Na isteku XVI godišta "Republike"

(Ne)moć kritičkog mišljenja

Uobičajeno je da se u ovo doba godine svode rezultati rada, tim pre što nam 18. decembra predstoji skupština izdavača, Zadruge "Res publica".
Imajući u vidu šta se sve dešavalo u našoj zemlji, kontinuirano šesnaestogodišnje izlaženje jednog lista kritičke usmerenosti može se smatrati uspehom. Oko 3000 domaćih i stranih autora objavilo je preko 10 000 informativnih i analitičkih tekstova, izdato je oko 30 knjiga, neke su prevedene na strane jezike, snimljena su tri dokumentarna filma i učestvovali smo na mnogim tribinama u zemlji i inostranstvu. Tiraž lista je u proseku 5000 plus preko 10 000 korisnika Interneta. Time smo stekli svoje mesto u javnosti. Neki nas poštuju, a neki napadaju. Najčešće pozitivne ocene tiču se bogatog fonda ideja i činjenica, nezaobilaznih za razumevanje našeg vremena, a sâmo istrajno izlaženje ovakvog lista naši čitaoci su doživljavali kao duševno okrepljenje i očuvanje nade da i u najtežim vremenima postoje mogućnosti slobodnog izbora stavova i načina delovanja, pa i za suprotstavljanje pretnjama katastrofom.
Pred stihijom straha, mržnje i nasilja, kako to već godinama ističemo, sve se povija, nestaju ne samo ljudske tvorevine nego i goli životi. Kritičko mišljenje nema moć da tu stihiju zaustavi, ali može da joj se suprotstavi i da podstiče stvaranje alternative i nalaženje konkretnih puteva ne samo preživljavanja već i smislenog življenja. Mi, dakle, nismo puki posmatrači dešavanja, neutralni prema sukobljenim stranama, već se suprotstavljamo razornim ideologijama i njihovim protagonistima, a podstičemo i svedočimo ideje, aktere i procese usmerene k pronalaženju alternative opštem razaranju.
Ako je izvesno da se sam opstanak može smatrati uspehom, nije izvesno koliko smo zaista uspeli. Šta su konkretni uspesi, a šta greške i porazi? Potrebno je da, zajedno s ostalim akterima demokratskih promena, temeljito i kritički preispitujemo koliko konkretno doprinosimo pozitivnim promenama u svom životu i u svojoj zemlji. O tome još nema jasnije artikulisanog kritičkog mišljenja i odgovarajuće javne rasprave. Smenjivanja ushićenja trenutnim pobedama i razočaranja porazima ne može da zameni demokratsku javnost. Ako ni akteri procesa demokratskih promena ne drže do javnosti, već se oslanjaju samo na veštine zauzimanja pozicija u vlasti, ukoliko drže samo do lične i stranačke dobiti, dovode se u pitanje i ograničeni rezultati tek započetih demokratskih promena. Ni nova vlast, proistekla iz snažne i odlučne borbe protiv starog režima 2000. godine, nije imala sluha za kritičko mišljenje o svojim propustima i greškama, niti je držala do interesa i mišljenja svih onih koji su je podržavali, što je pridonelo njenom porazu 2003. godine.
U protekloj godini, dok raste moć aktera starog režima u saradnji s delovima bivšeg DOS-a, nastavili smo da u svojim informativnim i analitičkim tekstovima negujemo kritičko mišljenje o prošlosti i, pre svega, o savremenosti, tragajući za vizijama normalne budućnosti. Nije reč o idealnom društvu i državi, gde uopšte neće biti krađe, pljačke i zločina, prevara i laži, niti korupcije, nego o normalnoj državi u kojoj su te stvari pod kontrolom institucija društva i države, i sankcionisane. To se, pak, ne može postići bez razjašnjenja i sankcionisanja dosadašnjih zločina i pljačke. Ovo je vitalni interes i Srba i Srbije, a ne neka zavera protiv nas ili izraz nacionalne izdaje, što nam se od strane protagonista starog režima spočitava i preti odmazdom. S dužnom pažnjom pratimo i reformske težnje, kritički ispitujući njihova ograničenja i praktične domete. Svaki uspeh u demokratskim promenama smatramo iskorakom iz mučne prošlosti, pouzdanim i trajnim osloncem za uklanjanje njenih poražavajućih tragova. Zbog toga sistematski pratimo načelnu borbu protiv kvarenja vlasti (korupcije), za ustavnu i zakonsku regulaciju

