|
Verovanje u vladavinu zakona
Tribina članova URA Zrenjaninu
U organizaciji Udruženja radnika-akcionara (URA) u Zrenjaninu je 15. 02.
2005. održan veliki skup malih akcionara (oko 500 prisutnih).
Prisutni su bili i uzeli učešća u radu radnici-akcionari AD "Jugoremedija"
iz Zrenjanina Zdravko Deurić, Veterinarskog zavoda iz Beograda Safet Memić,
"Keramike" iz Kanjiže Marinko Nedeljković, "Venčaca"
iz Aranđelovca Branko Trifunović, "C marketa" Nada Cerić, predsednik
Radničkog otpora iz Kragujevca Radiša Pavlović, kao i predsednik URA Aleksandar
Vukanović koji je istovremeno predstavljao i svoju firmu "Putnik"
iz Beograda.
Skupu su se obratili Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije,
Branko Pavlović, nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju a sada pravni
savetnik malih akcionara, kao i Nebojša Popov, glavni urednik beogradske
Republike.
I letimičan pogled na nabrojane firme podseća nas na istovetan broj afera
u toku procesa privatizacije, u kojima su mali akcionari na različite načine
izigrani i prevareni. Čula se i nova reč "pljačkatizacija" umesto
privatizacija. Ono što je apsurdno u trouglu Akcijski fond (čitaj država)-kupac-mali
akcionar jeste da je uvek do sada ishod eventualnih nesporazuma i sukoba
bio da su radnici-akcionari krivi!
Ponuđena je i strategija rada u budućnosti:
dalje udruživanje, solidnija pravna pomoć, organizovan i ozbiljan
pritisak na vlast, stvaranje boljih pregovaračkih pozicija, nastojati
da se postane partner koji brzo reaguje. Procenjeno je da je čak 500
000 malih akcionara "izblokirano", oni su to samo na papiru,
oko 100 000 malih akcionara ne može svoje akcije da proda na berzi
itd.
Verica Barać je borbu protiv korupcije izjednačila sa borbom za zakonitost.
Skoro svi govornici došli su do razumevanja da se različite finansijski
nedozvoljene transakcije mogu odvijati zahvaljujući važećem Ustavu
iz 1990. godine, koji razlikuje čak četiri vrste vlasništva (državno,
društveno, privatno i zadružno), a novi ustav nije ni na pomolu.
U svom obraćanju skupu Zdravko Deurić je pozvao male akcionare iz
čitave zemlje da se 26. 02. 2005. godine okupe u Domu sindikata (očekuje
se 2500 malih akcionara delegata) i da se sa tog skupa podnese zahtev
Skupštini Srbije za |
|
|
|
|
|
Suđenje radnicima
|
|
|
U zrenjaninskom Opštinskom sudu, 21. februara,
pred sudinicom Ljiljanom Aćimović, započelo je suđenje
četvorici radnika "Jugoremedije" prema
optužnici koju je, 22. novembra 2004, pokrenula
Jelena Stojaković, zamenica javnog tužioca.
Optuženi su Zdravko Deurić, predsednik Asocijacije
radnika akcionara, Stevan Budišin, predsednik Štrajkačkog
odbora, i Branko Bundić za krivično delo učestvovanja
u skupini koja izvrši nasilje iz čl. 230, st. 1
KZ RS, za šta se može izreći kazna do pet godina
zatvora, te Stevan Đurišić, za krivično delo izazivanja
opšte opasnosti iz čl. 187. st. 3 u vezi sa st.
1 KZ RS, za šta se može izreći kazna do osam godina
zatvora.
Zbog sprečenosti dvojice optuženih da pristupe,
sudinica je zakazala suđenje za 4. april.
Da li će se i radnici naći na udaru "političkog
suđenja"? |
|
|
D. I.
|
|
|
|
|
|
raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu, što su prisutni jednoglasno
prihvatili.
Nebojša Popov je istakao da je u prethodnim ratovima, sa neviđenim pljačkama
i ubistvima, razorena jedna konkretna država, a što je još strašnije razoren
je i sam pojam države kao civilizacijske tekovine koja treba da obezbedi
i garantuje dva elementarna dobra: pravo na život i pravo na imetak uz pravo
da pojedinac slobodno oblikuje sopstveni život. Prateći slučaj "Jugoremedije"
uvideo je da ovi ljudi poseduju iskustva kako treba postaviti temelje države
u kojoj bi sve ono što su oni doživljavali kao nedaće bilo isključeno.
Čime su to radnici-akcionari ove zrenjaninske fabrike zaslužili da na sebe
preuzmu inicijativu za postavljanje temelja države? U široj javnosti još
uvek nisu dovoljno poznati svi aspekti "slučaja" i pokretanja
mnogih inicijativa iz "Jugoremedije". Kratko ćemo ih ovde navesti:
skoro jednogodišnja akcija da se dođe do osnovnog kupoprodajnog ugovora,
saznanje da njihova firma nije čak ni potpisala ugovor o kupoprodaji; uviđaju
da nisu date bankarske garancije za dokapitalizaciju i da je ugovor ništavan;
sada već razumeju da
| dokapitalizacija nije u korist preduzeća i radnika-akcionara, nego
više služi kupcu da uz kupljeni portfelj akcija priključi i nove i
tako postane većinski vlasnik; uobičajeno je da ih odmah istiskuju
iz menadžmenta; vode vlasničke sporove na svim instancama trgovinskih
sudova; podižu krivične prijave protiv direktora i njegovog zamenika;
štrajkuju i glađu kada saznaju za nelegalnu i falsifikovanu skupštinu
na kojoj je jedan navodni dug prema "Jaki" iz Radoviša |
|
|
pretvoren u kapital i priključen osnovnom kupljenom paketu; organizuju se
u ozbiljan sindikat i štrajkuju u skladu sa zakonom, na sudu brane legalnost
svog štrajka; javno protestuju na trgovima Zrenjanina, danonoćno protestuju
u prostorijama Skupštine opštine Zrenjanin; bezuspešno traže podršku lokalnih
političkih partija i nevladinih organizacija; sopstvenim novcem objavljuju
saopštenja kao plaćeni oglas u kojem navode za šta se bore; odlaze u Vladu
Republike Srbije; kontaktiraju resorne ministre za privredu, pravosuđe,
za rad i socijalnu zaštitu; ulaze u Skupštinu Srbije; pišu pismo predsedniku
Koštunici; protestuju sami i ispred Vlade. Vlada novembra 2004. godine konstatuje
nezakonitosti u postupku kupovine i dokapitalizacije, a skoro istovremeno
u Zrenjaninu se podiže krivična prijava za "nasilno udruživanje".
Apsurdni krug se zatvara. Definitivno uočavaju nepostojanje države.
Istrajnost i aktivitet, bez premca u našoj društvenoj praksi, nije pokolebalo
ni otpuštanje 142 radnika koja su na ulici od avgusta 2004. godine. Kako
razumeti ovu istrajnost sem kao beskrajnu veru u zakonitost i pravdu jednaku
za sve. Bila bi lepa simbolika da 15. 02. 2005. godine bude zaista jedan
novi početak. Možda je tek sada došlo vreme da se obistine reči, sada već
čuvenog Bože Grujovića, koji je ravno pre 200 godina u pristupnoj besedi
Sovjetu želeo da kaže i ovo: "Zakon je volja vilajetska (narodna),
koja vilajetu celom i svakom dobro zapoveda, a zlo zaprečava".
|
