|
Treća Srbija
Daleko je Divlji zapad
Ni četvrti pokušaj, 8. aprila ove godine, da se izvrši Rešenje Trgovinskog
suda u Subotici od 11. februara i legalni direktor "Keramike a. d."
iz Kanjiže Abel Mikloš uvede u preduzeće, a uzurpatori izbace napolje, nije
urodio pravom. Ovog puta je, doduše, Abel Mikloš fizički ušao u fabriku,
ali je smenjeni predsednik Upravnog odbora "Keramike" Ranko Lukić
odbio direktorov pismeni nalog da fabriku napuste neovlašćena lica, kako
da bi se u nju vratilo 280 radnika i ponovo pokrenula proizvodnja. Suočen
sa birokratskim cinizmom lokalne policije i dosetkama smenjenog Upravnog
odbora (isti jezik, drugo narečje), da "uvođenje direktora u fabriku"
ne podrazumeva izvršavanje direktorovih naloga, Abel Mikloš je istog dana
ponovo napustio "Keramiku".
Da podsetimo, 7. juna prošle godine, vlasnici 53,5% akcija "Keramike",
Živorad
| Jovanović i radnici-akcionari, smenili su na vanrednoj
skupštini Upravni odbor fabrike, na čelu sa sinom manjinskog vlasnika
Milana Lukića Rankom. Milan Lukić 3. jula 2004. godine sa privatnom
vojskom "zauzima" fabriku. Rukovodstvo i većinski vlasnici
vraćaju se 20. jula i pokreću proizvodnju na svim linijama, međutim,
Lukić 29. septembra sa 170 naoružanih osoba ponovo upada u "Keramiku",
odnoseći potom robu i opremu vrednu 10,5 miliona evra. Istovremeno
počinje štrajk 280 radnika-akcionara "Keramike". Rukovodstvo
i radnici se, uz asistenciju privatnog "Ineks" obezbeđenja
iz Beograda, 20. oktobra po |
|
|
drugi put vraćaju u preduzeće i pokreću proizvodnju. Po treći put, 10. januara
2005. godine, Lukićeva garda upada preko ograde i uvodi u fabriku smenjenog
direktora Bata Mikloša. Trgovinski sud u Subotici 11. februara 2005. godine
briše iz sudskog Registra
|
direktora Bata Mikloša i upisuje Abela Mikloša. Isto rešenje 23.
februara donosi i Agencija za privredne registre. Međutim, ni pored
naloga Trgovinskog suda u Subotici da se izvrši Rešenje od 11. februara
i da Bata Mikloš napusti prostorije "Keramike a. d.",
uzurpatori do današnjeg dana nisu napustili preduzeće, niti su se
radnici i zakoniti direktor vratili na posao. Bata Mikloš je 235-orici
radnika-akcionara koji su se suprotstavili uzurpaciji fabrike otkazao
ugovore o radu, Abel Mikloš ih sutradan vraća na posao; ali, komandir
SUP-a Kanjiže Zinojević sledi isključivo direktive nelegalnih organa
"Keramike a. d.", koji radnike-akcionare pred vratima
fabrike nazivaju "nepoznatim licima", pa policija već
četiri puta prilikom izvršenja sudskog naloga odbija da iz preduzeća
izvede pretorijansku gardu manjinskog vlasnika, smenjenog Upravnog
odbora i nelegalnog direktora.
Često pominjanje Divljeg zapada u opisima slučaja (ili pravila?)
"Keramika", slabačka je metafora za Srbiju početkom 21
veka: nema ni osrednjeg westerna, ni najgorih krševa iz četrdesetih
sa Timom Holtom i Ričardom Martinom, bez kočopernog šerifa, džangrizavog
sudije i debilkastog pastora, koji uz minimum propisa, ličnom hrabrošću
i po svom osećanju pravičnosti, unose red u džunglu, zakon u pustinju.
Srbija, pored bahatih tajkuna i nezaštićenih sitnih sopstvenika,
ima samo kiseli "osmeh" Voje Koštunice.
Na javnoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta Vlade Srbije 11. maja
ove godine, sazvanoj zbog slučaja "Jugoremedija", direktor
Akcijskog fonda, doktor ekonomskih nauka Aleksandar Gračanac se,
nakon polučasovne ode četvorogodišnjem radu Akcijskog fonda "bez
ijedne mrlje" (mrtav 'ladan, u prisustvu dvadesetak ojađenih
radnika-akcionara "Jugoremedije"), zapitao zašto je bivši
menadžment
|
|
 |
 |
|
Unija
Radnika i
Akcionara Srbije
|
| |
|
Saopštenje
za javnost
|
| |
| Beograd, 23. maj 2005. godine |
| |
Unija radnika i akcionara Srbije izražava veliku
zabrinutost zbog najava pojedinih ministara u Vladi
Srbije da će Vlada ukinuti svoj Savet za borbu protiv
korupcije. Unija smatra da je borba protiv korupcije
prioritetan zadatak i ove, i svake druge Vlade u
periodu demokratske tranzicije u Srbiji, jer sa
ovakvom korupcijom kakva je u našoj zemlji nije
ni moguće izvesti zemlju iz diktature i izgraditi
demokratske institucije.
Unija smatra da je Savet za borbu protiv korupcije
do sada bio jedina institucija Vlade Srbije koja
je, u okviru svojih zadataka, zaista radila na suzbijanju
korupcije, da je otvoreno govorila o pravim razmerama
korupcije u Srbiji, i jasno stavila do znanja i
vlastima i javnosti da se sa ovakvom korupcijom
ne može stvarati država koja namerava da postane
deo evropske porodice naroda. Ono zbog čega je rad
Saveta naročito dragocen za članove Unije, jesu
stručni izveštaji Saveta iz oblasti privatizacije,
koji su vladi i javnosti davali realnu sliku o razmerama
kršenja vlasničkih i radničkih prava u preko sto
pojedinačnih slučajeva privatizacije, kao i u politici
i procesu privatizacije u Srbiji u celini.
Podsećamo stranke koje danas čine Vladu Srbije da
su pre godinu i po dana, u tački 13 svog koalicionog
sporazuma, obećale da će "sveobuhvatno intenzivirati
borbu protiv korupcije", i da su se obavezale
na "punu podršku Vladinom Savetu za borbu protiv
korupcije". Verujemo da skorašnje izjave pojedinih
ministara u Vladi o mogućem ukidanju Saveta za borbu
protiv korupcije nisu posledica izveštaja Saveta
u kojima se ukazuje na moguću korupciju u samoj
Vladi Srbije.
Ukoliko Vlada ipak ukine Savet, javnost u Srbiji
će morati da zaključi da je ovaj kabinet odustao
od borbe protiv korupcije. |
|
|
Predsednik
Dr Aleksandar Vukanović
|
|
|
|
|
"Jugoremedije" u vreme prodaje akcija vršio pritisak na tadašnjeg
ministra za privredu i privatizaciju Vlahovića da se napravi ugovor koji
će kupcu omogućiti da dokapitalizacijom postane većinski vlasnik? Gračanac,
dakako, "aludira" na notornu priču da je bivši menadžment "Jugoremedije"
za kupca 42% udela očekivao svog dugogodišnjeg strateškog partnera, ljubljanski
"Lek", međutim, otvara i zbilja zanimljivo pitanje - zašto je
Vlahović na pomenute pritiske pristao? Zbog svog strateškog partnera Ninija?
More, kakav crni western.
Žikina dinastija!
|
