Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Godina XVII (2005)

358-359

1-30. jun 2005.

Republika

Kultura

Tribina Centra za antiratnu akciju o Srebrenici

Ohrabrenje suprotstavljanju zločinu

Nataša Kandić: Vlada Srbije treba da obelodani činjenice o zločinu u Srebrenici i da prestane da štiti krivce. Tragedija u Srebrenici se ne bi dogodila da nije bilo vojske, policije i, posebno - DB-a iz Srbije. Vladimir Beba Popović: Ratko Mladić nije uhapšen jer ga je štitio Vojislav Koštunica. Žarko Korać: Vlada Zorana Đinđića nije bila dovoljno jaka da bi kontrolisala oružane snage. Milan St. Protić: suočavanje sa zločinom je najveći moralni ispit srpskog naroda

Dve tribine o zločinu u Srebrenici nude dva lica Srbije koja u konvulzijama dočekuje desetogodišnjicu tog događaja u kojem je, prema zvaničnim podacima, pobijeno gotovo osam hiljada ljudi. Prva tribina, pod nazivom "Istina o Srebrenici", održana na Pravnom fakultetu 17. maja u organizaciji studentskog udruženja Nomokanon, imala je jedan jedini cilj - da negira taj monstruozni zločin, a da žrtve, čiji je broj sveden na dve do dve i po hiljade prikaže kao legitimne žrtve vojno sposobnih muškaraca koji su ubijeni u borbenim obračunima srpske vojske i Zvorničke 28. brigade koja je svesno žrtvovana "da bi se stigmatizovao srpski narod".

Ni žrtava ni zločina

General u penziji Radovan Radinović izjavio je da ga je stid zbog zločina, svejedno da li je ubijeno dve, tri ili osam hiljada ljudi. No on je ipak uveren da je u Srebrenici palo dve do dve i po hiljade žrtava. Dragoslav Ognjanović, član pravnog tima Slobodana Miloševića, slaže se sa tim brojem ubijenih, ali je dodao da su na 500 tela pronađeni povezi za oči i da su im ruke bile vezane "što bi moglo da ukazuje na egzekuciju". Naglasio je da ekspertiza Holandskog instituta za mir ukazuje da Srbija i SR Jugoslavija nemaju veze sa zločinom u Srebrenici. Prema rečima Ljiljane Bulatović, Srebrenica je tada oslobođena, i to nije rekao samo Ratko Mladić, nego su izjavile i žene koje su od nasilja i silovanja Nasera Orića i njegove vojske zaštitu tražile bežeći na srpsku stranu. Bulatovićka je rekla

da su Potočari, mesto na kojem su sahranjene žrtve, "lažno mesto" i da mezare treba premestiti "jer na našoj teritoriji nisu dobrodošli". Istakla je i da izveštaju Vlade RS koja priznaje da je u Srebrenici pobijeno 7900 ljudi ne treba verovati, jer ga je "izdiktirao Pedi Ešdaun".
Za vreme tribine, a i pre nego što je počela, na Pravnom fakultetu vladala je paklena atmosfera. Klicalo se Mladiću i Karadžiću, pevane su pesme, publika je skandirala, ustajala, lupala u klupe, klicala protiv Sorosa, B92, nevladinih organizacija. Mladići koji su nosili majice sa natpisom "Srbiji se žuri" izbačeni su sa galerije, intervenisala je policija. Najgore je prošla predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić kojoj ne samo što su upućivane pogrdne reči i vulgarnosti nego joj je u jednom trenutku zapretio linč. Jedan razjareni mladić ju je posle tribine pljunuo. Kao na fudbalskim stadionima, euforijom su upravljali mladići sa galerije, obrijanih glava, u crnim majicama sa oznakama Obraza, a među njima našla se i jedna JSO-a, sa iskeženim vučjim čeljustima. Između

govornika i publike postojala je snažna emocionalna povezanost, iracionalno ponašanje odricalo je tribini svaku "naučnu" uverljivost, mada je kao naučna najavljena.
Kasnija reagovanja univerzitetskih vlasti - rektora Beogradskog univerziteta, protestno pismo grupe profesora Pravnog fakulteta, Pravnog foruma i izjava Uprave Fakulteta, nisu uspela da ublaže a još manje otklone gorak ukus skandala. Tim pre što se mogao predvideti znatno ranije jer je ista tribina zakazana mesec dana pre, pod provokativnim nazivom "Deset godina od oslobođenja Srebrenice", a odložena je pod pritiskom javnosti.