preobražaja svojinskih odnosa i za podizanje kvaliteta zdravstva, prosvete i kulture, a protiv svega i svakoga ko to sprečava ili poništava. Pored drugih projekata na kojima smo radili, u protekloj godini završena je jedna deonica projekta "Put Srbije ka miru i demokratiji" koji je zamišljen kao produžetak ranijeg projekta čiji su rezultati objavljeni u knjizi Srpska strana rata. Na novom projektu, u saradnji s Fondacijom "Hajnrih Bel", objavljeno je 30 analitičkih ogleda, rezultati istraživanja kritički su razmatrani na međunarodnom skupu i, takođe na stranicama našeg lista, otvoren

Apel Molimo saradnike, čitaoce i prijatelje Republike da dođu na Skupštinu našeg izdavača, Zadruge "Res publica", koja će se održati 18. decembra s početkom u 11 časova u Resavskoj br. 28/II sprat ili da nam do tada, na bilo koji način, kažu šta misle o potrebi opstanka našeg lista i o konkretnim oblicima pomoći, kao i o promenama u daljem radu. Ur.

je dijalog o pravcima daljeg istraživanja. Međutim, završetak ovog projekta, kao i drugih projekata, zavisi od opstanka same Republike.
Mada izbegavamo, koliko god možemo, da se žalimo na nepovoljne uslove u kojima radimo, ipak moramo reći da smo u stalnoj besparici, da jedva pokrivamo troškove štampanja i distribucije lista, da smo često primorani da izlazimo mesečno umesto petnaestodnevno, da raspolažemo skromnom opremom u skučenom prostoru, da se po pravilu ne plaćaju autorski i urednički honorari itd. Pored ratova i svega što ih je pratilo, i neposredno smo ugroženi ne samo verbalnim napadima, čak čitavim kampanjama, nego su nam oteli polovni kombi i baraku u kojoj smo po prvi put imali kakvo-takvo mesto za rad. Ni nova vlast nije promenila odnos prema nama, u jednom trenutku je odlučila da finansijski podrži jedan naš projekat, ali je tu odluku ubrzo poništila, bez obrazloženja. I sam opstanak Republike doveden je u pitanje uskraćivanjem finansijske podrške za naš projekat "Prepreke procesu demokratskih promena u Srbiji" koji smo jula ove godine podneli, preko beogradskog Medija centra, Evropskoj agenciji za rekonstrukciju. Budući da su nas fondacije s kojima smo ranije sarađivali upućivale, posle 2000. godine, na objedinjena sredstva pri Evropskoj uniji koja su namenjena finansijskoj podršci medijima, očekivali smo s te strane razumevanje i podršku. Međutim, Evaluaciona komisija pri Medija centru (Hari Štajner, Nenad Šebek, Slobodan Stupar, Darko Broćić i Jaša Lange), kako smo u novembru obavešteni, uskratila nam je finansijsku podršku. O tome nas je, u pismu od 11. novembra, lapidarno obavestio Adriano Martins, u ime Evropske agencije za rekonstrukciju: "Mada je vaš predlog ispunio kvalitetne kriterijume konkursa, izabrani predlozi slične prirode su dobili veće ocene". Mogućnost žalbe nije predviđena. A bilo bi apsurdno osporavati pozitivne ocene o nama i još pozitivnije o drugim medijima, tim pre jer nam o tome ništa konkretno nije rečeno. Možda će oni koji su dobili finansijsku podršku raditi bolje nas, radovalo bi nas ako tako i bude, ali uvereni smo da i Republika ima svoje mesto u javnosti, da za naš opstanak i dalje delovanje vreme nije isteklo.
Na brisanom prostoru kojim dominiraju razni moćnici a bez podrške na koju smo računali, preostalo nam je da apelujemo na saradnike, čitaoce i prijatelje Republike da kažu i svoje mišljenje o njenom opstanku i promenama u daljem delovanju.