|
Godina XVII (2005)
|
1-31. mart 2005.
|
 |
|
|
Republika
|
Polemika
|
|
|
|
|||||||||||||||
|
O Berku, opet
U vezi sa navedenim člankom izgleda da treba još nešto reći o dva pitanja. Prvo, o Berkovom konzervativizmu. Autor članka Ivan Janković ističe da i Berk i Lok povodom liberalne prirodnopravne teorije (bez obzira na određene filozofske razlike u njihovim stanovištima), snažno brane prirodna prava koja su tu navedena, i zbog toga spadaju u tradiciju liberalizma. Jeste, ali oni to rade na vrlo različit način. Te "određene filozofske razlike" se sastoje u tome da liberalnu teoriju prirodnog prava kojom su društvene revolucije bile inspirisane Berk tumači na konzervativan način. Lokova prirodna prava su prava slobode koja ovlašćuju na neutralnu sferu lične volje, gde svaki pojedinac sledi egoistički cilj lične koristi i gde je dopušteno sve što nije eksplicitno zabranjeno po kriterijumima slobodnog ponašanja. To novovekovno negativno pravo slobode potiče još od Hobsa, gde se "dobar život" klasične tradicije koji se sastoji od vrline, zamenjuje načelom zadovoljstva slobodnog raspolaganja imovinom. Ono je za razliku od klasičnog prirodnog prava oslobođeno kataloga dužnosti materijalnog životnog poretka. Berk se tome protivi kad kaže "čemu sloboda bez mudrosti i vrline" - i on je tu
Za Berka ne postoji nikakvo stanje pre društva, ne postoji čovek, postoje samo konkretni ljudi. Ljudskoj volji je uskraćeno da sprovodi nagle inovacije - to čini nesvestan um, imanentan toku istorije koji se izražava u običajima i predrasudama na osnovu kojih je izgrađena mudrost jednog naroda. Berkov imanentizam spontanog stvaralaštva istorije, malo se razlikuje od teokratskih stavova De Bonala i De Mestra da je društvo prirodan i transcendentan poredak koji je bog neposredno stvorio. Ali se mora priznati da Berk ostaje uz načela slobode kada je u pitanju poziv na revolucionarno zaustavljanje aktivizma francuskih ustavotvoraca. Teokratske pristalice starog režima bi ne samo da prizovu drevne ustanove već i da revolucionarnim sredstvima vrate sve ono što je intervencijom "apstraktnih principa" uklonjeno - feudalizam i kmetstvo, inkviziciju i torturu. "Dobru" ili "srećnu" Američku revoluciju Berk je shvatao kao radikalno suprotnu u odnosu na Francusku. On kaže da je ona "zakonita kći slavne revolucije" i da samo sledi postojeće, nasleđene prirodne odnose, pozivajući se na stare slobode i prava engleskih povelja. Njemu je blizak pojam revolucije, dominantan u XVIII veku, u smislu jedne astronomski obrazložene sudbine - kao prirodno istorijski prevrat koji nije poznavao političke delatnike. Federalisti stoje čvrsto uz Berka, ali ne i republikanci Pejn i Džeferson, koji su se pozivali na novovekovno prirodno pravo, na univerzalno obrazloženje pravne države kao revolucionaran raskid sa klasičnim prirodnim pravom i istorijskim tradicijama engleske države. Amerikanci - pod tim se misli samo na bele ljude - bili su pretežno jednaki i zaštićeni od siromaštva koje je haralo Evropom XVIII veka, tako da je bila znatno manja opasnost da dođe do izvođenja revolucije na način kao u Francuskoj. Ali ono što se nije desilo u doba sticanja nezavisnosti desilo se pola veka kasnije. Abolicionisti, koji se pozivaju na ustav, suprotno braniteljima juga koji su nadahnuti Berkom, zazivaju prava čoveka koja prethode društvu - tako da secesionistički rat i obnova posle njega razrešavaju sporove zaraćenih strana "sredstvima dostojnim Konventa". Drugo pitanje, o vezi sa zločinima koji su počinjeni u ime etnonacionalizma, nije išlo na autorovu već na adresu redakcije časopisa Nove srpske političke misli koja je objavila niz članaka u vezi "montanjara". Postalo je normalno da svakog dana u Srbiji nekog ubiju na ulici ili opljačkaju i da ljudi polako gube nadu da bi mogli biti zaštićeni. Sveopšta varvarizacija nastala u doba Miloševića, uporediva je sa onim što je Hobs nazvao prirodnim stanjem (bellum omnium contra omnes), gde nisu zaštićena elementarna prava na život i imovinu i gde svako svakoga može nekažnjeno da ubije ili opljačka. Nije jasno zašto su onda opasni oni koji smatraju da je potrebno prvo zaštititi osnovna prava da bi nastao minimum civilizovanosti (države, društva) a nisu opasni oni koji održavaju poredak prirodnog stanja (nekažnjivosti zločina).
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
