|
Između dva broja
Legalisti, lojalisti i ostali
Srbija još nije spremna da se suoči sa sobom. Videla je u prvim danima
juna i potresne snimke iz Srebrenice, i izložbu u Paviljonu "Veljković",
čula majke ubijenih, nenaoružanih dečaka, ali tek priznaje da je to grozota
koju neminovno nosi svaki rat, i da je takvih žrtava bilo. Na svim stranama,
čime se onda relativizuje zločin, a onda otvara put do skrivanja i najtraženijih
osumnjičenih, komandanta Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Vlast će
odmah uhapsiti neke od pripadnika paravojne formacije "Škorpioni",
ali ne i osuditi one koji su ih angažovali za taj prljavi posao.
Skupština Srbije nije, ni posle dva dana razgovora, sredinom juna, uspela
da usvoji deklaraciju o osudi ratnih zločina na prostoru bivše SFRJ. Bilo
je više predloga, od kojih je inicijalni potekao iz nevladinih organizacija,
a u Parlament su ga doneli predstavnici Građanskog saveza i Socijaldemokratske
unije, dok su dosta slične predloge dale samostalno Demokratska stranka
i Srpski pokret obnove. Onda su i radikali dali svoj predlog.
Neuspeh
Ono što je samo na prvi pogled trebalo da izgleda kao usaglašavanje teksta
bila je još jedna potvrda da se ovde u političkoj eliti još nije stiglo
do neophodne potrebe
kažnjavanja zločina i zločinaca. I onda
je normalno da predsednik Skupštine, nakon što je prekinuo dalji rad
foruma na ovu temu, za Danas izjavi: "Posle današnjeg pokušaja
da predsednici poslaničkih grupa i stranaka u Skupštini Srbije usaglase
zajednički tekst deklaracije o osudi ratnih zločina nije se stiglo
dalje od jedinstvene osude svih ratnih zločina počinjenih tokom i
posle raspada SFRJ. Oko pojedinačnih definicija pojedine stranke istrajale
su na svojim verzijama. Kao predsednik Narodne skupštine ne mogu da
dozvolim da se oko osude zločina predstavnici naroda preglasavaju,
jer bi to ohrabrilo zločince koji moraju da budu privedeni pravdi".
I pošto se nisu morali "preglasavati" poslanici su nastavili
svoje kampanje izvan Parlamenta. Socijalisti su se čak toliko ohrabrili
da su se na Vidovdan okupili na mitingu usred Beograda, da ponovo
čuju i Milorada Vučelića i Aleksandra Vulina, koji su opet pod istom
SPS kapom. Gazimestan je daleko, jednako kao Mira i Sloba, ali |
|
|
|
Henri Matisse, Goldfish,
Les Poissons Rouge, -
|
 |
još za njih dvojicu ima žara na tom zgarištu. Radikali, koji su navikli
da se greju iz drugog reda, nastavili su da muljaju pričama o "žrtvama
na svim stranama", mada su malo zatečeni javnosti predočenim podacima
o direktnoj umešanosti lidera umesto lidera u ubistvo civila u slavonskom
Antinu.
Oni ostali, koji su kalkulisali i prethodnih decenija, nastavili su po starom.
Bilo bi to dobro zbog sveta, ali im ne dozvoljava ono što još uvek zovu
"patriotizmom", a što je zapravo zaštita zločina i zločinaca.
I onda je jasno zašto još uvek ne daju ni Ratka Mladića. A vojne službe
koje su ga čuvale, pouzdano se zna do 2002, "peru ruke", kao što
se prave nevešte i u slučaju Antin, odnosno o ponašanju Tomislava Nikolića,
dobrovoljca iz Kragujevca, a sadašnjeg v. d. predsednika Šešeljeve stranke.
Zataškavanje
Vojska koja je vodila sve te "patriotske" ratove prepune zločina
i povreda ratnog prava već dugo je više okupirana materijalnim nedaćama.
