homepage
   
Republika
 
Događanja
Arhiva
O nama
About us
mail to Redakcija
mail to web master
 

 

 

Novi pristup ustavnim promenama

Postoji za sve dobitna strategija u rešavanju kosmetskog problema

Gornjim naslovom ovoga rada autor je želeo da zainteresovanog čitaoca već na samom početku teksta upozna sa osnovnom porukom koju on sadrži. Ta želja je potpuno primerena težini kosmetskog problema i preteškoj društvenoj krizi u kojoj se Srbija danas nalazi. Ona je primerena i opštoj konfuziji i nimalo ohrabrujućem jedinstvu svih aktera po pitanju strategije koja bi vodila nekom zadovoljavajućem rešenju tog problema. Jedinstvo o kojem je reč nije ohrabrujuće zato što se izražava priznanjem svih najodgovornijih ličnosti iz složene radne interakcije vezane za rešavanje tog problema - da ne vide nijedno zadovoljavajuće rešenje ili strategiju i da, čak, nemaju bilo kakvu valjanu novu ideju u vezi sa tim - pitajući se šta je alternativa postojećem prilazu ili prilazima. Postoji, pak, i teorijska osnova koja precizno razjašnjava i genezu kosmetskog problema i način kako se taj problem jedino može rešiti - tako da sve strane (Srbi, Albanci i međunarodna zajednica) budu dobitnici. Pomenutu teorijsku osnovu isti autor je formulisao u osnovnom radu objavljenom u Republici ("Produktivna demokratija - ključ za rešenje pitanja državnog zajedništva Srbije i Crne Gore", Republika br. 332-333, maj 2004. godine; nadalje JoGor-ogled) i dodatno pojasnio radom pod naslovom "Put ka miru je put ka višem obliku
demokratije", Republika br. 342-343, oktobar 2004. godine). Nije bez značaja ovde napomenuti da u dužem vremenskom periodu nijedan od stavova sadržanih u prvom citiranom radu niko nije pokušao da ospori ili ponudi neko valjano argumentovano bolje rešenje. A jednom broju lica, svojevremeno na vrlo odgovornim društvenim položajima, nešto manje obimna varijanta tog rada bila je dostavljena i znatno ranije.
Nedavni parlamentarni izbori na Kosmetu i zbivanja u vezi sa njima nisu doneli ništa novo i korisno što bi moglo da stvori neku bolju vrstu jedinstva od onog koje smo ranije pomenuli. Neočekivana ali štetna novost je to da su se u Srbiji i srpskom narodu pojavile podele po pitanju odnosa prema tim izborima tamo gde se po prirodi stvari one nisu smele pojaviti. Za naše razmatranje važno je konstatovati da
 
Honoré Daumier
Honoré Daumier
su se one najbitnije podele pojavile pre svega među izvršiocima najodgovornijih poslova u društvenom radno-organizacionom modelu (u vlasti i među političkim liderima). Daleko manje, skoro beznačajno, izražene su podele u narodu - posebno među kosmetskim Srbima - za čiju sudbinu bi, opet po prirodi stvari, sprovedeni izbori trebalo da su od najvećeg značaja. A narodnu mudrost i kolektivno znanje nikako ne bi trebalo potcenjivati i ignorisati. Jedino dobro koje se može očekivati u svetlu navedenih konstatacija jeste jačanje svesti kod svih da nešto ozbiljno treba menjati u pristupu kada je ovaj preteški problem u pitanju. A svi akteri, pokazivali oni to ili ne, sigurno od sebe samih ne mogu sakriti da su dosadašnje "odbrane" samo sopstvenih stavova rezultirale samo produbljivanjem krize i da se zlo zlom hrani. Sve navedeno, izvesno, pokazuje da se do sada nismo kretali putem koji vodi bezbednijem i kvalitetnijem životu svih građana i da se nalazimo pred političkom raskrsnicom koja više nije u totalnom teorijskom mraku - kada su te univerzalne potrebe ljudi u pitanju. A nijedan put nije dobar koji zlo ne ostavlja bez hrane.

