|
Između dva broja
Živopisni povratak u prošlost
"Kontroverzni" biznismen, nekadašnji ne baš shvaćen i među
novinarima ne baš omiljen šef Vladinog biroa za komunikacije Vladimir
Beba Popović, prijatelj ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića, odlučio
je da pred publikom beogradske B 92 televizije izgovori deo onoga što
zna o događajima koji su ometali sprovođenje reformi nakon 5. oktobra,
ali i doveli do brutalnog ubistva prvog ministra u samom dvorištu Vlade.
Dva ponedeljka zaredom Srbija je bez daha slušala šta Beba govori i odmah
se opredeljivala "za" ili "protiv". Tu su se odmah
umešali mnogi, od medija koji su pokušali da raspiruju tiražnu vatru,
do političara i njihovih satelita, koji su se pronašli i među žrtvama
ali i među dželatima, pa su se shodno tome i oglašavali. Mediji umesto
da postave pitanje šta na tako teške optužbe koje je Popović izneo imaju
da kažu institucije čiji bi posao bio da odmah reaguju, uglavnom prepričavaju
već rečeno, a pažnju usmeravaju prema ličnosti samog Popovića, pitajući
se zašto je sada progovorio, da li je sve rekao i u čijem je interesu
njegovo svedočenje, do toga da je emigrirao, i završavaju u nagađanjima
s kim je u političkoj areni Srbije u dobrim, a s kim u lošim odnosima.
Često zaboravljaju da njihova uloga nije uloga ni tužioca ni sudije. Uloga
medija je da ove nateraju da rade svoj posao ako već sami ne osećaju obavezu.
A kako izgleda kada su jedan tužilac i sud odlučni da obave povereni im
posao svakodnevno se uveravaju svi ovdašnji "junaci i patriote"
koji su osumnjičeni pred Haškim tribunalom. Mogu se joguniti, junačiti,
pravdati u medijima, na političkim pozornicama, ali u Holandiju moraju.
Može ih na tom putu pratiti muzika, partijske kolege, ministri pravde,
patrijarh, predsednik vlade, ali putovati se mora.
Heroji
General Vojin Lazarević, ratni komandant Prištinskog korpusa, posle jednog
dužeg zastoja koji je "isposlovala patriotska" Vlada Vojislava
Koštunice, "povukao je nogu". Ispraćen je kao da još jednom ide
u vojsku. Primali ga na rastanku svi - od
| gradonačelnika Niša Smiljka Kostića, do
crkvenih velikodostojnika. "Odbrana državnih i nacionalnih interesa
za mene je uvek bila najveća zapovest. Danas se naša država bori da
očuva Kosovo i Metohiju. Zbog toga sam doneo jedinu moguću odluku
a to je da do kraja služim otadžbini", izjavio je po izlasku
iz Koštuničinog kabineta general Lazarević, koji uz Pavkovića, Lukića
i Đorđevića u Hagu treba da dokaže da na Kosovu nije učinio zločin
protiv čovečnosti nad kosovskim Albancima, ni kršio zakone i običaje
rata, da nije učestvovao u nasilnom premeštanju albanskog stanovništva
u proleće 1999. godine... Premijerova ocena kako je "general
Lazarević postupio časno i odgovorno. Sledeći istorijsku tradiciju
srpskih oficira, on je sebe podredio interesima svoje države i nacije",
milozvučna je i prosečnom građaninu Srbije, koji tek treba da plati
obećanu punu državnu pomoć osumnjičenima i njihovim porodicama. Za
sada se samo radi na ispunjavanju obaveza prema Hagu. I odjednom se
umnožavaju dobrovoljci. |
|
|
|
Vincent van Gogh,
Le Moulin de la GaleTte, 1886.
|
 |
Lukić i Pavković su još na bolovanju, ali se zato Bosanci bodro prijavljuju.
I ministar pravde Stojković svakoga dana na televiziji prikazuje po jednog
dobrovoljca-patriotu.
Patriotski trans u slavu zločina u isto vreme radikalno napreduje. Dok se
predaje Tribunalu množe, radikali slave dve godine od "junačke predaje"
svoga vođe Vojislava Šešelja. Puna velika sala Centra "Sava".
Nikada pre tu nisu mogli da se okupe. To je bilo mesto za Slobodana Miloševića
i njegove. Opozicija, ma koliko mu bila draga, nije mogla da dobije više
od "Pinkija". Sada je njegova "opozicija" vlast.
Patriote
Rasprave u Skupštini Srbije sve više liče na vreme kada je Milošević
bio tu. U februaru su se čak bavili i "ugroženim" pravima njegove
porodice. Čak je predsedavao Zoran Anđelković kao u nekoj lošoj farsi.
Kolektivno ludilo. Valjda neće biti isti, "tužan" kraj. Mada
se i ovi "trude".
Ugroženoj porodici je i Vrhovni sud vratio pravo na korišćenje vile na
Dedinju, kupljene za svega 2000 maraka. I to uprkos tome da je otkupljena
uz lažnu dokumentaciju. I svi oni koji su mu to omogućavali, saučesnici
u pljački, još su ovde i još nezanimljivi za pravosuđe.
Možda će bolje profunkcionisati kada dobiju bolje plate. Kao i poslanici
u Skupštini. Čim su povećali plate za preko sto posto, Parlament je nekako
živnuo. Rečnik je postao bezobzirniji, jer valjda sada ima od čega da
se plati i kazna. A da umire narod koji se zapanjio nad visinom plate
koju su sebi odredili organizovali su sastanak Administrativnog odbora,
ali nisu mogli ništa o smanjenju plata da odluče. Imaju oni, poslanici,
ozbiljnijih stvari za razgovor. Treba novi ustav da usvoje, što pre. Predrag
Marković, predsednik Skupštine, na proslavi Dana državnosti rekao je da
su "svi rokovi prošli". Šta ćemo sada. Da sačekamo da se Milošević
vrati? Neki su izgleda ozbiljno poverovali. Za sada slavimo Sretenje.
A bio je to još jedan živopisan povratak u prošlost.
|
