Virtuelno zdravlje

Jedno od osnovnih ljudskih prava je pravo na zdravstvenu zaštitu. Mnoge države sveta, među kojima i naša, obavezale su se da će na svojim teritorijama organizovati ostvarenje ovog prava potpisavši Konvenciju o zdravlju iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Za ostvarenje ovog prava od svojih zaposlenih građana mnoge zemlje uzimaju deo zarada, a samo mali broj organizuje besplatnu zdravstvenu zaštitu.
Iako su svi građani naše zemlje ravnopravni u ostvarivanju ovog prava, neki domovi zdravlja u Beogradu svojim cenovnicima za izdavanje lekarskih uverenja pokazali su da nije tako. Razlika u cenama za ista uverenja iznosi i do hiljadu dinara. Ali, ono što posebno nervira jeste korumpiranost pojedinih lekara koji uz odgovarajuće obrasce, kupljene u knjižarama i sa unesenim ličnim podacima pacijenata i uz odgovarajuću sumu novca, bez pregleda, izdaju virtuelna lekarska uverenja stvarnim pacijentima. Šta se sa dobijenim novcem dešava možemo samo pretpostaviti. S obzirom da nosioci lekarskih uverenja treba da dokažu da su sposobni za rad, a da pri tom nisu videli nijednog lekara niti laboratoriju, znači da ni lekari, ni domovi zdravlja, ni resorno ministarstvo, a ni osiguranici, osim onih na "vezi", neće videti ni dinar od ove ne male sume (oko 2000 dinara). I sama sam osetila da nije lako dobiti lekarsko uverenje ukoliko se poštuje kompletna procedura, za šta mi je bilo potrebno više od četiri sata čekanja ispred različitih ordinacija u ne baš toplim hodnicima doma zdravlja. Pored gorčine i besa ipak sam osetila i zadovoljstvo saznanjem da sam istinski, a ne virtuelno sposobna za rad, i da sam za to pribavila istinsko uverenje.