru, Foči, Višegradu, Rogatici, Bijeljini, Sanskom Mostu, Ključu. Ne mogu se zaboraviti ni zločini protiv Srba, ali Srbi su sami na mnoge načine žrtve totalitarnog režima koji ih je gurnuo u rat protiv komšija. Ljut sam što ste vi ćutali deset godina, rekao je Tokača.


	Događanja	Legalisti, lojalisti i ostali

Republika