Skupštini GSS

Poziv na razgovor i dogovor

Predstojeća Skupština naše stranke, zakazana za 11. decembar, pravo je mesto za razgovor i dogovor o nama, državi, društvu, okruženju i o ciljevima i načinu daljeg delovanja. Takav razgovor je uobičajen u demokratskim strankama, a nama je utoliko potrebniji jer je tako nešto izostalo na prethodnoj Skupštini a dešavaju se stvari koje prete raspadom GSS.
1. GSS. Naša stranka je bila među predvodnicima koalicija Zajedno i DOS koje su se borile protiv starog režima a za korenite reforme društva i države. Put je otvoren izbornom pobedom i njenom odbranom masovnim demonstracijama 2000. godine. Otvoren je i put izlaska iz izolacije i za saradnju sa svetom. Započete su reforme i postignuti izvesni rezultati ali su se pojavile i određene prepreke; te prepreke su uočljivije nakon ubistva premijera Đinđića. Da bismo nastavili započete promene, neophodno je da temeljito razmotrimo prepreke na koje nailazimo, kao i greške na našoj strani koje umanjuju ili dovode u pitanje projekte demokratskih promena. Bez jasnog uvida u uzroke, tokove i posledice krize koja već dugo razara našu zemlju, ne samo da ne možemo videti izlaz iz nje nego joj i sami podležemo. Konfuzija među članstvom i raskol u rukovodstvu naše stranke jasno ukazuju na sve dublju krizu naše stranke iz koje, uvereni smo, još uvek možemo naći izlaz. Obnova i novi polet naše stranke biće doprinos nalaženju raspleta krize države i društva.
2. Država. Ako je izvesno da su zločini i pljačka razorili ne samo jednu državu, Jugoslaviju, nego i samu državu kao civilizacijsku tvorevinu, onda je takođe izvesno da bez raskida sa tim vremenom nije mogućno obnoviti normalan život, društvo i državu. To je bilo jasno i mnogobrojnim učesnicima pokreta za demokratske promene u Srbiji koji su odlučno, i uz mnoge rizike, omogućili izbornu pobedu DOS-a 2000. godine. U svemu tome je i naša stranka imala primetno i časno mesto, više istrajnošću u borbi za jasna načela negoli brojem članova i pristalica. Kasnije su se stvari zamutile. Izostao je trajniji konsenzus unutar nove vlasti, a i s biračima, oko razjašnjenja i sankcionisanja zločina i pljačke. Umesto da se jasno izrazi potreba samih građana i zemlje Srbije da se oslobode od njihovih počinilaca, nametan je utisak da je na delu spoljni pritisak, pre svega Haškog tribunala. I deo nove vlasti usprotivio se razjašnjavanju i sankcionisanju zločina i pljačke. To je bio jedan od glavnih uzroka sporova i sukoba pa i raspada samog DOS-a. Nova vlast je rušena, i srušena s platforme odbrane ideologije i tekovina starog režima. Vladajuće stranke starog režima nastavile su svoju politiku, dobile su podršku svojih disciplinovanih birača na izborima i zajedno sa delom DOS-a uspostavile sadašnju vlast. Pristalice raskida sa starim režimom su u rasulu, imaju sve manju podršku na izborima i u javnosti. Pokazalo se da u tim okvirima institucije sistema - zakonodavna, izvršna i sudska vlast - ostaju zarobljene ideologijom i praksom starog režima i time sprečavaju postavljanje temelja normalne države u kojoj se ne može nekažnjeno ubijati i pljačkati.
Smatramo da je neophodno obnoviti razgovor i dogovor o potrebi, pre svega, samih građana Srbije, za diskontinuitetom sa starim režimom, kritički razmotriti domete dosadašnjih napora u tom smeru i potražiti konkretne oslonce novih saveza u daljoj borbi za reforme u normalnoj državi i društvu.
