|
Ekologija
Strategija upravljanja otpadom
Problem upravljanja otpadom nije novijeg datuma i, kao i u većini zemalja
Istočne i Južne Evrope, može se vezati za periode povećane urbanizacije
i industrijalizacije, koju nije pratila odgovarajuća politika životne sredine.
Među prioritetima Srbije u oblasti životne sredine, koje je Vlada utvrdila
2001. godine, nalazio se i problem upravljanja otpadom.
Praksa postupanja sa otpadom predstavlja ozbiljan rizik po javno zdravlje
(izveštaj Svetske banke i Ekonomske komisije za Evropu UN za Srbiju za 2002.
godinu).
Jula 2003. godine Vlada Srbije je usvojila Strategiju upravljanja otpadom
sa programom približavanja EU. Aktuelna vlada je u kontinuitetu podržala
ovaj dokument ističući njegovu važnost i postavke. Ostalo je da se strategija
uokviri uspostavljanjem zakonodavno-
pravnog i institucionalnog okvira, hijerarhije
upravljanja otpadom svih kategorija i ekonomskih instrumenata. Pravilna
primena predloženog okvira doprineće približavanju standardima EU
u narednom periodu, što predstavlja cilj i opredeljenje naše zemlje.
U listi prioriteta vlade za ovu godinu su Zakon o upravljanju otpadom,
čiji nacrt je pripremljen još 2003. godine, i Zakon o upravljanju
ambalažnim otpadom. Evidentno je da dinamika data u strategiji nije
ispoštovana!
Dakle, nacionalna strategija upravljanja otpadom rešava dva pitanja:
utvrđuje stanje i utvrđuje ciljeve. Dodatno, utvrđuje korake rešavanja
i predstavlja osnovu da se obezbeđuju finansijska sredstva za njenu
realizaciju. Nacionalna strategija omogućava da upravljanje otpadom
u našoj zemlji, dugoročno gledano, |
|
|
|
Đerđ Boroš (György Boros)
|
 |
dostigne evropske standarde. Nacionalna strategija predstavlja aktivnosti
za dugoročan period.
Uloga lokalne samouprave je od velike važnosti za realizaciju pravilnog
upravljanja opštinskim komunalnim otpadom. Prema Zakonu o komunalnim delatnostima,
lokalna samouprava ima potpunu odgovornost nad upravljanjem komunalnim otpadom
na svojoj teritoriji.
Strategija predlaže da se lokalne samouprave udružuju radi zajedničkog rešavanja
problema komunalnog otpada, odnosno izgradnje
regionalnih sistema upravljanja otpadom i na kraju izgradnje regionalnih
sanitarnih deponija, na ekonomskoj osnovi. Ovde je važno ukazati da
je regionalno upravljanje otpadom mnogo više nego regionalne deponije.
Regioni za upravljanje otpadom nisu administrativni (ni politički)
regioni!
U anketi koju je 2003. godine sprovelo Ministarstvo za zaštitu prirodnih
bogatstava i životne sredine Srbije (koje više ne postoji), za potrebe
projekta izgradnje kapaciteta u oblasti životne sredine u Republici,
finansiranog od strane Evropske agencije za rekonstrukciju, a implementirano
od DHV, građani su dali vrlo visok prioritet rešavanju problema otpada.
Što se tiče opasnog otpada, on je u nadležnosti Republike. Strategija
daje pravce upravljanja i opasnim otpadom. U Srbiji (još uvek!) ne
postoji nijedna lokacija za postupanje i odlaganje opasnog hemijskog
otpada. Privremena skladišta u preduzećima su puna i taj otpad je
u većini slučajeva odložen na nepravilan način. Potrebno je još istaći
da se ova nacionalna strategija ne odnosi na radioaktivan otpad, za
koji je potrebno posebno uraditi strateške dokumente.
I, na kraju, važno je da se ne prave pogrešni koraci u primeni nacionalne
strategije upravljanja otpadom. Regionalni implementacioni planovi
treba da obezbede održivo upravljanje otpadom i sistemska rešenja.
Nevladina organizacija Ambasadori životne sredine priprema se za simpozijum
"Životna sredina ka Evropi", koja se od 5. do 8. juna održava
u Beogradu u prostorijama Privredne komore Srbije. Preko 150 |
|
|
|
|
|
Put ostvarenja
strategije
|
|
|
Korak 1 Donošenje
Zakona o ratifikaciji Kjoto protokola i korišćenje
međunarodnih finansijskih sredstava za čistije tehnologije,
smanjenje zagađenja i pošumljavanje, na primer.
Korak 2 Donošenje
Zakona o ratifikaciji Arhuske konvencije o javnosti
informisanja u oblasti životne sredine, učešću javnosti
u odlučivanju i sudstvu u oblasti životne sredine.
Korak 3 Pravilno
sprovođenje nacionalne strategije upravljanja otpadom;
bar jedan prvi pokazni primer regionalnog plana
upravljanja otpadom i izgradnje sistema, uključujući
i deponiju; konačno opredeljenje države za lokaciju
za centar za tretman hemijskog otpada. Donošenje
Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o upravljanju
ambalažnim otpadom.
Korak 4 Hitno donošenje
podzakonskog akta koji daje metodologiju za utvrđivanje
redosleda čišćenja negativnog ekološkog nasleđa
(urađeno 2002. godine i testirano 2003. godine)
i prema prioritetu koji bi se utvrdio početi korišćenje
sredstava Fonda za rešavanje problema Bora, Vrbasa,
Pančeva, itd. Uraditi dopune i izmene zakona iz
oblasti životne sredine donetih decembra 2004. godine,
a na bazi prvih iskustava o (ne)sprovođenju u praksi.
Korak 5 Institucionalno
i ljudsko jačanje! Ponovo osnovati posebno ministarstvo
i posebnu agenciju za životnu sredinu! Osnovati
službe u opštinama koje bi omogućile sprovođenje
donetih zakona iz oblasti životne sredine. Ojačati
inspekciju! Uvišestručiti broj ljudi koji bi omogućili
da se sektor, koji posle poljoprivrede ima najviše
propisa koje treba usaglasiti sa EU, ponovno priključi
reformskim aktivnostima. |
|
|
|
|
|
autora iz 14 zemalja predstaviće preko 50 radova. Kao prateći materijal
predsednica Ambasadora životne sredine je pripremila monografiju Održivi
razvoj i životna sredina ka Evropskoj uniji u 95+ koraka. U knjizi
je dat i deo studije izvodljivosti koji se odnosi na ovu oblast i spisak
koraka koji su učinjeni i koje treba učiniti da bi se približili EU.
|
