|
Zašto frakcija?
Platforma, odnosno Poziv na razgovor i dogovor
jeste programski dokument, predlog da se u okviru Građanskog saveza otvori
rasprava o nekim ključnim stavovima prema državnim i društvenim pitanjima.
Iako su teze u ovoj platformi, po mišljenju mnogih članova GSS i, što nije
nevažno, po mišljenju mnogih osnivača GSS - nesporne i mogle bi da budu
okosnica stranačkog okupljanja, Skupština GSS je 11. decembra 2004. godine
na predlog rukovodstva odbila raspravu o Platformi i time ponovo i prilično
bezobzirno ispoljila nameru da se GSS pretvori u stranku sumnjive demokratičnosti,
koja nema za cilj da se ozbiljno bavi problemima društva već ličnom promocijom
nekih članova rukovodstva koji se ne mire sa gubitkom visokih funkcija,
koje su zauzimali u strukturama DOS-ove vlasti.
Političke stranke, ne samo u Srbiji, nastaju i nestaju, pa u stabilnom demokratskom
društvu ne bi bilo prevelikog razloga za oplakivanje krize u Građanskom
savezu, koja skoro neminovno vodi u gubljenje svakog uticaja i ugleda te
stranke i njeno postepeno nestajanje sa političke scene u Srbiji. Međutim,
Srbija je daleko, i svakim danom sve dalje, od uređenog i upristojenog društva,
a upravo članstvo i simpatizeri GSS, takvog kakav je bio za vreme Miloševićevog
režima, imali bi najviše razloga za nezadovoljstvo zbog izneverene nade.
Devedesetih, Građanski savez je bio savest i svest ovoga društva, bez "jedne
skupine ljudi... bi Srbija devedesetih izgledala još bezveznije", kako
je prošle godine napisao Teofil Pančić u Vremenu,
kada je kriza u GSS postala očigledna.
Ako se izuzmu usamljeni glasovi i pojedinačni napori, postpetooktobarska
Srbija nije
| učinila ništa ili vrlo malo da se društvo suoči sa
zločinima i pljačkom, sa lažima i govorom mržnje, koji su obeležili
poslednju deceniju prethodnog veka u Srbiji. A sad, posle obaranja
DOS-ove vlade, svedoci smo potpune političke i moralne rehabilitacije
svih odgovornih za krvavo razaranje Jugoslavije, dok se mnoge od tih
aveti prošlosti svakoga |
|
|
dana sa pisanih i elektronskih medija rugaju nebrojenim žrtvama Miloševićevog
režima. Hoću da kažem: GSS, takav kakav je bio, hrabar i neokaljan, sa jasnim
političkim stavovima, danas je Srbiji potreban isto toliko koliko joj je
bio potreban za vreme Miloševićevog režima. Zato je kriza u GSS zabrinjavajuća
ne samo za stranku nego za srpsko društvo u celini i zato mnogi članovi
i osnivači ne pristaju na vanstatutarne metode preuzimanja stranke i njenih
organa, ne prihvataju transformisanje stranke u interesnu grupu, koja doduše
pokušava da verbalno istupa sa nekih pozicija nekadašnjeg GSS, mada je svoju
neiskrenost prema tim pozicijama i principima povremeno ispoljavala još
dok je zauzimala uticajna mesta u vlasti.
Teško je dokučiti političku strategiju novog rukovodstva GSS i namere koje
se kriju iza tolikog napora da se stranka otarasi i članova i osnivača i
originalnih pozicija Građanskog saveza. U čemu su oni predstavljali ili
još uvek predstavljaju smetnju političkom uspehu stranke koji, uz to, na
nekim predstojećim izborima nije nimalo verovatan? Jedini je mogući zaključak
da su te namere i strategije suprotne onome što je nekada bio Građanski
savez. Upravo zbog krajnjeg nezadovoljstva retrogradnim pravcem kojim se
danas kreće Srbija, potpisnici Platforme ne pristaju da budu marginalizovani
i amputirani, a stranka, sa svojom dugo sticanom i besprekornom političkom
reputacijom, ostavljena u močvari političkih igara.
|