3. Društvo. Nestajanje nekadašnjih slojeva i klasa prati nastajanje novih. Bogaćenje i rast moći malobrojnih prati siromašenje i nemoć mnogih. Struktura društva je u vrtlogu promena; podstiču ih i započete reforme, u prvom redu privatizacija društvenog (državnog) vlasništva. Privreda je u agoniji. I kultura, kontaminirana razornim ideologijama; ove se, paradoksalno predstavljaju kao integrativne, naročito nacionalizam i klerikalizam. Vlast, u kojoj smo i mi sudelovali, nema jasnu strategiju obnove privrede, kulture i čitavog društva. Tranzicija nije puka tehnika reorganizacije, nego složen i zamašan proces preobražaja koji podrazumeva i ljudsko stvaralaštvo. Uvođenje kapitalizma predstavlja se, kao nekadašnjeg komunizma, kao neumitna nužnost koja ne dopušta mogućnost izbora puteva i načina promena. Umesto opšteg otpora privatizaciji i kapitalizmu neophodno je preuzimati i one tekovine kapitalizma koje obuzdavaju bezobzirnost svemoćnih kapitalista i štite interese ostalih slojeva i klasa. Za neodložan i uspešan preobražaj potrebni su odgovarajući akteri i savezi među njima. Zbog toga naša stranka, sa svojim saveznicima, treba da potraži oslonac u onim socijalnim grupama, slojevima i klasama čiji je interes Ustavom i zakonima regulisana tranzicija, a to su oni preduzetnici koji obnavljaju i razvijaju proizvodnju, akteri u kulturi koji čuvaju pozitivne tekovine i stvaraju nove vrednosti, stručnjaci i menadžeri koji primenjuju produktivne tehnologije, radnici koji solidno obavljaju svoj posao, radnici-akcionari koji brane i svoje vlasništvo i prava iz radnog odnosa, poljoprivrednici koji unapređuju svoj posed i unapređuju proizvodnju, kao i mladi koji nastoje da svoje životne ambicije ostvaruju u zemlji a ne bekstvom iz nje, žene koje se bore za svoju emancipaciju i pripadnici svih slojeva i klasa kojima je stalo do vlastitih prava i sloboda. Za novi polet reformi i uopšte demokratskih promena neophodni su novi akteri, novi savezi i koalicije, jasniji i odlučniji otpor retrogradnim ideologijama i akterima, a svega toga ne može biti ako nismo kadri da svladamo krizu vlastite stranke. Uspešne reforme i razvoj privrede, kulture i čitavog društva pridonose i savladavanju prošlosti koja nas i dalje muči, prati, blokira i rastvara.
4. Okruženje. I susedne zemlje, pre svega one u kojima je plamteo rat, za koji nije jedino odgovorna Srbija, bremenite su sličnim problemima. Ni one ne mogu postati normalna društva i države bez suočavanja sa svojim zločinima i pljačkom. Prebacivanje zločina samo onom drugom, pa i puka ravnoteža zločina bez njihovog razjašnjenja i sankcionisanja blokiraju razvoj svake od njih i svih nas zajedno. Otuda je saradnja sa Haškim tribunalom unutrašnja potreba a ne samo međunarodna obaveza. I zemlje koje nisu bile zahvaćene ratom imaju teškoće u obnovi i razvoju. Neophodna je, stoga, šira i sve neposrednija saradnja sa svim akterima u njima koji su stvarni protagonisti demokratskih promena. To bitno menja odnose i opštu klimu u čitavom regionu i otvara nove puteve evropske i svetske saradnje i integracije. Ni globalna zbivanja ne teku samo u znaku dominacije najmoćnijih, već i tu postoje različite struje, među kojima alterglobalisti imaju sve primetnije učešće. U svakom slučaju, inercija ideologije zavera protiv Srba i Srbije održava stare i donosi nove poraze.
5. Kosovo. Kao stranka jasnih načela, GSS se kritički odnosi prema svakom nacionalizmu, šovinizmu i rasizmu, pa i albanskom. Budući da živimo u Srbiji, najviše nas pogađa zlo koje se čini u ime svih Srba, tome se najodlučnije suprotstavljamo. Uz poštovanje nacionalnih mitova, oni ne mogu biti oslonac za rešavanje složenih problema, pogotovo kada znamo šta se sve na Kosovu dešavalo, što je i dovelo do uspostavljanja međunarodnog protektorata. Kada se Kosovo poteže kao test nacionalne ispravnosti slede samo novi sukobi, i porazi. Egzistencijalno zainteresovani za gašenje žarišta sukoba i ratova, dabome i za opstanak i zaštitu Srba na njemu, najpreče je i najvažnije menjati tamo gde smo najmanje ograničeni, čemu smo posvetili i najveću pažnju u ovom pozivu na razgovor i dogovor. Kada budemo postigli primetnije rezultate u tome Srbija će polagati veća prava da učestvuje u rešavanju i međunarodnih problema. Kada se evropskije budemo ponašali u vlastitoj zemlji biće nam olakšan put u evropske integracije.
