Nakon prihvatanja pa naglog povlačenja
predloga Zakona o Narodnoj skupštini Srbije
Quo vadis Serbia? U Evropu svakako ne
Vladin predlog Zakona o Narodnoj skupštini, koji je trebalo da bude rešavan
po hitnom postupku, pretrpeo je snažne kritike javnosti zbog privilegija
poslanika koje su u njemu taksativno navedene. Reč je o ideji da se poslanicima
nakon 20 godina radnog staža i navršenih 50 godina života obezbedi penzija,
i to svim poslanicima, bez razlike, čak i onima koji su to bili u prvom
sazivu nakon višestranačkih parlamentarnih izbora iz decembra 1990. godine.
Uvodi se, dakle, i kategorija retroaktivnosti koju naš Ustav ne dopušta,
baš kao što je ne dopuštaju ustavi i zakoni najvećeg broja demokratskih
zemalja. Takođe, našu javnost je iritirala i predviđena visina poslaničkih
plata, ekstremno visokih dnevnica, mogućnost baškarenja poslanika po luksuznim
beogradskim hotelima tokom zasedanja parlamenta i skoro carskog korišćenja
državnih limuzina. Sve je to pokušala da progura Koštuničina vlada, dakle
vlada onoga koji tobože "nema putera na glavi" i koji se navodno
"bori za opšte poštenje i legalitet".
Svesrdnu podršku takvom nakaradnom i bestidnom predlogu, istini za volju,
dale su sve poslaničke grupe ("a zašto da bar jednom ne budemo složni
i jedinstveni" kako ozbiljnim tonom reče jedan poslanik na novinarsko
čuđenje otkud naprasno toliki stepen jedinstva!), ali nisu, međutim, računale
na oštru medijsku kritiku, pa su predlog zakona privremeno povukli iz procedure
vidno ljutiti na medije i građane koji im kvare tako lepu i
| korisnu zamisao. Srditost poslanika što im javnost,
eto, onemogućava punu jedinstvenost ciljeva išla je čak dotle da su
pozivali na aktiviranje "legalnog" državnog aparata prinude.
Tako je jedan od njih, izvesni Dragan Šormaz (član "ničim ukaljane"
i "patriotske" Koštuničine stranke), zatražio od predsednika
parlamenta da se "odmah upotrebe zakonski raspoložive mere protiv
novinara koji su pisali o tobožnjim privilegijama poslanika".
Predsednik je to odbio (ta zaboga, on je ubeđeni demokrata!) |
|
|
ali se, sa svoje strane, trudio svim demagoškim, pardon demokratskim silama,
da predlog ovog zakona ipak prođe. U tom cilju bio je spreman čak i na izvesnu
popustljivost, eto, na primer, kazao je, trljajući svoju dugu pašićevsku
bradu, ne moramo usvojiti baš sve iz ovog predloga zakona, možda bi se dnevnice
mogle malko smanjiti, zna on da narod teško živi, da ne voli kad njegovi
političari imaju privilegovan položaj, neka zato dnevnice budu u nivou koji
se isplaćuje u svim firmama diljem Srbije, pa kvit! Još je zanimljivije
njegovo objašnjenje dato najširoj javnosti zbog čega ovaj zakon mora da
bude usvojen: "Poslanici su izabrani narodni predstavnici koji obavljaju
važan i odgovoran posao, oni moraju biti dobro plaćeni, u suprotnom, biće
podložni raznim manipulacijama. Pa zar hoćete da nas kupuju i podmićuju,
zar hoćete korupciju među onima koji štite vaše interese?" Sličan stav
ponovio je i predsednik parlamenta državne zajednice, jer su i poslanici
ove skupštine naprasno shvatili da i oni, kao i srbijanske im kolege, obavljaju
važan i odgovoran državni posao!
Ovakva motivacija za donošenje pomenutog zakona osim što je sramna, više
je poražavajuća jer ukazuje na potpunu moralnu posrnulost srpskog društva
u kojem čak i najviši narodni predstavnici - dakle oni kojima u opisu radnog
mesta piše da moraju da se bore protiv korupcije i kriminala svih vrsta
- eksplicitno priznaju da bi mogli biti predmet koruptivnih zloupotreba.
Građani bi objašnjenja dvojice predsednika parlamenata mogli shvatiti i
kao svojevrsnu pretnju: dakle, ako nam ne povisite plate, odosmo u kriminalce,
pa ste posle obrali bostan!
Sa takvim idejama i opštom konfuzijom u glavama najodgovornijih političara
s pravom smo zabrinuti za sopstvenu sudbinu pa se možemo pitati: quo vadis
Serbia? U Evropu svakako ne!
|
