Stabilnost truleži

"Ova vlada je stabilna", "vlada ima stabilnu parlamentarnu većinu", poručuju nam, svaki čas, koštuničari. Sve ovo liči na one izveštaje lekarskih komisija: "stanje pacijenta je stabilno". A onda: pacijent je umro.
Ima drveća koje deluje stabilno i stameno, a prva nepogoda ga prelomi - nutrinu mu je razjela mala gljiva pholiota destruens.
Stabilnost premijera Koštunice je stabilnost totalne nesposobnosti; čini se da je on nesposoban da shvati i to - da je nesposoban za funkciju koju obavlja.
Stabilnost doktora Koštunice je stabilnost trivijalnosti. Ne možete izdvojiti, iz brda njegovih intervjua, saopštenja i izjava, nijedno umno opažanje, nijednu duhovitu opasku. Što je još gore, nećete u njima naći čak ni neki zgodan citat. Sve sama trivija do trivije. Takva karijera moguća je samo u Srbiji.

»Saradnja«

U času kada nastaje ovaj tekst Karla del Ponte će pred Savetom bezbednosti podneti izveštaj o odnosima Beograd-Hag sa svim posledicama koje iz toga po Srbiju mogu proisteći.
Doktor Koštunica će se silno iščuđavati posle toga i ponavljati: nije tačno da mi ne sarađujemo sa Hagom. On je na neki način u pravu - ako reč "saradnja" shvatimo u novinarskom značenju. Naime, "saradnja" je nešto što se obavlja povremeno i pomalo. A Srbija to čini. Eto, poslali smo im dokumente koje su tražili (dokumente koji ništa ne dokumentuju), a svedoke smo oslobodili obaveze čuvanja državnih tajni (naročito onih koje i vrapci znaju).
Svi ozbiljni državnici tvrde da srpska vlada ne ispunjava svoje međunarodne obaveze a Koštunica jednako ponavlja, sa standardnom grimasom gadljivosti na licu: ne, to nije tačno, mi sarađujemo, onoliko sarađujemo... Neko se tu, narodski rečeno, pravi blesav i pokušava i druge da napravi blesavim.

Atar môre

Zablesavljivanjem javnosti bavi se i Vojno tužilaštvo. Ono bespogovorno i cinično pokušava da nas uveri kako je dvojici mladih gardista, dok su bili u stražarskoj patroli oko "objekta od posebnog državnog značaja", u gluvo doba noći, palo na um da isprobaju međusobni obračun kod OK Korala...
Postoji jedan san koji mi se periodično ponavlja: vraćaju me da ponovo služim vojni rok... Vojska je bila i ostala môra za svakog normalnog čoveka. Kasarne su mesta u kojima svakakav ološ stiče moć gospodarenja ljudima i uživa u toj moći (vojni sudovi postoje da podupru neprikosnovenost te moći). Gospodarenje ljudima ponekad preraste u gospodarenje životima regruta nakon čega porodice dobijaju zalivene metalne kovčege i zalivenu istinu o uzroku smrti.
Da li ćemo ikad doznati istinu o tome šta se tamo dogodilo? Tzv. analitičari govore o "istini koja će zadovoljiti javnost a neće poljuljati poverenje u Vojsku". "Poverenje u Vojsku" je viši, državni razlog. A "državni razlog" je razlog da nekog progutaju gluvilo i mrak.
Da li su dvojica gardista videli nešto što nije trebalo da vide (nekog Ratka ili Radovana)? Vojni atari, sa podzemnim gradovima, avio-hangarima i raketnim skladištima su mesta "gde ni pas ne laje niti petao kukuriče", mesta gde mogu boraviti svakakve vampirolike spodobe.
Vojsku, taj anahroni i nepotrebni atar môre valja što pre ukinuti.

Miloševićevi svedoci

Gledam nastavak haškog suđenja Slobodanu Miloševiću (kome je vraćeno pravo da se sam brani, zapravo da piše televizijsku verziju svojih memoara za sve uži krug obožavalaca).
Posle akademika Smilje na red je došlo Bosilje - akademik Mihailo Marković.
Smilje i Bosilje koje bazde na trulež ogrezlosti.
Milošević i njegovi svedoci liče na ljigave žabe iz kineske poslovice (koju je voleo da citira pokojni Zoran Đinđić). Da se progutaju te žabe i njihove istine valja imati baš dobar želudac. "Da li je tačno, Mikailo, da sam ja?..." "Savršeno je tačno, g. Miloševiću!" Jedini zanimljiv podatak koji smo doznali od svedoka Mikaila jeste da je on na mestu beogradskog gradonačelnika video Perišića (onog iz DS-a), ali Milošević se opredelio za Grudenku...
Očekujem da se u Hagu uskoro, kao Miloševićevi svedoci, pojave akademik Tadić, akademik Bećković, akademik Kusturica, akademik Crnčević, akademik Vučelić...

Miodrag Stanisavljević