Suprotstavljanje zločinu

Sasvim drugačiji prizor pružala je tribina Centra za antiratnu akciju u Centru za kulturnu dekontaminaciju (26. maj) na kojoj se okupilo više od 200 ljudi. Oni su mirno i s pažnjom slušali govornike - Natašu Kandić (Fond za humanitarno pravo), Milana St. Protića (Demohrišćanska stranka i Narodni pokret 5. oktobar), Vladimira Bebu Popovića (bivši šef vladinog Biroa za informacije) i Žarka Koraća (bivšeg potpredsednika Vlade). Tribinu je vodila Vesna Pešić. Ona je rekla da učesnici tribine nisu istomišljenici, nego građani koji ne mogu da pređu preko zločina, a da su se okupili jer žrtve zaslužuju poštovanje. Zamoljena da iznese ne istinu, jer je ona poznata, nego svoje iskustvo, i da dâ komentar tribine na Pravnom fakultetu i onoga šta Srbija predstavlja danas, Nataša Kandić je rekla da postoje mnoge istine o Srebrenici koje se još nisu čule. Što se Srbije tiče, podsetila je da je nakon 2000. godine Vojislav Koštunica kao predsednik Jugoslavije rekao da, koliko zna, "tamo su se međusobno poubijali Muslimani, a da je bilo i slučajeva masovnih samoubistava".
Po njenoj oceni, tribina na Pravnom fakultetu otvorila je prostor da se zahteva od Vlade

Srbije da iznese činjenice i da prestane da štiti krivce za Srebrenicu u kojoj se ne bi dogodio zločin da nije bilo vojske, policije i posebno DB-a iz Srbije.
Vesna Pešić je primetila da se još i pre Dejtona sve znalo o događajima u Srebrenici, a da je činjenica da se Milošević pohvalio da smo dobili i Srebrenicu samo pojačala osećaj mučnine. Milan St. Protić, koga je Vesna Pešić predstavila "kao nekadašnjeg protivnika koji je bio srpski nacionalista dok je ona važila za izdajnika", govorio je o zločinu u Srebrenici sa moralnog stanovišta. To je "sramotna tema, a nama je pala teška uloga da se suočimo sa monstruoznim zločinom koji je počinjen u naše ime i pod okriljem države Srbije". "Umesto da se shvati tragedija, nacionalne institucije kao što su SPC, delovi Beogradskog univerziteta, mnogi akademici, brane zločin. Nismo čuli pravu reč ni od većine demokratskih stranaka, a glavni vinovnici zločina kriju se po svemu sudeći pod okriljem vlasti." Protić je dodao da je očigledno lakše okrenuti glavu nego ići hrišćanskim putem i da će priznavanje zločina za srpski narod biti najveći ispit.
Vesna Pešić je konstatovala da je vlada isporučila dvanaest optuženika, ali da je s tim u kontradikciji porast tenzija, antisemitizam, pojavljivanje fašističkih organizacija u televizijskim emisijama. Rekla je da ju je izjava Borisa Tadića koji je tribinu na Pravnom fakultetu povezao sa pravom na slobodno izražavanje konsternirala. Na njenu molbu da kao pripadnik bivše vlade osvetli kako se ta vlada suočavala sa zločinom, Vladimir

