Između dva broja

Srbija 2005. godine bez pomoći SAD zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom

Zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom, kao i zbog odbijanja da se uhapsi Ratko Mladić, bivši komandant Vojske republike Srpske, a za koga se osnovano sumnja da je dostupan ovdašnjim vlastima, Predstavnički dom Kongresa, a potom Senat i sam predsednik Buš, odlučili su da ove, 2005. godine Srbiji ne uplate planiranih 100 miliona dolara pomoći iz svog budžetskog Fonda za pomoć inostranstvu. Doduše, američka budžetska godina počinje tek 31. marta, pa još nisu izgubljene sve šanse da se tu nešto promeni, što je odavde već praktikovano u nekoliko navrata (Slobodan Milošević je tako uhapšen u poslednji čas). Ove godine američko saopštenje je bilo nešto dramatičnije nego obično, eksplicitnije u zahtevima (Mladić - ili ništa), a ovdašnja vlast kočoperna gotovo kao Milošević u vreme "korenja" 1992. godine. Sa objavljivanjem da će pomoć biti uskraćena pokrenuto je takmičenje ovdašnjih ljubitelja sopstvene vlasti, moći i privilegija u neumesnim komentarima o tome koliko je to u stvari sitno, te da to pošten narod uopšte neće osetiti, u odnosu na uživanje koje će mu doneti inaćenje i uravnilovka u zločinu i lopovluku. Američki zahtevi za poštovanje osnovnih ljudskih prava, među kojima je i pravo na život ali i pravo na rad, a koje je ovde uskraćeno već čitavom milionu radno sposobnog stanovništva, ovdašnji su vlastoljupci svesno prećutali. Nadaju se oni da će još biti prilike za sudbonosne bitke i herojske žrtve tuđih života.

Petersen u Beogradu

		januara Beograd i razgovarao sa vodećim političarima i u vlasti i u opoziciji o tome kako vide budućnost ove regije. Pripremajući se za ovaj susret i Koštunica i Tadić nešto intenzivnije su se tih dana sretali sa političkim predstavnicima Srba sa Kosova. Čudnovato, umesto ozbiljnih dugoročnih ciljeva za očuvanje "kolevke i duše", ovdašnji političari su bili više zainteresovani da se reši problem snabdevanja strujom u srpskim enklavama. Tako su neplaćeni računi, koji su bili posledica dugogodišnjih neizmirenih obaveza, izbili u prvi plan. A neplaćeni računi su posledica toga da u ovim naseljima nema posla, pa nema ni prihoda, te se sveopšte siromaštvo ispostavlja kao posledica izolacije. Petersen nije krio da je u Beograd doputovao da bi razgovarao o pitanjima decentralizacije, ostvarivanju standarda, povratku raseljenih i sudbini nestalih. Problem sa strujom za njega je humanitarni, a nikako politički i etnički, kako bi to želeli da predstave njegovi sagovornici. Od

Fond za Kosovo

U Domu garde na Topčideru predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica organizovao je donatorsku konferenciju Fonda za Kosovo. Okupio je akademike i crkvene velikodostojnike, pretendente na presto dinastije Karađorđević, generale i policajce, političare i bogate biznismene iz zemlje i dijaspore, da koliko ko može prilože para u Fond za Kosovo. Ovim će se novcem održati srpske svetinje (obnoviti crkve i manastiri), a pomalo bi se pomogli i oni ljudi koji su, nemajući kuda da odu, ostali tamo da žive od socijale, bez mogućnosti da bilo šta rade i bilo šta zarade. Predsednik je, kao što je i red, priložio prvi, i to celu svoju, povećanu, januarsku platu od sto hiljada dinara. I to su preneli svi mediji. Koliko su za svetinje odvojili oni koji su tokom ranijih godina već agitovali za preporod Srbije i druge akcije možda ćemo nekada i da saznamo.

Promene na vojnom vrhu

služenje vojnog roka daleko je nadmašio mogućnosti, pa se sada selektivno odobrava, a zainteresovanost kandidata povećava se proporcionalno broju incidenata. Dok je javnost još pokušavala da sazna kako su stradali vojnici u Topčideru i Leskovcu, na samom kraju godine "samoubistvo" je izvršio još jedan vojnik na poligonu vojnog aerodroma Lađevci. Onda je usledio još jedan niz tragedija. U Podgorici, u kontroli straže, stradao je i jedan starešina, vodnik, vojnik po ugovoru... I onda sledi ubistvo mladog Albanca na granici sa Makedonijom, na koga je pucao pripadnik vojske.
		Pail Cézzane, The Point de Maincy, 1879-1880.

Ubistvo tinejdžera Dašnima Hajrulahua na granici SCG i Makedonije

Pogibija Dašnima Hajrulahua, mladog Albanca koji je početkom januara poginuo na granici između SCG i Makedonije je "tragičan slučaj", ali nije rezultat represije vojske nad Albancima, ocenio je ministar odbrane Prvoslav Davinić.
Ova tragedija ozbiljno je poljuljala međunacionalne odnose na jugu Srbije, podigla na noge Albance Bujanovca i Preševa (preko 20 hiljada ljudi prisustvovalo je sahrani nesrećnog mladića), a političari su čitav događaj komentarisali tako da im može ojačati pozicije među "svojima".
Mediji su revnosno prenosili izjave političara o tome koliko je i da li je tamo, na jugu, mesto potencijalne političke krize i koliko je moguć novi međunacionalni sukob, te da li će se situacija na jugu rešavati zajedno sa Kosovom ili odvojeno, te da li su bolje procene bile iz sadašnjeg vrha vlasti u Beogradu ili potisnutog Nebojše Čovića. Da li je na toj velikoj sahrani možda bilo i onih ljudi koji se bez obzira na etničku pripadnost ne mogu pomiriti sa tim da se u svetu, gde se u većini zemalja više ni ne primeti nekakva politički određena crta, izgubi jedan život samo zato što je neko zakasnio da promeni pravila i nadležnosti koja su važila u proteklom veku.

Marović u Londonu

Svetozar Marović, predsednik državne zajednice Srbija i Crna Gora bio je u zvaničnoj poseti Londonu, sastao se sa Tonijem Blerom. Istim povodom putovali su Prvoslav Davinić, ministar vojni, i Vuk Drašković, ministar inostranih poslova. I Glas javnosti je zabeležio da su putovali u tri posebna aviona. Valjda da ne pomešaju stavove tokom putovanja. Za ovdašnje medije ta poseta i nije bila posebno zanimljiva. Poseta je propraćena sasvim protokolarno, a javnost je uskraćena za informacije o rešenjima koja je Marović prezentovao Bleru. Dalo se zaključiti da su bitno različiti od onih koje zastupa vlast u Srbiji.

Bauk zvani PDV

Sa početkom godine u naš život stigao je i porez na dodatu vrednost. Ministar Dinkić je tvrdio da to neće uticati na promene cena i na životni standard građana, a građani su drhtali. Iskustva svih susednih zemalja bila su da ima razloga za strah. U Hrvatskoj, s kojom smo najsličniji, posledice uvođenja PDV-a bile su dramatične. Iako je Dinkić već prvog radnog dana obišao najveće trgovce, njih to nije uplašilo. Pokušali su da PDV obogate i svojim dodatim vrednostima. Marifetlucima trgovaca nikada kraja, ali gde su institucije da ih spreče. Inflacija se zahuktava.