Ustavotvorni pokret

Ostalo je malo vremena da se smer privatizacije promeni, od pljačke ka svojinskoj transformaciji, u interesu razvoja privrede i društva

U Aranđelovcu je 24. februara ove godine održana druga po redu tribina Unije radnika i akcionara Srbije. Domaćini tribine bili su mali akcionari "Venčaca" iz Aranđelovca, koji su ovih dana ušli u deveti mesec štrajka, započetog nakon privatizacije zbog neispunjavanja ugovornih obaveza od strane većinskog vlasnika Milovana Vulićevića. Na tribini su govorili predsednik UO Unije Aleksandar Vukanović (udruženje malih akcionara "Putnika") i članovi UO Nada Cerić (ispred malih akcionara "C marketa") i Zdravko Deurić ("Jugoremedija"). Među oko 250 prisutnih bili su i mali akcionari "Strele", aranđelovačkog dela "Navipa" i drugi.
I pored velikih problema u kojima se nalaze akcionari prisutnih preduzeća, dominantna tema na tribini ipak je bila inicijativa Unije za raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu Srbije, dostavljena predsedniku Narodne skupštine Predragu Markoviću 16. februara ove godine.
Ništa neobično u tome što je inicijativa za ustavotvornu skupštinu pokrenuta upravo od radnika-akcionara, i što je među njima u potpunosti prihvaćena. Jednostavno, ako vas institucije nadležne za privatizaciju i finansijsko tržište neprestano upućuju jedne na druge, ako se u svojim spornim odlukama pokrivaju prethodnim rešenjima one druge ustanove, koja je opet radila po nalogu neke treće, ako vam se Agencija za privatizaciju iščuđava: "Ama ne, kakav upis emisije akcija, pa to radi Komisija za hartije od vrednosti", a Centralni registar hartija od vrednosti sleže ramenima: "Ne znamo mi to, mi smo samo prepisivali iz Privremenog registra Agencije za privatizaciju", ako nema tog doktora prava u Srbiji koji vam sa sigurnošću može reći šta je najstarije - Centralni registar hartija od vrednosti, Registar Trgovinskog suda ili knjiga akcionara, sasvim je razumljivo da ćete se u jednom trenutku zapitati gde je izlaz iz tog birokratskog "večnog vraćanja istog", odnosno šta zaista jeste početak, gde je izvor pravne nesigurnosti? Tim putem lako ćete doći do neophodnosti donošenja novog ustava i ustavnog utemeljenja privatizacije društvene svojine. O ovoj temi na tribini u Aranđelovcu govorio je Zdravko Deurić, iz iskustva jednoipogodišnjeg tumaranja kroz institucije radnika-akcionara zrenjaninske "Jugoremedije". Na komentar predstavnika "Strele" da je njihova borba kroz institucije potpuno blokirana i da im jedino preostaje da nasilnim putem izjure uzurpatora koji krši ugovor i rasprodaje imovinu, Deurić je odgovorio još jednim gorkim iskustvom "Jugoremedije" - kada je Jovica Stefanović-Nini izbacivao radnike-akcionare iz njihove fabrike, na njegovoj strani nije bilo samo privatno obezbeđenje, već i policija, a četvorica štrajkača su uhapšena i zatvorena u samice. Nasilje je, smatra Deurić, njihovo oružje.
Aleksandar Vukanović je govorio o vrednostima za koje Unija smatra da moraju ući u načela novog ustava - poštovanje privatne svojine ma kolika ona bila, jedna ili milion i jedna akcija.
Predsednik aranđelovačke opštine Radoslav Švabić (SRS) odazvao se pozivu da prisustvuje tribini, iako je verovatno bio svestan da će ga radnici-akcionari "Venčaca" izviždati zbog njegovog odnosa i stava SRS prema privatizaciji ovog preduzeća - da se ugovor mora očuvati. Praćen ne baš prijatnim skandiranjem, Švabić se na kraju i popeo na binu, da inicijativu Unije oceni kao "tolerantnu", nasuprot "ponašanju publike". Može i ustav, samo ako ne bije!
U redovima radnika-akcionara inicijativa za raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu dobila je svoje uporište. Da li će se oko nje formirati ustavotvorni pokret ostalih građana, udruženja, javnosti u Srbiji, biće jasno vrlo skoro - vremena da se smer privatizacije preokrene iz pljačke u svojinsku transformaciju u interesu razvoja privrede ima još vrlo malo. A ako se taj preokret ne izbori, ako se Srbija podeli na sto porodica koje poseduju sve, i na nas ostale, najamne radnike, tu novi ustav neće puno pomoći.