Vanredna izborna skupština Građanskog saveza Srbije rezultirala najavom prve prihvaćene stranačke frakcije u Srbiji

Kriza stranke i društva

Vlast je sve bliža dnu, naziru se novi izbori i, sigurno ne slučajno, bujaju sukobi u strankama, političkom životu i društvu. Programski najjasniji su u redovima ozbiljnih opozicionih partija (kao što su Demokratska stranka i Građanski savez). Otvoreno pismo grupe poslanika iz Srpskog pokreta obnove tek je možda najava ozbiljnijih "pregrupisavanja" u redovima sadašnje vlasti ili pokušaj očuvanja dosadašnjih pozicija. Mediji se sa svoje strane uključuju koliko su zainteresovani da podrže jednu od strana u sukobu. Po pravilu onu koja je moćnija.

"Svečani deo"

Sukobi unutar Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije ideološki su svakako različiti, ali su personalno povezani. Svedočanstvo o tome dala je i 11. decembra održana Vanredna skupština GSS-a u beogradskom Centru "Sava", a koja se završila najavom jedne velike grupe članova, među kojima je i najveći broj osnivača, da će formirati frakciju, na čije čelo je stala i dugogodišnja, a sigurno i najznačajnija i najuticajnija njena predsednica Vesna Pešić.
Ovim je višemesečna kriza u GSS-u dostigla svoj vrhunac i sada predstoji borba za očuvanje više od decenije stvaranog identiteta ove stranke ili njeno potpuno nestajanje i utapanje u neke druge. Demokratska stranka je već zagrabila deo od preko 200 članova, ali i nekoliko čitavih opštinskih odbora GSS-a, pred poslednje lokalne izbore. Šta je namera ovih koji su poput "kriznog štaba" sazvali Vanrednu skupštinu i, uprkos protivljenju mnogih uglednih članova, na brzinu sastavili političku platformu pod motom "Istina i odgovornost", opredelili se za "liberalnu demokratiju" i izabrali novo rukovodstvo, tek treba da se vidi.
Određena, "naročita" bliskost demonstrirana je i na samoj Skupštini, kada su skup pozdravili neki od lidera stranaka nekadašnjeg DOS-a, Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, i Branislav Kovačević, predsednik Lige za Šumadiju. Skupu su se obratili još i Almir Mehonić iz Sandžačke demokratske partije, predstavnik crnogorskog DPS-a Goran Jevrić i Biljana Kovačević Vučo, predsednica nevladine organizacije JUKOM. Predstavnik Hrvatske narodne stranke Boris Blažeković bio je jedini predstavnik stranaka iz bivših jugoslovenskih republika, a od predstavnika iz sveta tu su bili uglavnom predstavnici liberalnih partija sa severa Evrope, Karolajn Van Hafen, Robert Van Lente, Olaf Šmit i Vilfred Dreksten. Mimo uobičajene protokolom predviđene procedure, gostovanjem i akcionim govorima, na otvaranju tzv. svečanog dela Skupštine javnosti su se sa govornice GSS-a obratili Čedomir Jovanović, Branislav Lečić i Gordana Čomić. Oni su ponudili svoje političke vizije u onom delu sednice na kojoj se obično mogu čuti samo tople reči podrške i poziv na dalju saradnju iz srodnih političkih stranaka. Njihova poruka nije, dakle, bila namenjena samo Skupštini GSS-a.

Slobodna rasprava - za i protiv

vlasti. A mediji koji bi trebalo da su zainteresovani za ono što uzrokuje tako oštru podelu u jednoj od najozbiljnijih stranaka u Srbiji, uglavnom se bave time ko je kome i šta rekao i ko ima veće šanse da osvoji vlast u stranci. I tako ni članstvo a ni javnost još uvek ne znaju dovoljno jasno o čemu se tu radi. Okrenuti list Suština sukoba u GSS-u postaje jasnija ukoliko se uporede ocene iz "Poziva na razgovor i dogovor" i govora Nataše Mićić, nove predsednice stranke na Skupštini, koji je u potpunosti zasnovan na materijalu koji je usvojen kao politička platforma za 2005. sa naslovom "Istina i pomirenje". Nataša Mićić, izražavajući "zadovoljstvo" i pozdravljajući Skupštinu, kaže kako je "GSS rešio da okrene list". "Mi u Srbiji, imamo dosta političkih protivnika, te nam je zato važna svaka podrška, kako iz zemlje tako i iz inostranstva. Zato se posebno zahvaljujem gostima koji su potegli veliki put da bi u Srbiji podržali jednu malu stranku koja brani ideje evropske liberalne demokratije. A to je u tranzicionoj zemlji kakva je Srbija, crvena marama za sve koji
		Edgar Hilaire-Germain Degas, Ellen Andree, 1879.