Manjkavost većinske demokratije

Za jasno sagledavanje i razumevanje geneze kosmetskog problema i teških i tragičnih neuspeha u njegovom rešavanju do sada neophodno je dobro poznavanje šta podrazumeva radno-organizacioni model proizvoljne društvene zajednice i opšte definicije demokratije koja iz njega proizlazi. U JoGor-ogledu to je dovoljno precizno opisano pa se usled nedostatka prostora time ovde nećemo ponovo baviti. Bavićemo se samo osnovnim relevantnim zaključcima do kojih se lako dolazi direktnom primenom modela razmatranja društvenih fenomena koji je iskorišćen u tom radu.
Prvi i osnovni zaključak je da je do sada rešenje kosmetskog problema traženo u pogrešnoj demokratskoj ravni - tamo gde ga nema! A to je ravan klasične većinske demokratije gde je za donošenje opšteobavezujućih odluka-rešenja od presudnog značaja broj onih koji su za dato rešenje a ne kvalitet rešenja sa stanovišta približavanja liniji objektivno najboljeg zajedničkog interesa. Taj teški defekt većinske demokratije je osnovni faktor njene samodestruktivnosti. Zato se najveća bitka između pristalica demokratije i zagovornika starateljstva različitog oblika vodi na frontu za slobodu medija ili za "zaposedanje" medija. Jer, ova demokratija nije imuna od medijskog poturanja glasačima takvih rešenja koja uže društvene grupe ili pojedinci mogu nastojati da oživotvore preko glasača pre svega samo u njihovom sopstvenom (i loše shvaćenom) interesu. Pri tom, glasači mogu medijski biti dovedeni u zabludu - i dati svoj glas za rešenja koja su potpuno suprotna njihovim vitalnim interesima. (U drugom citiranom radu to je ilustrovano primerom Hitlerovog referenduma u Nemačkoj 19. 08. 1934. godine.)
Drugi osnovni zaključak vezan je za ovde relevantno pitanje kako preći u višu demokratsku ravan - gde se može naći rešenje za kosmetski problem. Odnosno, gde se nalaze osnovne barijere i prostor za demokratovanje građana i tamo gde im to do sada nije bilo moguće - što je u najtešnjoj vezi sa razbuktavanjem društvene krize i eskaliranjem nasilja najgore vrste. Generalni radno-organizacioni model društvene zajednice kristalno jasno ukazuje na tri osnovne kapije kroz koje demokratovanje još nije "prošlo" u oblasti koje su od interesa za građane po osnovu složene društvene radne interakcije, a mora proći u interesu očuvanja života i opšteg društvenog prosperiteta. Prva kapija je ona prema nivoima najvišeg državnog radnog organizovanja i lokalno i globalno. Iza te kapije, u kojoj sada dominira starateljstvo nad demokratijom - građani su daleko od toga da mogu da utiču na efikasnost i kvalitet rada onih čiji je osnovni posao upravo obezbeđivanje traženja i nalaženja linije najboljeg zajedničkog interesa svih građana. Tu mogu da caruju još uvek "menadžerska neodgovornost", improvizacija ili raznorazne podvale na račun građana - što su dobro zapazili Dal i Sartori analizirajući funkcionisanje "najstarijih demokratija". Druga kapija sprečava demokratovanje (u smislu definicije i na principima definisanim u JoGor-ogledu) u okviru različitih radno organizovanih sredina - što predstavlja osnovnu (može se reći privatno-svojinsku) barijeru daljem unapređivanju društvene produktivnosti. Tu se radi o monopolu u pogledu materijalne raspodele i raspodele poslova po osnovu većinskog vlasništva. Teško je bilo koga ubeđivati da princip konkurentnosti ugrađen u tržišni mehanizam, koji se pokazao kao blagotvoran za društveni prosperitet, ne bi bio delotvoran i iza ove druge kapije. A to, sa svoje strane, ukazuje zbog čega je svaka nasilna privatizacija nesrećno i društveno štetno rešenje - koje neizbežno vodi u ekonomsku katastrofu. Treća kapija, najmasivnija i najbolje čuvana od strane teško uočljivih moćnika,
sprečava prodor demokratovanja preko međudržavnih granica, odnosno na nad-državnom nivou. Teško je i po ovom pitanju bilo koga ubediti da su razne vrste nad-državnog nasilja, počevši od ekonomskog, političkog, vojnog, terorističkog i drugog najbolji put za nalaženje linije zajedničkog interesa za sve građane sveta. Istina je potpuno na drugoj strani - jer su obični građani svuda u najvećoj meri nevine žrtve takvog rešavanja problema na planetarnom nivou.
Treći zaključak, od suštinskog značaja u ovom istorijskom trenutku za Srbiju, vezan je za pitanje šta bi to Srbija morala da učini da omogući rešavanje kosmetskog problema koji je u njenom sopstvenom interesu, što ne bi bilo protivno stvarnom interesu
 
