Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Godina XVII (2005)

348-349

1-31. januar 2005.

Republika

Šta čitate

Održana Treća godišnja skupština Zadruge "Res publica"

Čitaoci podržali Republiku

Osniva se Fond za održanje Republike * Preduzima se rigoroznija štednja sredstava * Neuredne platiše brišu se iz adresara pretplatnika

U Beogradu je, 18. decembra 2004. godine, održana Treća godišnja skupština izdavača Republike, Zadruge za pružanje intelektualnih usluga "Res publica". Održavanje Skupštine palo je u trenutku najveće finansijske krize Republike od početka izlaženja (1989) do danas. Naime, objedinjavanjem fondova nekih donatorskih institucija iz Evrope i sveta, i njihovim ulaskom pod skute Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj (EAR), opstanak Republike doveden je u pitanje uskraćivanjem podrške za naš projekat "Prepreke procesu demokratskih promena u Srbiji" sa kojim smo konkurisali za određena sredstva kod ove agencije.
Pored zadrugara, Skupštini je prisustvovala i učestvovala respektabilna grupa čitalaca, koji su se odazvali Apelu Redakcije, objavljenom u decembarskom broju lista, da dođu na Skupštinu i učestvuju u njenom radu. Primili smo i brojna pisma, i druge poruke podrške opstanku Republike.
Prvi je govorio glavni urednik Nebojša Popov. Na početku svog izlaganja Popov je istakao da Republika bez prekida izlazi već 16 godina i da joj je, kao i nama - njenim protagonistima - ostalo do "punoletstva" još samo dve godine. Međutim, situacija je takva da je otvoreno pitanje da li ćemo uspeti da dođemo do tog cilja! Teška materijalna situacija nas je i naterala da duže od godinu dana Republika izlazi jednom mesečno, iako je dvonedeljnik, što smo uspeli da postignemo uz pomoć autora priloga koji su nam dostavljali priloge bez autorske nadoknade, na čemu im i ovom prilikom svesrdno zahvaljujemo, i uz odlaganje isplata našim saradnicima koji rade na neposrednim poslovima u pripremi, proizvodnji i distribuciji lista, kao i saradnicima koji vode naše finansijsko i knjigovodstveno poslovanje.
Uz neophodnu racionalizaciju raspoloživog novinskog prostora delimično smo promenili i tematsko usmerenje našeg lista: sada se sve više okrećemo novim fenomenima u privredi i društvu, pre svega poštovanju zakona u procesu privatizacije. Kao novinari, saradnici i urednici Republike, uvek smo hteli da budemo kritični, jasni i istiniti, a nikada jedini i najbolji. Po tome smo već godinama prepoznatljivi i u uslovima krize i opšteg beznađa, pa i kada je pod bombama NATO-a vladala državna cenzura nad medijima.
Osnivanjem Zadruge "Res publica" 2001. godine, uz izdavanje lista i knjiga, zamislili smo da pokrenemo i sopstvenu, nezavisnu video-produkciju. Međutim, od tri dokumentarna filma koja smo proizveli - Mojsinje, Lola, Kolubara - i u koja smo uložili nemala sredstva, samo smo jedan uspeli da emitujemo na TV B-92, dok su ostali publici ostali potpuno nepoznati. Reč je o filmovima koji tretiraju, na ozbiljan i profesionalan način, goruću problematiku srpskog društva: ekološko zagađivanje najplodnijeg poljoprivrednog zemljišta u dolini Morave, neizvesnost izgradnje fabrike za moderno recikliranje otpada i sudbinu radnika koji će ostati bez posla, radničko-građanska gibanja koja su bila uvertira u oktobar 2000. godine. Za novu video-produkciju nemamo sredstava, iako se teme nude same od sebe.
Problem Republike je analogan problemu Srbije: neverica da se kroz dijalog može dospeti do rešenja problema. To je, dakle, problem javnosti delovanja i moći javne reči. Bez javne demokratske rasprave nema puta ka novom, demokratskom ustavu, kao što

bez potrebnih sredstava ni Republici nema puta do njenog punoletstva.
Zagorka Golubović, prema vlastitim rečima veliki poštovalac Republike, iznela je mišljenje da bi bilo neoprostivo da se Republika ugasi, jer je jedini medij u zemlji koji nije pristao na neprincipijelne kompromise, uvek se boreći za istinu i osnovne ljudske vrednosti. Između ostalog, ona je predložila da se osnuje Fond za održanje Republike, kako bi se na vreme osujetilo gašenje lista zbog finansijskih teškoća. Božidar Jakšić je rekao da je Republika jedini list zbog kojeg se ne stidi kada u njemu objavi svoj tekst. Na njenim stranama, prema njegovom


