Najvažnija suđenja u Srbiji pred epilogom

Legija sve više gubi tlo pod nogama

Mesec maj je bio period u kojem su najvažnija suđenja u Specijalnom sudu prešla najveći, zapravo ključni deo svoga puta ka konačnom epilogu: kažnjavanju krivaca. Radi se o suđenju za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi, suđenju za četvorostruko ubistvo pripadnika SPO na Ibarskoj magistrali i suđenju za ubistvo premijera Đinđića. Štaviše, za prva dva se procenjuje da bi mogla biti završena u prvom stepenu do kraja juna, dok će suđenje za ubistvo premijera Đinđića potrajati najmanje do kraja ove godine. Još jedan važan proces, za ratni zločin na Ovčari kod Vukovara, kada je nakon zauzimanja ovog hrvatskog grada od strane JNA streljano 200 hrvatskih civila, još nije ni blizu svoga kraja, a i sama atmosfera tokom ovog procesa je dugo bila napeta i umnogome politički naelektrisana.
Kako je u međuvremenu, plašeći se vrlo verovatnog gubitka Kosova, Koštuničina vlada zauzela nešto "mekši" stav prema Evropi, te naprasno počela da ispunjava obaveze prema Haškom tribunalu i to tako što je - na zgražanje demokratske javnosti - ratne zločince u Hag ispraćala kao heroje, pri tom im dobro puneći džepove novcem poreskih obveznika, u javnosti je opao medijski i svaki drugi pritisak na pravosudne organe pa su sudovi, po našoj oceni, mogli nešto mirnije da vode sudske procese.
Ono, međutim, što je zanimljivo jeste da Legija i kompanija na sva tri procesa koji se vode protivu njih, kako se izvode dokazni postupci lagano ali sigurno gube tlo pod nogama. Tako je na suđenju za ubistvo četvorice pripadnika SPO na Ibarskoj magistrali, posle mnogo peripetija, odlukom Vrhovnog suda Srbije u spise definitivno vraćen iskaz Radeta Markovića dat svojevremeno u istražnom postupku u kojem se detaljno, uz navođenje imena izvršilaca, objašnjava kako je u RDB-u planirana čitava akcija. Ovo je, čini se, ključni trenutak u procesu; sva priznanja optuženih Bujoševića i Ilića poklapaju se sa podacima iz iskaza Markovića, kao i iskaza svedoka i materijalnih dokaza koje su sudu predočili veštaci. Na procesu za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi nedvosmisleno je potvrđena optužnica za otmicu i ubistvo Stambolića: prvo, zato što je Nenad Šare i u istrazi i na sudu potvrdio da je bio direktan učesnik u otmici i ubistvu na Fruškoj gori, potom odveo policiju na lice mesta i pokazao im mesto gde je Stambolić ubijen a zatim zakopan, i drugo, naveo je imena ostalih saučesnika a kao ubicu imenovao Berčeka. Kada je reč o drugom delu istog procesa, crnogorska policija je pronašla u blizini stana Vuka Draškovića u Budvi majicu atentatora sa barutnim česticama i nekoliko dlaka za koje se radi DNK analiza a veštaci treba da daju svoju ocenu kom pištolju barutne čestice pripadaju i da li pronađene dlake pripadaju nekome od optuženih. Iako je Milorad Ulemek Legija najavio za svoje svedoke trojicu pripadnika MUP-a Srbije (jedan u SAJ-u, drugi u Žandarmeriji, a treći u SUP-u Kraljevo), za očekivati je da su materijalni dokazi dovoljno jaki, jači od potencijalnih laži trojice svedoka-policajaca, Ulemekovih poznanika.
Ima značajnog napretka i u procesu koji se vodi za Đinđićevo ubistvo: optužnica je osnažena nedavnim nalazima balističara o nepostojanju "trećeg metka" - tezu o "trećem" metku su zastupali advokati odbrane, bulevarska štampa, odnosno mediji naklonjeni antievropskoj, dakle srpskoj patriotskoj retorici (Kurir, Nacional, Večernje novosti, Blic i drugi) sve u cilju tobožnjeg dokazivanja kako optužnica stoji "na staklenim nogama" (izraz koji je do političkog preobražaja njegove stranke i "ponosnog" usmerenja ka Evropi, u svom poznatom ciničnom maniru javno koristio ministar pravde Zoran Stojković). Isto tako, pojedini svedoci su svojim izjavama direktno poduprli optužnicu, a na užas advokata odbrane, Legija je u jednom trenutku bio doveden u mat poziciju: u laži su, naime, kratke noge, pa je prvooptuženi pod vatrom unakrsnog ispitivanja jednog svedoka (Bebe Popovića) zaboravivši šta je rekao u istrazi, na sudu to negirao (u istrazi: "Sa Bebom Popovićem sam te večeri u njegovom stanu razgovarao o 600 kilograma droge koju je trebalo prodati negde na Zapadu"; prilikom suočavanja: "Sa vama te večeri uopšte nisam razgovarao, razgovarao sam samo sa premijerom Đinđićem").
To, kao i svedočenje svedoka-saradnika (pre svih Nenada Šarea), teško tereti Legiju, Zvezdana Jovanovića i ostale optužene.
Tužna je, ipak, neprekinuta vezanost pravosuđa za izvršnu vlast.