Žurnalistička infuzija gazdačke bahatosti

NIN od 17. februara, u rubrici "Biznis klub", objavljuje zamašan intervju sa Zlatkom Markovićem, zamenikom generalnog direktora zrenjaninske "Jugoremedije", u kojem se, kako i priliči reklamama, hvali svoja firma. Naravno, svako ima pravo da se hvali svojim rezultatima. O drugima se čak može imati i loše mišljenje, ali se izbegavaju loše reči. Takav običaj ne važi za radnike. Naprotiv, oni su za sagovornika NIN-a opasna rulja. Marković doslovno veli: "O ljudima koji su štrajkovali ne mogu da govorim kao o radnicima, jer oni su se pretvorili u rulju kojom neko rukovodi, i koja je bila spremna za zapali fabriku..." Ovakva bahatost štrči čak i u razularenom delu naše javnosti. Da su radnici "rulja", to već govore razne gazde i njihovi portparoli, da neko iza njih stoji, to je već nešto novije, a optužbom da su spremni i da pale, time se obnavlja jedna od najstarijih optužbi radnika otkad su se pojavili kao subjekti u istoriji.
Po istom modelu NIN od 24. februara objavljuje hvalospev Dragana Đurića, vlasnika firme "Zekstra" koja postaje vlasnik Veterinarskog zavoda iz Zemuna, uprkos konzorcijumu njegovih vlasnika i - presude Vrhovnog suda Srbije, uz insinuacije da iza njih stoji neka zavera.
NIN-ovci možda i nisu bili dužni da vode računa o kontroverzama oko "Jugoremedije" i Veterinarskog zavoda, koje u našoj javnosti traju više od godinu dana, ali objavljivanje veoma teških diskvalifikacija i optužbi liči na infuziju gazdačke bahatosti koja pojačava i širi onaj deo javnog mnenja koji drži da gazde imaju sva prava, a drugi tek ako nešto pretekne, a čini se da sve manje pretiče.