Kako do temelja nove države

Nasuprot ovim njenim ocenama, u "Pozivu..." se kaže: "Vladajuće stranke starog režima nastavile su svoju politiku, dobile su podršku svojih disciplinovanih birača na izborima i zajedno sa delom DOS-a uspostavile sadašnju vlast. Pristalice raskida sa starim režimom su u rasulu, imaju sve manju podršku na izborima i u javnosti. Pokazalo se da u tim okvirima institucije sistema - zakonodavna, izvršna i sudska vlast - ostaju zarobljene ideologijom i praksom starog režima i, time, sprečavaju postavljanje temelja normalne države u kojoj se ne može nekažnjeno ubijati i pljačkati". Zato su predlagači "Poziva..." naglasili da je potrebno obnoviti razgovor samih građana Srbije, uspostaviti dogovor o potrebi za diskontinuitetom sa starim režimom, "kritički razmotriti domete dosadašnjih napora u tom smeru i potražiti konkretne oslonce novih saveza u daljoj borbi za reforme u normalnoj državi i društvu".
U prioritetne zadatke za narednu godinu Nataša Mićić je svrstala usvajanje novog Ustava Srbije, rešavanje odnosa sa Kosovom i Crnom Gorom. "Cilj naše stranke je moderna, evropska Srbija. Ali, uslov za to je da postoji Srbija kao država i da je svakom građaninu jasno šta je to država Srbija. Kosovo i odnosi sa Crnom Gorom danas se, nažalost, koriste samo u političkoj borbi za očuvanje vlasti u Beogradu", njena je ocena.
Procenjujući da je jedna od prepoznatljivosti GSS-a i istrajna borba za ljudska prava, nova predsednica ove stranke je u svom govoru na Vanrednoj skupštini naglasila da će se zalagati za donošenje zakona o denacionalizaciji, kao i za primenu već usvojenog zakona o privatizaciji, u oblasti svojinskih prava, kao i da će se zalagati i za primenu zakona o lustraciji, kojem treba kao dopunu doneti zakon o otvaranju dosijea tajnih službi. Ovom korpusu zakona, prema njenoj oceni, trebalo bi dodati i zakon o rehabilitaciji. Nasuprot njenim ocenama, oni koji su nedemokratskom atmosferom na Skupštini bili primorani da je napuste, a potpisnici su "Poziva", kažu: "Nestajanje nekadašnjih slojeva i klasa prati nastajanje novih. Bogaćenje i rast moći malobrojnih prati siromašenje i nemoć mnogih. Struktura društva je u vrtlogu promena; podstiču ih i započete reforme, u prvom redu privatizacija društvenog (državnog) vlasništva... Vlast u kojoj smo i mi sudelovali nema jasnu strategiju obnove privrede, kulture i čitavog društva. Tranzicija nije puka tehnika reorganizacije, nego složen i zamašan proces preobražaja koji podrazumeva i ljudsko stvaralaštvo. Uvođenje kapitalizma predstavlja se, kao nekadašnjeg komunizma, kao neumitna nužnost koja ne dopušta mogućnost izbora puteva i načina promena..." Da bi zaključili da "uspešne reforme i razvoj privrede, kulture i čitavog društva pridonose i savladavanju prošlosti koja nas i dalje muči, blokira i rastvara".
Naglašavajući da će za njenu stranku sledeća godina biti godina "istine i odgovornosti", Nataša Mićić je zaključila da očekuju nove izbore i da su za njih spremni, te da su "uvek bili pouzdan i lojalan, samim tim i poželjan partner", a da je sada potrebno da dokažu da mogu biti i "snažan, jak oslonac moderne, proevropske i građanske Srbije". Uzdajući se da među velikim brojem apstinenata na poslednjim izborima ima građana koji su spremni da glasaju za GSS, ona je ponudila "potrebna rešenja, dobru volju i veru u uspeh".
U "Pozivu" je naglašeno da se partneri za ovakav put Srbije nalaze i u bliskom okruženju, među onim snagama koje su u nekada zaraćenim zemljama zainteresovane da se krivci za ratni zločin kazne na svim prostorima, što i njima obezbeđuje uspostavljanje normalnog društva i države, a to onda uspostavlja nove puteve evropske i svetske saradnje i integracije. A izjašnjavajući se o problemu Kosova, predlagači razgovora su naglasili: "Kada se evropskije budemo ponašali u vlastitoj zemlji biće nam olakšan put u evropske integracije".
"Ni pozivanje na slavnu prošlost ili izvorni identitet GSS, bez dijaloga o savremenim i budućim rešenjima naših problema, ne može da zameni ozbiljan i plodan dijalog... Najvažnije je da se Skupština temeljito pripremi kako bismo kroz dijalog prevazišli krizu u stranci i izašli u javnost ojačani za dalja učešća u daljim demokratskim promenama naše zemlje", zaključna je rečenica "Poziva".
Dijalog je izostao, kako u toku priprema tako i na samoj Skupštini. Od 305 prisutnih delegata za Natašu Mićić glasalo je 293. Oni koji su iz protesta protiv nedemokratske atmosfere napustili Skupštinu najavili su frakciju, ali tek nakon što se utvrdi koju od dve ponuđene političke platforme podržava većina članova GSS. Pitanja koja su postavili i teme koje su otvorili svakako su od suštinskog značaja kako za ovu stranku i njen identitet, ali ne manje i za pristup rešavanju krize društva. Članstvo GSS bi moralo biti zainteresovano za njih. A i mediji.