Put do ustavotvorne skupštine

Razgovor sa Pavlom Nikolićem, profesorom ustavnog prava

	Republika: Vi ste bili prvi teoretičar ustavnog prava koji je tražio izbor ustavotvorne skupštine još krajem 2000. godine. U kojim društvenim okolnostima se bira ustavotvorna skupština i kakva ovlašćenja ona ima?
Pavle Nikolić: Da! Još decembra 2000. godine (a od tada do danas nebrojeno puta) ja sam javno predlagao da se suspenduje Miloševićev ustav, donesu privremeni ustavni akti koji bi omogućili funkcionisanje države i odmah pristupi izradi novog ustava Srbije, ali i da se donese zakon o nevažnosti svih zakona i drugih propisa donetih od AVNOJ-a do današnjih dana. To zalaganje je bilo praćeno zahtevom da novi ustav donese ustavotvorna skupština, s obzirom na karakter i značenje Petog oktobra kao revolucionarnog preokreta. Međutim, taj predlog i to zalaganje bili su potpuno ignorisani. Ustavotvorna skupština se upravo i javlja u takvim okolnostima, tj. u vreme revolucionarnih, radikalnih preokreta, kao i u vreme donošenja prvih ustava u novostvorenim državama. Takvu praksu istorija ustavnosti poznaje od prvih ustava u svetu (SAD 1787, Francuska 1791. i dr.), pa sve do današnjih dana (Bugarska 1991, Rumunija, 1991. itd.), a poznati su slučajevi i u našoj zemlji (Vidovdanski ustav od 1921, Ustav Jugoslavije od 1946). Javljajući se u takvim okolnostima, ustavotvorna skupština, za razliku od obične zakonodavne skupštine, nije ničim ograničena - ona raspolaže originernom (izvornom) ustavotvornom vlasti, a ne derivativnom (izvedenom) ustavotvornom vlasti, koju ima obična skupština i koju vezuje do tada važeći ustav. To proizlazi iz same suštine revolucionarnog preokreta, odnosno iz čina stvaranja nove države i donošenja njenog prvog ustava.

	Republika: Kakav značaj bi imala ustavotvorna skupština za postizanje diskontinuiteta sa autoritarnim režimima koji su prethodili 5. oktobru?
Pavle Nikolić: Ako je Peti oktobar bio, a on to jeste bio i bespogovorno morao da bude jedan radikalan, u suštini revolucionaran preokret u razvoju postkomunističke Srbije, onda je jedino ispravno i logično, legalno i legitimno, dakle nužno da novi ustav donese ustavotvorna skupština. To je pravi način da se, doduše sa izvesnim zakašnjenjem, prekine kontinuitet sa Miloševićevim autoritarnim režimom koji je počivao na nedemokratskom i nelegitimnom ustavu od 1990. Tim pre što novi ustav mora da bude temelj svekolikog vaskrsa Srbije posle višedecenijskog postojanja autoritarnih režima Broza i Miloševića, i kao takav da utre put istinskoj tranziciji i stupanju u Evropsku zajednicu. To je, naravno, trebalo učiniti još pre četiri godine, ali je tada prevladala ideja lažnog legalizma, pa je zadržan u važnosti Miloševićev ustav, a time je očuvan i dotadašnji mehanizam vlasti sa samo delimičnim personalnim promenama, bez lustracije i sl. Time je nastavljen kontinuitet sa bivšim režimom, uprkos promeni partije na vlasti. Donošenje novog ustava od strane postojeće Narodne skupštine konstituisane na osnovu odredaba Miloševićevog ustava i po postupku koji taj ustav predviđa, za šta se danas naročito zalažu izdanci starog režima, ali i još neki drugi, neminovno bi značilo konačnu potvrdu kontinuiteta sa starim režimom, a time i potpuno potiranje istinskog revolucionarnog i demokratskog značenja Petog oktobra. Iz istih razloga bi istovetan efekat izazvalo i pretvaranje postojeće Narodne skupštine u ustavotvornu. Sve ovo govori da se iza vrlo živahne rasprave o pitanju kako doneti novi ustav i žalopojke kako je teško ostvariti većinu na referendumu koju predviđa Miloševićev ustav krije suštinsko, u stvari sudbinsko pitanje - prekid ili nastavak kontinuiteta sa bivšim režimom, a o čemu se uopšte ne govori. Imperativ svih imperativa je prekid kontinuiteta i odbacivanje Miloševićevog režima u mračan deo istorije Srbije novog doba.

	Republika: Kakav model izbora i ovlašćenja ustavotvorne skupštine Vi predlažete danas, za donošenje novog ustava Srbije?
Pavle Nikolić: Nema nekog posebnog, opšteprihvaćenog modela za izbor ustavotvorne skupštine. Najlogičnije bi bilo da sadašnji predsednik Narodne skupštine raspiše izbore koji bi se sproveli na osnovu postojećih izbornih pravila, odnosno pravila koja bi se utanačila dogovorom relevantnih partija. Već sam rekao da ustavotvorna skupština raspolaže originernom (izvornom) ustavotvornom vlasti, što znači da je ni u čemu ne ograničava i ne vezuje još uvek (nažalost) važeći Miloševićev ustav. To se posebno odnosi i na postupak donošenja novog ustava - ona je ovlašćena da sama propiše postupak donošenja ustava.

	Republika: Da li smatrate da postoji dovoljna mobilizacija javnog mnenja u Srbiji za izbor ustavotvorne skupštine i, uopšte, za podršku ovoj ideji?
Pavle Nikolić: Rezultati brojnih različitih izbora u proteklih nekoliko godina pokazuju, nažalost, pad zainteresovanosti građana. Međutim, ne bi trebalo smetnuti s uma da izbori za ustavotvornu skupštinu imaju posebno značenje. Naime, u nauci ustavnog prava se smatra da donošenje ustava putem ustavotvorne skupštine predstavlja prikriveni referendum (ustavotvorni), s obzirom na to da birači biraju telo koje će doneti ustav, te biranjem poslanika i partija u to telo oni izražavaju svoj stav prema samom predlogu ustava za koji se poslanici i partije za koje birači glasaju, zalažu i ističu kao svoj predlog. To bi nesumnjivo predstavljao snažan stimulans biračima da sa mnogo više motivacija i interesa izađu na te izbore. To tim pre ako partije i drugi koji predlažu nacrte ustava organizuju jednu uspešnu i celishodnu propagandu.