Žarko Korać je ocenio da je tribina na Pravnom fakultetu slika haosa, konfuzije i ciničnih manipulanata. Samozvani istoričar, direktor Muzeja genocida, govorio je o zločinu, a nije ni primetio zločin u Srebrenici. Ta tribina je slika Srbije i o tom zločinu se mora progovoriti. Bilo je časnih reakcija, kao što je pismo rektora Beogradskog univerziteta, ali je Pravni fakultet u suštini ustuknuo. Takva tribina moguća je u situaciji kada Amfilohije Radović sme da zloupotrebljava sahrane, kao što je to učinio sa sahranom Zorana Đinđića, na kojoj je rekao "Ko se mača laća, od mača i gine", dok je za majku Radovana Karadžića rekao da je rodila heroja. Sve dok se Crkva ne distancira od takvih izjava, kao i od one vladike Filareta da nam Evropa ne treba i da je ona "fukara", moguće su tribine poput one na Pravnom fakultetu, rekao je Korać. Naši državnici ni posle deset godina reč nisu rekli o zločinu u Srebrenici, i bilo bi naivno očekivati da dođu na ovakvu tribinu. Lepo je što kažu kako dobro govore engleski, ali bi bilo lepo da su nešto rekli i o Srebrenici. Ova zemlja se pravi da zločina nije bilo, a Zoran Đinđić je platio cenu, zaključio je Žarko Korać.
Vladimir Beba Popović je dodao da su za tribinu na Pravnom fakultetu odgovorni oni koji se utrkuju ko će duže da ljubi Amfilohija, a to su Koštunica i Tadić. "Oni koji su učestvovali u zločinu u Srebrenici, učestvovali su i u ubistvu Zorana Đinđića", rekao je Popović.

Beba Popović je rekao da se vlada Zorana Đinđića našla pred teškim problemom već posle sto dana vladanja.

Razjedanje Đinđićeve vlade

Problemi počinju kada su, 11. jula 2001, ljudi bliski tadašnjoj vladi odlučili da se na

državnoj televiziji u udarnom terminu emituje dokumentarni film o zločinu u Srebrenici - "Krik iz groba". Već sutradan SRS traži odgovornost televizije, a toj stranci priključuje se i poslanički klub DSS-a. Na mitingu, osam hiljada učesnika zahteva odgovornost izdajnika zbog otkrića masovne grobnice u Batajnici, a Ivica Dačić čita pismo Amfilohija Radovića, koji kaže da su "oni koji su izručili Slobodana Miloševića izbačeni iz istorije". Tog 13. jula Otpor, koji uživa podršku Zapada, najavljuje kampanju "Sve je isto samo njega nema", NIN dva dana kasnije piše da izbora mora biti, a Petar Ignja, aktuelni pomoćnik ministra kulture, kritikuje televiziju što nije prikazala film o zločinu u Kravici. Potom na konferenciji za novinare Dušan Proroković i Dejan Mihajlov (DSS) optužuju ministre da su povezani sa korupcijom i kriminalom. A Zoran Đinđić se svakodnevno nalazi pod paljbom tekstova iz Hrvatske u kojima se sumnjiči za šverc cigareta za vreme Miloševića. Popović je još rekao da vlada nije imala podršku nijedne nevladine organizacije niti

Iako se ovde nikada nisu čuli podaci o umešanosti Srbije u događaje u Srebrenici, tragovi postoje. Prvi je zapisnik u OUP Ljubovija koji se odnosi na hapšenje 38 Muslimana zbog ilegalnog prelaska granice u vreme operacija u Srebrenici. O najmanje 20 lica nema posle toga ni traga, rekla je Nataša Kandić. Drugi trag potiče iz juna '95. kada je DB rasporedila Srpsku dobrovoljačku gardu, JSO i Škorpione radi simulacije napada na Sarajevo. Najzad, sredinom jula na Treskavici je Slobodan Boca Medić sa svojim ljudima streljao šestoricu muškaraca. Egzekucija je snimljena tako da se vide lica žrtava. Snimak je izazvao paniku u Srbiji. Za ovaj zločin optuženi su Jovica Stanišić i Franko Simatović, a snimak je jedan od dokaza i nalazi se u Haškom tribunalu. Ako se ne prikaže u Hagu, prikazaćemo ga našoj javnosti, ali tako da ne proizvede užas, rekla je Nataša Kandić.

stranke i da nije mogla da uđe u sukob ni sa kim bez podrške javnog sektora. Tako je otvoren put da godinu dana kasnije Aco Tomić, Rade Bulatović i Luka Karadžić obilaze jug Srbije i promovišu knjigu Radovana Karadžića. Tada vlada nije imala moći da otvori sva pitanja zločina.