Srbija nespremna da se suoči sa prošlošću i zločinom, čuvajući zatečeno
stanje, morala je da prihvati finansiranje predimenzioniranih vojnih službi
i suvišnog kadra. Korumpirane službe nisu u stanju same sebe da poprave,
kako bi to vlastima odgovaralo, pa su početkom juna pale teške reči na račun
ministra vojnog, koje mu je izrekao ministar finansija, ali i stranački
kolega Mlađan Dinkić. U sukobu Dinkića sa Prvoslavom Davinićem jasno se,
bolje nego u nekim drugim već viđenim situacijama, manifestovala diktatorska
narav ekonomiste, rokera, tekstopisca i kompozitora popularnih melodija.
Radi mira u kući, odnosno u stranci, ovaj sukob je na brzinu zataškan, ali
je mladi Dinkić odmah otvorio novi, sa biznismenom Zoranom Drakulićem koji
je nakon nepunih pola
|
godine u Glavnom odboru DSS, a razočaran neispunjenim obećanjem
predsednika stranke i premijera Vojislava Koštunice da će biti jedan
od novih potpredsednika, napustio stranku. Medijska pažnja nije
izostala, ali još uvek nije jasno da li je Drakulić u unutarstranačkoj
borbi izgoreo zato što u stranci ima sposobnijih za resor privrede
na koji je pucao, ili zato što je pokazao ambicije da spreči korupciju
u vlasti, na čemu u duelima sa Dinkićem najviše insistira. Za sada
je sigurno samo to da je Drakulić prvi tajkun-disident.
Premijer Vojislav Koštunica, nakon što je konsolidovao svoju stranku,
otputovao je u Brisel, a tamo je prikazao "tačan" spisak
svih državljana Crne Gore koji žive u Srbiji, a koji bi morali imati
pravo glasa na
|
|
|
 |
Damnatio
memoriae na požarevački način |
| |
|
Politika od
4. juna nas obaveštava da ove godine u Godišnjaku
požarevačke Gimnazije više nema imena Mire Marković
i Slobodana Miloševića u popisu znamenitih nekadašnjih
đaka.
Nema, dabome, ni reči o ovom osobenom damnatio
memoriae kao što ni ranije nije bilo suvislih
reči o uzdizanju pomenutih znamenitih Požarevljana,
čija je ovakva ili onakva slava nadišla lokalne
i nacionalne okvire. Rasvetljavanje i uspona i
pada teško da bi moglo i da se postigne u jednom
Godišnjaku.
|
|
|
D. M.
|
|
|
|
|
planiranom crnogorskom referendumu. Pravi legalistički i demokratski postupak.
Da ne govorimo o tome kako je to dokaz jedne dobro uređene zemlje u kojoj
se o svakom građaninu sve zna. Ako premijeru bude trebalo da nekome dokumentuje,
ima on verovatno i službe koje će mu napraviti spisak onih sa smeđim ili
plavim očima, preležanim bolestima... A Evropa, ako Koštunici proguta ovo
mešanje u poslove Crne Gore, mora odmah amnestirati Miloševića, za sve one
referendume Srba poreklom iz Bosne, Hrvatske... Kojima je Sloba pravdao
prvo stvaranje raznih SAO, a potom i ratove. Eto ovaj Vučelić, koji ga sada
menja dok se on ne vrati iz Haga, bio je znameniti ministar u SAO Hercegovina,
a na osnovu toga što je u knjigu državljana bio upisan tamo gde mu i otac,
a bez obzira na to što je rođen u Vojvodini.
O tome gde, ko i pod kojim uslovima ostvaruje svoje ustavom zagarantovano
izborno pravo tek će se izjašnjavati pravni eksperti, ali činjenica da su
se na premijerovom spisku našli i nekadašnji žitelji Kosova, sada izmešteni
uglavnom po kolektivnim centrima, dokaz je njegovog već bezbroj puta utvrđenog
političkog autizma.
Zato je pokušaj Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji da obnovi davno
prekinut dijalog manjinskog i većinskog naroda na Kosovu, i pored svojih
unapred predvidivih ograničenih rezultata, dobar put. Dijalog je jedini
pravi put za rešavanje spora, ali je utvrđivanje i kažnjavanje zločina osnovni
preduslov za uspeh.
|
