Frka

Jedna od novijih reči koja se dosta često koristi u svakodnevnoj komunikaciji. U Rečniku šatrovačkog govora T. Sabljaka (Zagreb, 1981) frka je galama, gužva, potjera, racija, tučnjava, strah. A frkaroš ili frkator je, opet, onaj koji diže galamu, pravi gužvu. Deceniju kasnije I. Klajn, u svom Rečniku novih reči (Novi Sad, 1992), frku ubraja u familijarne reči, a znači uzbuna, uzbuđenje, nered, gužva. Tvrdnja da šatrovački često daje jednoj jedinoj reči više značenja nalazi svoju punu potvrdu u Rečniku savremenog beogradskog žargona (B. Gerzić, N. Gerzić, Beograd, 2002), gde frka znači: problem, neprijatnost, nevolja, teškoća, neugodna situacija; nered, zbrka, gužva, metež, uzbuna; strah; kriza (kod narkomana); žurba, užurbanost; frka-panika: veliki nered, gužva, metež; na frku - na brzinu; frka mi je! strah me je! žuri mi se! nemaš frke! nema problema! ne brini se; dići/dizati frku: izazvati/izazivati uzbuđenje, paničiti; biti u frci: biti u žurbi, biti u neugodnoj situaciji, biti uzbuđen, nervozan. Tu je i frkadžija - osoba, sklona tuči, pa glagoli: frkati se - svađati se, prepirati se, i frkisati - paničiti. Frkator je paničar, kukavica, a frkatično: problematično, teško.
Navedeni rečnici (kao ni drugi) ne navode poreklo ove reči, a ono je tursko, odnosno arapsko. U poznatom rečniku Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku A. Škaljića (Sarajevo, 1965) reč frka ima ova značenja: stranka, grupa, partija, a ranije se tako zvala divizija u turskoj carskoj vojsci. U arapskom jeziku (frk) znači, pored ostalog, i skupina, grupa, stado, krdo (T. Muftić, Sarajevo, 1973). A u turskom (firka): grupa ljudi, divizija, pa partija, stranka. Firkadži (mi bismo rekli frkadžija) je pristalica, privrženik određene stranke, a firkadžilik: privrženost, odanost stranci (Sl. Đinđić, Ankara, 1997).
Kako to biva kod šatrovačkih reči ovog puta nije u pitanju nova, već jedna (vrlo) stara reč koja je dobila nova značenja, i to mnoga. Primer nikako nije usamljen, navedimo samo nekoliko turcizama sa novim značenjem: aber (jedinica, buger), bajazit (bajat hleb), barut (novac, pare, kinta, kinte).