|
Intervju sa dr Vesnom Pešić, rukovodiocem
frakcije GSS-a
»Nedešavanje ničega«
Danas je glavni problem jedna evidentna
i galopirajuća entropija, raspad društva zbog slabe vlasti, razvlašćene
što nesposobnošću, što podzemnim vodama, u kojoj više niko ne vlada u
smislu vođenja društva prema određenom cilju; vlast se razvukla kao harmonika,
u kojoj svako gleda svoja posla i svira neku drugu ariju, bilo tako što
se neko iživljava kleronacionalističkim pričama, neko četnicima i partizanima
(pisanjem istorije u parlamentu!), treći - kao i uvek prosto lopovišu,
četvrti ne razumeju o čemu se tu uopšte radi
 |
Republika: Da li formiranje frakcije GSS-a 11.
decembar znači izražavanje rezerve prema politici ranijih vlada DOS-a,
a naročito prema politici pokojnog predsednika Vlade dr Zorana Đinđića? |
|
Vesna Pešić: Frakcija koju smo osnovali
nema nikakve veze sa sadašnjom vlašću i njenom politikom koja se bavi
čišćenjem kadrova bivše vlade, i to samo zato što su bili u Vladi
premijera Đinđića. Sadašnja Vlada nije ni delić onoga što smo imali
sa Zoranom. On je vodio jedan tim koji je znao šta radi, a sada od
toga nema ni traga ni glasa.
S druge strane, frakcija nije osnovana ni zato da bi se tukla oko
toga ko je pravi naslednik Zorana Đinđića. Pri tom, ja i dalje tvrdim
da je Zoranova vlada bila najbolja vlada u srpskoj istoriji, i to
sam rekla skoro pre četiri godine. Od toga ne odustajem ni danas.
Ali ne sviđaju mi se pokušaji imitacije Zorana Đinđića, kićenje "tuđim
perjem", što je, takođe, neka vrsta stagnacije. Problemi koji
su nastali posle ubistva premijera su različiti i traže nova rešenja.
Danas je glavni problem jedna evidentna i galopirajuća entropija,
raspad društva zbog slabe vlasti, razvlašćene što nesposobnošću, što
podzemnim vodama, u kojoj više niko ne vlada u smislu vođenja društva
prema određenom cilju; vlast se razvukla kao harmonika, u kojoj svako
gleda svoja posla i svira neku drugu ariju, bilo tako što se neko
iživljava kleronacionalističkim pričama, neko četnicima i partizanima
(pisanjem istorije u parlamentu!), treći - kao i uvek prosto lopovišu,
četvrti ne razumeju o čemu se tu uopšte radi.
U neku ruku naša frakcija jeste na tragu Zorana Đinđića (ne pokušavajući
da se bije oko njegovog nasleđa) i nastoji da u njegovom stilu kaže:
"Dosta je bilo lenstvovanja, ovde se ne radi ništa, sva se glavna
pitanja ostavljaju po strani, zavladala je inercija koja zaudara na
buđ i starež, Srbija se pretvorila u žabokrečinu". Mi hoćemo
da se pokrene rasprava o osnovnim pitanjima našeg društva, prvo u
stranci, a zatim i šire, kako bi se gorući problemi rešili kroz jednu
vidljivu dinamiku. Jer samo dinamika i akcija mogu da nas izvuku iz
ovog mutljaga i užasa "nedešavanja ničega"... Jer, možda
je to baš najgore i najteže - da se razbije težnja ka entropiji, raspadu
i slabosti vlasti, možda je to teže nego oboriti diktatora kakav je
bio Milošević. Danas Srbijom kao da više vlada nekakav metafizički
duh, ili prosto rečeno - neki bajati mentalitet, nego izabrana i efikasna
vlada koja zna šta radi i koja je za svoje postupke odgovorna. |
|
|
Republika: Kao jedan od razloga za formiranje
frakcije navodi se nedostatak unutarstranačke demokratije. U vreme
kada ste Vi prestali da budete predsednik GSS i kad je izabran novi
predsednik, pokazalo se da je GSS jedna od retkih stranka u kojima
je bilo unutarstranačke demokratije u dovoljnoj meri da promena predsednika
stranke ne izazove politički potres. Šta se u međuvremenu promenilo
u GSS? |
|
Vesna Pešić: Pa tačno je, u vaše i moje
vreme, u GSS je zaista bilo unutrašnje demokratije i na pretek. Moja
su vrata uvek bila otvorena, svako je mogao da dođe da popriča, a
da ne kažem koliko smo morali da se pripremamo za svaki glavni odbor,
za svaki sastanak, jer se nije tražilo jednoglasje nego ideje. Nije
bilo jednoglasja, ali jeste bilo jasne vizije šta smo hteli. No, to
je bilo i drugo vreme, jasnije, imali smo Miloševića za protivnika,
ratove u okolini, pa za nas u GSS nije bilo dileme šta treba raditi.
