Haradinaj, za time out

U srpskoj verziji filma "Drž'te lopova!" juri se za Ramušem Haradinajem i Sorenom Jesenom Petersenom, a posle će, najavljuju "napredni studenti", doći na red i Hašim Tači, "najveći srpski neprijatelj", a dotle, kažu oni, možemo da cool-iramo. U društvu Ratka Mladića i njegovih drugova

Konačno je poslovična srpska "nesložnost" doživela poraz, porazio ju je, naravno, jedan Albanac, premijer privremene Vlade Kosova Ramuš Haradinaj. Još uvek, doduše, nije sasvim jasno hoće li to imati pozitivne efekte na građane Srbije i Srbe i druge nealbance na Kosovu, tek gotovo svi srpski političari su se složili: Haradinaju je mesto u pritvoru Haškog tribunala, pa neka se tamo bori za svoju državu i svoje Albance. I vlast i opozicija u Srbiji, i demokrate i oni koji su tek nedavno prihvatili trend samoreklamiranja kroz što češće pominjanje reči "demokratija", nema sumnje: Haradinaj je, ubedljivo, drugi na listi najvećih zločinaca u devedesetim, na Balkanu. Prvome (ili prvima) ime se, međutim, ne pominje. Nije primećeno stranačko suprotstavljanje ovoj "slozi" sem solo izjava Vuka Draškovića da Haradinaj ipak još nije optužen pred Tribunalom u Hagu, te da su naša osporavanja moralno opravdana ali da nemaju faktičku snagu. Drašković koji je, u Skupštini DZ SCG, nazvan "ambasadorom NATO", podsetio je u emisiji "Nije srpski ćutati" na još jednu stvar bitnu za "našu slogu": u Srbiji živi desetak optuženih pred Tribunalom koje srpska vlast neće da isporuči.
Dakle, ako se odbaci mogućnost da su srpski političari neoprostivo ograničeni i neobavešteni o međunarodnim odnosima do granice nepismenosti (pretpostavka koja kod svih i ne može biti sasvim za odbacivanje), jasno je da je histerija u javnosti, koju dižu i vlast i opozicija, stari trik za unutarpolitičku zloupotrebu. Nije loša procena politikanata kojih je, kao nikad do sada, prepuna politička scena, da će povika oko Haradinaja i, kobajagi, diplomatska aktivnost, ostaviti utisak na godinama sluđivane građane, ali je isto tako izvesno da će pozicija Srbije i njenih građana, posle ovoga, biti samo gora. Koliko je veliki utisak ova srpska dreka ostavila na svetske centre političke moći vidi se i po packama koje je dobila Republika Srpska. I posle poteza Pedija Ešdauna desilo se isto, kao i nakon odbijanja Sorena Jesena Petersena (najnovijeg u nizu koji ne zadovoljava kriterije Beograda) da udovolji srpskim zahtevima i detronizuje Haradinaja. Javnom mnenju je bačena nova koska razdora sa svetom: visoki međunarodni namesnici hoće da ukinu Republiku Srpsku, a osamostale Kosovo. Mnogima, sa obe strane Drine, to se lepi kao melem na ranu: njihova beda postaje, opet, samorazumljiva: svi su protiv njih, otimaju im teritorije, pa ko onda da misli o standardu. Političari moraju imati pametnija posla, misle njihovi birači.
U Beogradu je događaj oko izbora Haradinaja za kosovskog premijera dobio i uvek poželjnu pa i neophodnu potporu mladih, i to studenata: "Mladi Srbije", organizacija za koju se tvrdi da okuplja nekoliko studentskih organizacija održala je protestne skupove ispred Filozofskog fakulteta, na mestu sa kojeg se polazilo, toliko puta, na proteste protiv Miloševića. "Neki novi klinci" biju još starije bitke nego što je to radila generacija Čedomira Jovanovića. Milošević se tu više ne napada, kao da baš on nije dao odlučujuće ubrzanje sukobima na Kosovu, o zločinima nad Albancima da i ne govorimo. Pojavio se među "novim studentima" i neizbežni Bora Đorđević, koji je od rokera postao Srbin, i pročitao studentima svoju stihovanu poruku o srpskom jadu i beznađu. Pored narodnog "roka" bilo je i "diplomatije": skup se obratio na sve glavne adrese međunarodne zajednice i EU. Posle "diplomatske aktivnosti", koordinator "Mladih Srbije" Aleksandar Milovanović je poručio (studentima i građanima): "Moramo da čuvamo snagu za borbu protiv Tačija jer je on još gori čovek od Haradinaja". Pored jadikovki o Kosovu, bilo je i nešto karnevala: prikazana je modna revija(?) o životnom putu i aktivnostima Ramuša Haradinaja... Pade mi na pamet: kada bi se igrokazno prikazao životni put Ratka Mladića koliko bi statista bilo potrebno. Suviše za "modnu reviju". Dovoljno da ga prikaže, u nekom svom sledećem romanu, Radovan Karadžić.
Najuočljivija pojava, u ovoj srpskoj kvazidrami, bio je ex-ministar pravde Vladan Batić koji je, izgleda, sačuvao "strogo pov." dokumentaciju ili bar brižljivo pribeležio ono što ga je posebno interesovalo. Tako je jedan "reformski ministar", i to pravde, doktor pravnih nauka i dugogodišnji advokat, izneo kao gotovu stvar podatke o broju neposrednih i komandovanih likvidacija i ostalih zločina koje je, prema Batićevoj presudi, počinio Ramuš Haradinaj. Srpska štampa je to jedva dočekala: "podaci" za naslovne strane!
Poznato je da je Ramuš Haradinaj nekoliko puta ispitivan od strane istražitelja Haškog tribunala, da postoje svedočenja koja ga terete za teška krivična dela: od toga do podizanja optužbe nije, međutim, tako kratak put. A i ako se to desi, odluka se donosi na sudu, a ne na trgovima. Haradinaj je, mora se priznati vešto, sva pitanja na temu vlastite odgovornosti i krivice prekinuo izjavom da će odmah otići u Hag ukoliko se optužnica protiv njega podigne. Za političara koji je do juče ratovao veoma domišljat potez. Za srpske političare kojima je Haradinaj najvažnija tema: poraz. Da ne govorimo o ponudi Haradinaja da dođe u Beograd i kasnijoj izjavi o neophodnosti da se i sa Beogradom direktno razgovara o budućem statusu Kosova. Iz Beograda su odgovorili: hapsimo te odmah, imamo spremljenu poternicu i nalog. Sve više, od ozbiljne političke teme od nacionalnog značaja i časti, ovo počinje da liči na crtać "Tom i Džeri", gde miš uvek nadmudri mačka.
I "slučaj Haradinaj" ponovo je pokazao dekadenciju u ponašanju srpske političke elite. Opet se sve vrti u krug: Karla del Ponte tvrdi da Beograd ne odgovara na pravi način na njen zahtev da dostavi svu potrebnu joj dokumentaciju o zločinima počinjenim nad Srbima na Kosovu, Batić se isključivo bavi albanskim zločinima, srpske političare udružuje samo njihov neprijatelj, Srbi se smrzavaju (na Kosovu su nekima isključili struju) i misle da je to zbog Haradinaja i Petersena koji ne daju Srbima da normalno žive, a Ratko Mladić sve to gleda iz neke "sigurne antihaške kuće".