Zašto DOS nije uhapsio Mladića

Pitanje iz publike zašto Ratko Mladić nije uhapšen u vreme DOS-ove vlasti izazvalo je žive reakcije govornika. Vladimir Beba Popović je odgovorio podsećanjem da se pobuna "crvenih beretki" dogodila uoči Đinđićevog puta u SAD. Imali smo podatak da se Mladić krije u vojsci. Zoran je pred put razgovarao sa Koštunicom i predložio da predaju Mladića. Koštunica je rekao da ne sme jer će vojska da izvrši puč. Nismo imali snage ni da rešimo problem sa JSO. A Mladić nije uhapšen jer ga je štitio Koštunica, rekao je Popović.

Vesna Pešić je rekla da je moglo da se uradi više, a da je već vlada Zorana Živkovića izjavila da neće predati optužene generale. Konstatovala je da se Srebrenica prećutkuje zbog izbornih kampanja, tako da ni za desetogodišnjicu od zločina niko od političara u Srbiji neće smeti da ode u Srebrenicu.
Žarko Korać priznaje da nema opravdanja što nije učinjeno više, ali da ima objašnjenja. Podsetio je kako je vojska odugovlačila u vezi sa hapšenjem Slobodana Miloševića, kako je JSO sabotirala, kako je teško bilo hapšenje Šljivančanina. Odnos snaga bio je nepovoljan po vladu, vi niste kontrolor oružanih snaga a oni su antihaško bratstvo. A najpopularniji Koštunica rekao je da smo kriminalci koji su prekršili zakon. Dve nedelje pred izbore Karla del Ponte donosi optužnice za četiri generala, a Živkovićeva vlada izjavljuje da neće

Na početku tribine, Miljenko Dereta je pročitao Deklaraciju o Srebrenici koju je Skupštini uputilo osam nevladinih organizacija i koju će u parlamentu zastupati poslanici Nataša Mićić i Žarko Korać. Deklaraciju su podneli Komitet pravnika za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Građanske inicijative, Helsinški odbor za ljudska prava, Žene u crnom, Beogradski krug, Fond za humanitarno pravo i Inicijativa mladih za ljudska prava. U Deklaraciji, pored ostalog, piše da Srbija neće prihvatiti pravdanje genocida kao legitiman politički stav, da će poštovati presude o zločinu genocida u Srebrenici i da će se jasno obratiti žrtvama i njihovoj zajednici i priznati da je zločin izvršen u naše ime, i tim činom se distancirati od zločina.

predati generala Lukića. To se dešava u atmosferi kada je jasno daZapad podržava Otpor i G 17. Vlada Zorana Živkovića nije mogla da učini više. Najodgovorniji je Vojislav Koštunica, rekao je Korać.
Nataša Kandić smatra da Mladić nema razloga da se skriva i da je u situaciji da razmišlja o predaji i o tome kako da obezbedi porodicu, gde da služi kaznu. Ona veruje da te opcije razmatraju i oni koji čuvaju Mladića i da sve stiže u institucije Srbije gde se prave kalkulacije da li je bolje da se predaja obavi preko Srbije, RS, Evrope ili Amerike. Taj proces je u toku, rekla je Nataša Kandić i dodala da veruje da će se Mladić naći pred Haškim tribunalom.
I dok je na onoj prvoj tribini zločin u Srebrenici zataškavan ili čak i osporavan, na ovoj drugoj je jasno osuđen, a još značajnije je to što je otvoren put za razjašnjavanje uzroka, počinilaca i posledica zločina. Dakle, ohrabreno je suprotstavljanje zločinu a naredni dani će pokazati kako će se tim putem ići, ko će i kako učestvovati i kakvi će se rezultati postići. A videće se i da li će se nastaviti sa zataškavanjem i pravdanjem zločina.


	Olivija Rusovac


	Kultura	Inter arma silent leges

Republika