Za greške vlasti optuženi radnici

Podignuta optužnica protiv radnika-akcionara AD "Jugoremedija"

Građanska čitaonica organizovala je konferenciju za štampu povodom podizanja optužnice 22. novembra, s potpisom Jelene Stojaković, zamenice javnog tužioca, protiv radnika "Jugoremedije", koji su označeni kao glavni vinovnici "nasilnog udruživanja" od 19. 08. 2004. godine kada su radnici pokušali da uđu u sopstvenu fabriku... Optužnica tereti Zdravka Deurića, predsednika Udruženja malih akcionara, Stevana Budišina, predsednika Štrajkačkog odbora, Stevana Đurišića, kao i Branka Bundića, koji se tu zatekao zbog oglasa za fabričko obezbeđenje, "za učešće u skupini ljudi koja je zajedničkim delovanjem učinila teško nasilje".
Šta se dogodilo kritičnog dana i zašto? Pozadina nesporazuma i sukoba je u neprihvatanju malih akcionara nelegalne kupovine dela "Jugoremedije" od strane firme "Jaka 80" iz Radoviša (Makedonija). Mimo ugovora, kojeg mali akcionari nisu čak ni videli, bez bankovnih garancija za dokapitalizaciju, Akcijski fond Vlade RS omogućio je kupcu ulazak u posed firme, a novi menadžment potiskuje a kasnije i potpuno isključuje male akcionare iz upravljanja firmom. Nesporazumi i sukobi se nastavljaju i na sindikalnom planu. Posle prvog januarskog štrajka 2004. godine ne poštuje se dogovor o korekciji cene rada i sledi štrajk od 11. maja 2004. koji traje do današnjih dana. Akcionari-radnici su posebno ogorčeni jednom finansijskom transakcijom, kada je navodni dug prema "Jaki 80" pretvoren u kapital od 20% i bez validne odluke Skupštine akcionara registrovan kod Trgovinskog suda u Zrenjaninu kao vlasništvo i pridodato ranije kupljenom vlasništvu od 41,9%.
U takvoj atmosferi, posle tromesečnog prekida proizvodnje, menadžment angažuje, pored redovnog fabričkog obezbeđenja, i 70 članova privatne agencije GPS Plus iz Beograda, da se zaštiti od sopstvenih radnika-akcionara. Oni nasilno izbacuju radnike iz sopstvene fabrike, a tridesetak policajaca stoji u kordonu i razdvaja oko 200 radnika štrajkača i ovo privatno obezbeđenje. Radnici probijaju kordon, obezbeđenje beži unutar upravne zgrade. Policija traži pojačanje i dolazi interventna brigada žandarmerije od preko stotinu ljudi iz Beograda, Novog Sada i Novog Bečeja. Policija izdaje rešenje o zabrani javnog okupljanja.
Novinari iz Zrenjanina imali su prilike da pročitaju izjave dvadesetak policajaca date istražnom sudiji, kao i nekolicine radnika štrajkača. Upoznali su se i sa lekarskim nalazima iz zrenjaninske bolnice. Sve povrede su lakše prirode (ogrebotine, nagnječenja, uganuća), a jedan policajac je, između ostalog, naveo da "neko kao da me je uštinuo u predelu desnog lakta". U izjavi radnika-štrajkača koga je neko raskrvario od strane GPS-a čitamo da nije otišao na lekarsku kontrolu jer je "odmah dobio otkaz a posle je štrajkovao glađu". Većina radnika koja je izvukla "deblji kraj" nije se ni pojavila kod lekara jer se bojala, s razlogom, odmazde. Ona je i usledila otpuštanjem čak 142 radnika-akcionara.
Više sudskih sporova je u toku i odvijaju se s upadljivom sporošću. Ni ministar pravde koji je došao u Zrenjanin izgleda nije mnogo pomogao. Glavni vlasnički spor je stigao do Vrhovnog suda Srbije pa se vraća na početnu instancu, a spor o legalnosti štrajka je na Opštinskom sudu u Zrenjaninu.
Najviše zbunjuje stav Vlade Republike Srbije od 25. novembra 2004. u čijim zaključcima se nalaže raskid ugovora između Akcijskog fonda i "Jake 80" iz Radoviša, kao i ugovora o nelegalnoj dokapitalizaciji firme. A još uvek se ništa ne čini. Umesto da se greške uklone, oni koji to istrajno i dosledno zahtevaju - radnici-akcionari - izvode se pred sud!
Međutim, od iste te vlasti stiže navedena optužnica. Upravo oni koji se bore za zakon, ugovor i poštena načela nazivaju se nasilnicima. Štrajkači-akcionari su protiv sebe imali privatno obezbeđenje, policiju i žandarmeriju. Kada se zna da su u pitanju u ogromnoj većini žene, ostaje samo gorak ukus. Zar su i ovde brži i delotvorniji pendreci i duge cevi od paragrafa i civilizovanog dogovora?
Konferencija za štampu se održala upravo na svetski Dan zaštite ljudskih prava. A sada im se, eto, preti krivičnim postupkom sa zaprećenom kaznom do pet, odnosno osam godina zatvora. O tempora, o mores!