Silina mržnje

U maloj srbijanskoj palanci, čiji su žitelji nedavno ustoličili svog bega, krenulo se u ozbiljan posao. Jedna od prvih odluka koju je novi gazda male varoši doneo bila je promena naziva ulice koja je nosila ime pokojnog premijera. Palanačka duša malog gazde nije podnela da ga svakodnevno ulica podseća na čoveka koga je mrzeo. Ovo osećanje o kojem se retko javno govori nose danas širom Srbije mnoge gazde, mnogi njihovi poslušnici i mnogi građani. Osećanje koje je produkt iracionalnog nivoa ličnosti negovano je i hranjeno kao efikasno oružje protiv razuma, dobrih namera, pozitivnih želja i čovečnosti. Seme mržnje posejale su frustrirane, mentalno i moralno insuficijentne ličnosti koje su koristeći masovnu naivnost i neodgovornost građana uspele da zauzmu najodgovornije društvene pozicije u Srbiji. Zadovoljavajući sve mračne asocijalne aspekte sopstvene psihe, te ličnosti su zatrovale stanovnike ove civilizacijske zabiti iracionalizmom. Prestali su da važe do tada poznati pisani i nepisani zakoni, sve vrednosti, apsolutne i apstraktne su posunovraćene, pravila su izokrenuta i ustoličeno je najprimitivnije i najnehumanije pravo - pravo jačega. Ovo pravo je promovisano i prihvaćeno kao socijalni model koji je izazvao ekstremnu psihološku konfuziju kod građana. Pravila i obrasci ponašanja koji su smatrani za univerzalne tekovine ljudske vrste, i čuvane kao velika vrednost u organizovanim civilnim zajednicama, ovde su preko noći prestali da važe. Moć se meri količinom i vrstom ubojitog oružja i novca. Ove vrednosti su postale najvalidnije i najjasnije društveno dobro, a moralni, etički i pravni zakoni su relativizovani.
Relativizovanje pravde i stvaranje društvenih uslova u kojima ona postaje ekskluzivno pravo naoružane manjine dovelo je do dubokog osećaja egzistencijalne ugroženosti kod svih onih koji nisu bili pod zaštitom uzurpatora univerzalnih društvenih pravila. Dramatično doživljeno osećanje nezaštićenosti i realno iskustvo da princip sile dobija legitimitet doveli su do destruktivnih odnosa u sistemu. Destrukcija se odvijala, i još uvek se odvija, na bazičnim nivoima strukture ličnosti. Racionalan deo, u koji je inkorporisano lično iskustvo koje treba da bude razvijano pod uticajem pozitivnih društvenih pravila koja bi postavila temelje moralnih i etičkih normi, potisnut je i rascepkan erupcijom negativnih emocija. Neraskidivo su se vezali strah i mržnja koji svojim mučnim sadržajima osiromašuju ličnost i drže je zatočenu iscrpljujućim i ugrožavajućim doživljajima, dovodeći je u stanje trajne napetosti i kontinuiranog nezadovoljstva. Lična teskoba i mentalni mrak šire se kao koncentrični krugovi, koje proizvede kamen bačen u vodu, i zahvataju čitav društveni sistem. Patološki nivo na koji pada sistem zahvaćen nekreativnom iracionalnošću omogućava da patološka, zločinačka, ugrožavajuća delovanja patološki strukturiranih ličnosti ostanu nesankcionisana jer ne postoji relevantan kvantum racionalne energije. Narušenost egzistencijalne suštine čini ljude manifestno ravnodušnim, a suštinski opsednutim osećanjem mržnje koja traga za svojim objektom. U stalnoj potrazi za objektom mržnje psihološki ugroženi subjekat nalazi patološku odbranu za svoje višestruko ugroženo racionalno. Mržnja je odbrana od straha koji se rađa u svakodnevici ispunjenoj apsurdnim situacijama. Njena efikasnost u zaštiti je sigurna onoliko koliko bi bila sigurna osoba koja bežeći iz vode pune krokodila izađe na tlo prepuno otrovnih zmija. Međutim, kontinuirano osećanje preteće destrukcije psihološkog sistema ne ostavlja nikakvu mogućnost izbora.
Kada srbijanski ministar policije u ekspozeu zaključi da su građani danas daleko bezbedniji no što su bili u vreme prethodnih ministara, a zatim iznese podatke da je kriminal značajno porastao tokom ove godine, svako ko čuje ovakvo izlaganje odgovorne osobe za mir i sigurnost u zemlji mora najpre da se oduzme od straha, a zatim da sve svoje negativne emocije usmeri ka neodgovornom ministru. Kakva bi drugačija osećanja od osećanja mržnje mogla da izazove informacija da parlamentarna stranka koja je duže od decenije jedan od ključnih činilaca sveopšteg propadanja društvenog sistema, i njegov najefikasniji kočničar u svakom pozitivnom pokušaju da se pokrene napred, iz budžeta za svoj rad dobija sedam miliona dinara mesečno. Generisana, promovisana i emitovana mržnja iz republičkog parlamenta kao otrovni gas sistematično se širi na građane modelirajući njihova osećanja, stvaranjem uticaja na formiranje i ispoljavanje stavova. Masa ostrašćenih retrogradnih i inadžijski sklopljenih ličnosti svojim besmislicama sramoti zajednicu koju predstavlja i drži je zatvorenu za svaki sveži uticaj racionalnih, životnih i kreativnih stavova. Sa takvim narodnim predstavnicima mračnim vezama su spojeni predstavnici i članovi mračnih, patoloških, anticivilizacijskih, zločinačkih organizacija, koji kreiraju i modeliraju svakodnevicu građana Srbije. Pod njihovim patološkim dirigovanjem pišu se poruke zla po prljavim zdanjima zarozanih srbijanskih palanki, pod njihovim vođstvom orkestrirano se vodi hajka protiv suda u Hagu, protiv svega što je civilizovano, pristojno, tolerantno i slobodno. Pod njihovim nevidljivim vođstvom lamentiraju neki obezglavljeni građani nad zločincima kojima stavljaju oreole mučenika i svetitelja, njihovim hipnotizerskim dejstvom briše se sećanje na nebrojene žrtve, čiji su životi položeni na oltar podignut besmislu i bolesnim idejama. Njihova smrt se relativizuje a okrivljeni se oslobađaju.
Aktuelna legitimna vlast ne ume i ne sme da se pozabavi demontiranjem i neutralisanjem delovanja ovih mračnih i zločinačkih organizacija. Oni jednostavno čine mentalni zaokret iz stvarnosti i sa tih virtuelnih nivoa pokušavaju da ubede građane da svi državni sistemi funkcionišu optimalno u datim uslovima, a za sve što ne funkcioniše uravnoteženo odgovorni su neki nepoznati, obično nikad otkriveni krivci. I oni sami su opsednuti mržnjom prema svemu što može da ugrozi njihove komforne društvene pozicije. Njih mrze oni koji im osporavaju pravo na te funkcije, jer na njihovim mestima vide sebe. Mržnja je prekrila Srbiju i silina tog osećanja se kondenzovala poprimivši oblik novog agregatnog stanja.
Izbavljenje iz ovakvog stanja je moguće ako se što pre razbiju ograde, koje je Srbija sama sebi postavila prema ostatku sveta, da uđe drugačiji vazduh, da uđe nova energija, da se definitivno otpočne gradnja novog sistema.