Nove knjige

Jezička politika u Vojvodini

Ksenija Đorđević: "Configuration sociolinguistique, nationalisme et politique linguistique - Le cas de Voďvodine, hier et aujour'hui"

U izdanju pariske izdavačke kuće L'Harmattan nedavno je izašla knjiga Ksenije Đorđević Configuration sociolinguistique, nationalisme et politique linguistique - Le cas de Voďvodine, hier et aujour'hui (Sociolingvistička konfiguracija, nacionalizam i lingvistička politika - slučaj Vojvodine juče i danas). Ksenija Đorđević je doktor jezičkih nauka, istraživač i predavač na Univerzitetu Pol Valeri u Monpeljeu (Francuska). Njeni istraživački radovi odnose se na jezičke politike, standardizaciju i individualizaciju jezika i njihove nazive u regiji istočne Evrope i Balkana.
Okosnica ove knjige je sociolingvističko istraživanje i razvoj jezičke politike u poslednja dva veka u Vojvodini - od Austrougarske, preko prve i druge Jugoslavije, zatim perioda Slobodana Miloševića, pa sve do nove demokratske vlasti posle 2000. Svaki od tih perioda brižljivo je i iscrpno obrađen, uz obilje podataka i obrazloženih ocena. Poznati francuski lingvista i istoričar Pol Garde u predgovoru ističe da je Ksenija Đorđević dala preciznu istorijsku studiju o razvoju jezičke situacije u ovoj multietničkoj, multikulturnoj i višejezičkoj regiji gde se, uprkos svim društvenim potresima, političkim i državnim menama, ova raznolikost najbolje očuvala. Mada je naglasak na lingvističkim problemima, ima se utisak da značaj ove knjige prevazilazi samo ovaj domen. Ona se doživljava i kao ključ za razumevanje socijalnog, političkog i kulturnog bića ove zemlje a pre svega, naravno, Vojvodine, njenih multietničkih odnosa, duha društva i političke prirode raznih poredaka koji su se ovde smenjivali u poslednjih dve stotine godina. Zato će ova knjiga privući pažnju ne samo lingvista nego i istoričara i svih onih koji žele da bolje razumeju ovaj deo Evrope, da bi se uspešno snašli u svoj njegovoj kompleksnosti.
Vredi istaći i prednosti istraživačkog metoda Ksenije Đorđević, koja je savesno i nepristrasno koristila sve raspoložive izvore - knjige, objavljena istraživanja, štampu, ali i lične obimne ankete, obilazak institucija i kontakte, što je sve, uz činjenicu da i sama potiče iz ovih krajeva, preporučuje kao dobrog poznavaoca materije, autentičnog istraživača i odgovornog autora. Otuda i njena lepa mera objektivnosti u obradi ove teme na kojoj se lako može skliznuti u subjektivizam i nacionalnu pristrasnost.