Sem tog "situacionog" momenta mi smo se od početka, na širem
planu, izjašnjavali kao stranka procedure i vladavine prava, izgradnje
institucija, orijentacije na Evropu i humanističke vrednosti koje
obuhvataju i "hleb i slobodu", dakle i slobodu i prava i
solidarnost. Današnje rukovodstvo GSS još uvek nije formulisalo sopstveni
stranački model u pravom smislu reči.
Glavni šok za našu stranku je nastao onog momenta kada je na skupštini
stranke, u junu 2003. godine, započela priča o nameštanju izbora u
stranci, o nekakvim vrhuškama koje
|
|
|
sređuju stvari na terenu, o
preteranom uticaju (u smislu mešanja) Demokratske stranke
na ponašanje naših funkcionera, jer mi nismo bili navikli
da budemo "marionete", nego da radimo u skladu sa
svojim ubeđenjima, pri čemu smo uvek bili fleksibilni i imali
odlične odnose i sa DS, i SPO (svojevremeno), uvek uz obostrano
poštovanje i uvažavanje. Bili smo i po tome prepoznatljivi.
Odjednom smo to prestali da budemo, pa se svašta počelo pričati,
bilo je dosta unutrašnjih sukoba, posebno oko stavljanja na
listu DS za poslednje izbore, zatim rasprava o pristupanju
toj
|
|
|
|
|
stranci, pa sve do početka raspada stranke: ostavke i napuštanje stranke
od samih njenih funkcionera.
Sve u svemu, nastali su neki snažni, ali neartikulisani sukobi, a
sada se, sa frakcijom, radi samo o tome da više ne budemo neartikulisani,
nego da otvorimo raspravu o svim škakljivim pitanjima. Pa ako se stvarno
ne slažemo, neka onda svi znaju oko čega, i da to bude principijelna
stvar, a ne borba za vlast, kako je obično u našim strankama. U tom
smislu frakcija se ne bori za vlast, nego za pokušaj da se GSS artikuliše
u postđinđićevskom vremenu. Sada je potrebna jedna efikasnija strategija,
koja je fokusirana na određene probleme, a ne ponavljanje onog što
smo ranije govorili. Ja imam o tome neke ideje koje ću pokušati da
izložim kada se vratim. |
|
|
Republika: Po nekim ocenama Čedomir Jovanović
se postavlja kao neka vrsta čoveka iz senke u GSS. Da li je on za
Vas sporan kao političar? Da li je sporan njegov politički odnos prema
GSS? |
|
| Vesna Pešić: Ja sam imala otvorenu komunikaciju
sa Čedom Jovanovićem, uostalom kao i sa Borisom Tadićem, koji je moj
stari prijatelj. Ne bih rekla da je Čeda za mene sporan političar,
pogotovu ne po onome što on zastupa, ali ni po tome što nisam prihvatila
organizovano i namerno demonizovanje ovog mladog političara. No, ostaje
problem za njega što se, sticajem okolnosti, ne zna gde se on sada
nalazi i kako želi politički da deluje; nije više u DS jer je otuda
izbačen (nepotrebno i to je bio veoma loš potez za samu DS), ali nije
ni u GSS-u, mada prema njemu nastupa kao da je baš to njegova stranka,
i personalno (veoma je blizak sadašnjem rukovodstvu) i po svojim političkim
uverenjima. Moj lični temperament je takav da više volim da svi izađemo
iz svojih senki, pa i Čeda, sada kada više nije u DS, jer bismo tako
mogli više da uradimo. Ja mislim da u jednoj zdravoj stranci nisu
potrebne nikakve igre senki, pozadinski igrači, savetnici koji nisu
poznati javnosti i članstvu. Te igre senki su i dovele do krize GSS
i s time treba prestati. |
|
| |
V. R.-V., ekskluzivno
za Republiku |
|