Glavni i odgovorni urednik Nebojša Popov

		Uredništvo: Bojan al Pinto-Brkić, Miroslav Filipović, Dragoš Ivanović, Mirko Đorđević, Tanja B. Lončar, Zlatoje Martinov, Dragan Mišković, Sonja Prodanović, Nastasja Radović, Olivija Rusovac, Miodrag Stanisavljević, Olga Zirojević, Ivan Zlatić Sekretar: Lidija Jovetić

Fond za opstanak Republike

		Ovaj Fond osnovan je na predlog saradnika i prijatelja našeg lista. Svrha Fonda je pomoć opstanku Republike. Visinu uplate određuju sami priložnici. Novac se uplaćuje na žiro-račun (videti impresum). Uredništvo zahvaljuje svim priložnicima.

mišljenju, mogla bi se naći i poneka tema više posvećena modernoj kulturi, pred kojom mora da ustukne svaka agresivna politika. Latinka Perović se založila da Republiku treba učiniti više poznatom u bivšim jugoslovenskim zemljama, da treba nastaviti na eksplikaciji dijagnoze stanja u srpskom društvu i državi i da, kroz demokratsku raspravu, treba pomoći mladima u Srbiji da shvate ko su, šta su i gde se nalaze. Milan Šahović je ukazao na potrebu da se Republika više prilagođava potrebama vremena, pre svega ukusu mladih, a Goran Jovanović se pitao kako raditi kvalitetnije i društveno korisnije. Republika, rekao je on, mora graditi budućnost na osnovu onoga što nudi društvu i građanima. Vera Ranković je predložila da "zaposleni" u Republici potraže neke uspešne biznismene, kojima bi bilo u interesu da guraju reforme, a čije bi projekte Republika mogla da reklamira, uz određenu nadoknadu. Nadežda Ćetković je primetila da bi i ženske teme mogle naći više prostora na stranama Republike, što bi otvorilo više prostora za saradnju i uzajamnu pomoć. Prema rečima Fadila Taslamana, člana Društva za istinu o NOB, Republika mora da opstane jer je ona "melem za čitaoce". Mihailo Jakovlevski iz Zrenjanina, pored komplimenata, zamerio je "administraciji" Republike što ne ažurira pretplatu i predložio da se u prvom broju koji bude pripremljen za štampu svim čitaocima pošalje uplatnica da izmire svoje pretplatničke obaveze.
Svi spomenuti učesnici u razgovoru podržali su ideju o osnivanju Fonda za održanje Republike, a pridružili su im se i zadrugari.
Nakon izveštaja Upravnog i Nadzornog odbora Zadruge, u kojima su elaborirani i konkretizovani stavovi i ideje izneti u ekspozeu Nebojše Popova, i koji su jednoglasno usvojeni, donete su, između ostalog, tri važne odluke:
1. Prihvata se ideja o osnivanju Fonda za održanje Republike.
2. Povećava se prodajna cena lista Republika sa 40 na 60 dinara po primerku, dok se pretplata neznatno koriguje.
3. Izvršiće se redakcija/redukcija adresara pretplatnika, u zemlji i inostranstvu, i list će biti distribuiran samo onim čitaocima koji redovno izmiruju svoje pretplatničke obaveze.
Ukazano je poverenje Upravnom odboru Zadruge, koji je ovlašćen da nastavi posao poslovne i finansijske konsolidacije Zadruge "Res publica".


	Ljubiša Vujošević


	'umor u glavi	Asasinija

Republika