Logika i politika

Nebojša Popov

Republika je već šesnaest godina svedok i učesnik zbivanja na tlu bivše Jugoslavije. Svedok je masovnog nasilja, ubijanja i pljačke, razaranja države i društva, a učesnik je otpora i težnji da se sve to spreči, zaustavi i uspostave normalno društvo i država. Bogato iskustvo iz svega toga nameće temu iz naslova, više konkretno nego teorijski.

Logika sile

Privrženi vrednostima savremene civilizacije skloni smo, izgleda, da poreknemo bilo kakvu logiku politici razaranja same civilizacije, jer tamo gde se može nekažnjeno ubijati i pljačkati uzima maha "prirodno stanje".
Kada nije na delu logika kao tvorevina razuma, možda "radi" neki njen surogat, recimo izvesna metoda koju čak i u ludilu zapaža jedan Šekspirov junak, Polonije, posmatrajući Hamletovo ponašanje ("I ako je ovo ludilo, ipak u njemu ima metode", veli Polonije). Stvari su znatno komplikovanije kada je na delu kolektivno a ne individualno ludilo. U vrtlogu iracionalnosti nisu sasvim skrivene kauzalne veze između različitih postupaka u stvaranju i funkcionisanju ideologije nacionalizma i populizma, o čemu smo objavili obilje analitičkih tekstova. Nisu ostala tajna ni logične veze između takvih ideologija i ratne politike i samog ratovanja, od Slovenije, preko Hrvatske i Bosne i Hercegovine, do Kosova, mada sve to treba još podrobnije istraživati. Uočene su logične veze i između pljačke i zločina, naročito tokom ratova, a daleko manje pre i posle njih. U svemu tome jasno se ocrtava više logika sile negoli sila logike. Ova potonja, očigledno, nije bila delotvorna, čak nije dovoljno poznato ni gde se sve i kako pojavljivala, i dok to ne budemo znali nećemo moći pouzdano da prosudimo zašto nije bila delotvornija, pa ni da li to može biti danas. Baš to nas ovom prilikom najviše zanima.

Snaga logike

protestovale i zahtevale da žive "kao sav normalan svet" (1996-97), da bi dosegli vrhunac kada je preko dva miliona birača glasalo za opoziciju (DOS). Iz svega toga logično bi sledile inače očekivane promene u znaku uspostavljanja normalne države koja garantuje, pre svega, pravo na život i pravo na imovinu. Mogućnost takvih promena logično sledi iz još nekih činjenica. Mnogi građani koji su nekako preživeli minule godine nisu odustali od aspiracija da žive normalno. Mnogi ljudi su uspevali, i pod najgorim okolnostima, i da stiču izvesna sredstva za život ali su bili na razne načine reketirani, pa je razumljivo da bi hteli toga da se ratosiljaju. Nije mali broj ni onih koji su stekli i zamašniju imovinu i imaju interes da je legalizuju, liše je hipoteke ratne pljačke i stave u normalan tržišni promet radi legalnog sticanja profita. Dalje, i u izvesnim preduzećima u društvenom vlasništvu (prema još

Šta će da prevagne

Koja je logika delotvornija, jača? Promene ne slede neposredno iz logike. Rizici stvaralaštva...
Kada saberemo sve koji su se u proteklim godinama borili za promene, logično je pretpostaviti da su one realno moguće. Ali, zna se, promene ne proističu neposredno iz logike čak i kada je ona veoma snažna. Logika sile, u to su se mnogi uverili, često odnosi prevagu. Za raskid s logikom sile neophodno je i odlučno i istrajno političko delovanje koje nije svedeno samo na borbu za vlast već obuhvata i proizvodnju političke zajednice. A njen temelj je, kako se to u modernom dobu nebrojeno puta pokazalo, pravo na život i imovinu svakog građanina, a ne privilegija onih koji dominiraju, bilo po nekoj višoj sili ili na osnovu demokratskih izbora. Moguća je, naime, kako pokazuju brojna savremena istraživanja, i demokratija bez slobode da se oblikuje individualni i zajednički život. A baš ta volja za slobodom nije sasvim izvesna ni u minulim otporima starom režimu niti u snažnim težnjama za demokratskim promenama. Bilo bi prosto neverovatno da se ispostavi da prave težnje za slobodom nije ni bilo, i da je ni danas nema. Započeta debata o novom ustavu, pogotovo o ustavotvornoj skupštini, pokazaće realne "kapacitete" ne samo logike sile i snage logike, nego i same slobode državljana Srbije, državljana bez države.