Pozivamo, dakle, na razgovor i dogovor najpre u našoj stranci a potom i u čitavoj javnosti. Uspostavljanje normalnog društva i države pretpostavlja jasne ideje i projekte konkretnih promena, kao i odlučno zalaganje za njihovo ostvarenje. Uz neophodnu i dragocenu pomoć sa strane, ipak svoje probleme moramo prvenstveno mi sami rešavati. Za to su potrebna i pouzdana znanja, a ne samo veštine, neophodan je stalni dijalog i prevazilaženje svake isključivosti. Obnova normalnog života može da počiva samo na ravnoteži progresivnih ideja i racionalnih projekata, u najboljoj tradiciji humanizma, liberalizma i socijaldemokratije, kako u evropskom tako i u našem iskustvu. Povremeni sukobi u našoj stranci oko toga da li je ona samo liberalna ili socijaldemokratska, humanistička ili pragmatistička, povremeno su blokirali ozbiljan dijalog. Ni pozivanje na slavnu prošlost ili izvorni identitet GSS, bez dijaloga o savremenim i budućim rešenjima naših problema, ne može da zameni ozbiljan i plodan dijalog. Ovim tekstom želimo da podstaknemo takav dijalog. Bilo bi poželjno da se na predstojećoj Skupštini pojave i druge obrazložene inicijative. Korisno bi bilo i uvažiti član 10 Nacrta statuta GSS. Najvažnije je da se Skupština temeljito pripremi kako bismo kroz dijalog prevazišli krizu u stranci i izašli u javnost ojačani za dalja učešća u daljim demokratskim promenama naše zemlje.
U Beogradu, 24. 10. 2004.

Aleksić Ivan, Aleksić Ljiljana, Andriček Marija, Arsenić Marinko, Arsović Aleksandar, Arsović Gordana, Blazevska Natalija, Branković Aleksandra, Cerović Zorka, Crnogorac Vesna, Cvetković Blagoje, Ćelović Omer, Damiani Marieta, Damjanović Mijat, Damjanović Radmilo, Danilović Anđelković Slobodanka, Dimitrijević Branka, Đerić Milorad, Đorđević Branislava, Đukić Vera, Filipović Sefika, Glavonjić Damir, Glušac Radomir, Golić Slavko, Goranac Salim, Gostuški Vida, Hajdinjak Bojan, Ignjatović Jelka, Ilić Velimir, Ivanović Dragoš, Ivanović Vesna, Janković Olivera, Janjušević Žižić Slobodanka, Jelić Branislav, Jevtić Branislava, Jirsa Ksenija, Jovanović Tatjana, Jovanović Uroš, Kapičić Slobodanka, Beba, Kavedžić Bojan, Kavedžić Mirjana, Kavedžić Vidak, Kenig Dragoljub, Kenig Jova, Komnenić Aleksandar Aca, Korić Husein, Kostadinov Dimitar, Kostić Mirjana, Kračunović Radmilo, Kračunović Zorica, Kraljević Nenad, Kraus Aleksandar, Kruščić Zarić Vukica,
Lalić Slađana, Ležajić Milica, Lukić Biljana, Lukić Mihajlo, Lukšić Orlandić Tamara, Mamković Nada, Marić Vera, Maričić Zoran, Marjanović Dejan, Marković Stevan, Matić Gordana, Miladinović Gordan, Milić Miodrag, Milošević Ljiljana, Mimkijević Branislav, Mišković Zoran, Moldanović Branka, Nešković Nikola, Novaković Milica, Novaković Zorica,
Obradović Marija, Oprijan Ilić Bojana, Pajić Milka, Penezić Željka, Perović Sanja, Pešić Vesna, Petković Smiljana, Petrović Moma, Petrović Vesna, Popović Đorđe, Prenda Atina, Prodanović Milan, Radojković Čeda, Radojković Jelena, Radovanović Vesna, Radovanović Zoran, Radulović Ognjen, Radulović Ozrenka, Raičević Radovan, Rakić Vodinelić Vesna, Ristić Nataša, Rusovac Olivija, Šantić Dobrinka, Šarak Denis, Sarkanjac Stefan, Senić Smiljana, Simović Hiber Ivana, Simović Vladan, Spasojević Kralj Verica, Stamenković Lola, Stanković Jova, Stanković Miodrag, Stanojević Danica, Stevanović Gordana, Stojnić Dobrila, Tanasijević Vladimir, Todorović Mira, Trajković Miodrag, ,Urošević Milika, Vasičin Milan, Vasiljević Iris, Vele Jasna, Veljković Dragan, Veljković Jelena, Vitorović Glavonjić Dubravka, Vučićević Goran, Vukić Milorad, Vukić Radivoje, Vuković Iris, Zagorac Dejan, Zagorac Vesna, Živković Mirjana, Žižić Dubravka, Žugić Nebojša

Potpisivanje se nastavlja...