Wassily Kandinsky, Blue Mountain
Wassily Kandinsky, Blue Mountain , 1908-09.
kosmetskih Albanaca i međunarodne zajednice. Naravno, iz prethodnog dela teksta jasno sledi da bi ona u interesu sopstvenog opstanka morala da smogne snage da se ustavno uzdigne na (sistemski) višu demokratsku ravan. Primena radno-organizacionog modela vodi nas jednom teorijski logičnom ali u ovom momentu za mnoge gotovo neverovatnom zaključku - da bi u uslovima demokratije najboljih društvenih rešenja i kosmetski Albanci, kao ogromna većina običnih građana, postali čuvari teritorijalne celovitosti države Srbije zbog toga što bi u sistemu superiornih demokratskih mogućnosti imali najbolju moguću zaštitu od svakog društvenog zla i najbolju mogućnost prosperiteta i kao pojedinci i kao društvena grupa. Zbog ustavno garantovanog prava, za koje se ovde zalažemo, da svi građani mogu po osnovu sopstvenih radnih doprinosa da učestvuju u traženju, nalaženju i oživotvorenju najboljih rešenja - na svim nivoima radnog organizovanja - za koja mora postojati verodostojna verifikacija da su na liniji najboljeg zajedničkog interesa. Naravno, sve navedeno važi i za svakog građanina nekog drugog nacionalnog ili verskog opredeljenja. Tako bi i svaki Srbin na Kosmetu dobio mogućnost efikasne sopstvene zaštite tamo gde živi i radi na način koji bi bio i u interesu ogromne većine Albanaca. A ne bi bilo teško dokazati da je ogromnoj većini i jednih i drugih već odavno dosta raznoraznih staratelja, bilo albanskih, srpskih ili iz međunarodne zajednice - koji su odlučivali ili odlučuju u njihovo ime o njihovoj sudbini ali ni na koji način nisu snosili niti snose odgovornost za tragično stanje u koje su Kosmet doveli. (Dovoljno je spomenuti cifru od 70 odsto nezaposlenih na Kosmetu, što je u najtešnjoj vezi sa brojnim oblicima najtežih oblika kriminala koji tamo caruje.) Država Srbija bi u toj višoj demokratskoj ravni dobila efikasnu mogućnost zaštite interesa svih građana i mogućnost intervencije na istom principu - što i jeste osnovna funkcija "normalne" države.

Prevazilaženje separatističke ideologije

Četvrti zaključak vezan je za pitanje kako savladati separatističku ideologiju koja dominira kosmetskom političkom scenom ali je prisutna u suverenističkoj varijanti i u Crnoj Gori i u Srbiji. Isto kao što je nekada dominirala u secesionističkim republikama SFRJ. A sve više se pokazuje koliko je takva ideologija bila štetna za građane koji su svoju sudbinu stavili u ruke neodgovornih suverenističkih "demokratskih" staratelja kroz problematično referendumsko izjašnjavanje. A ništa manje opasna nije bila ni iluzija o mogućnosti uspešne borbe protiv separatizma u ustavnoj demokratskoj ravni - istoj onoj koja i "rađa" separatističku ideologiju. I u pogledu ovog pitanja primena radno-organizacionog modela vodi nas vrlo jasnoj spoznaji koja čini besmislenom i neefektivnom svaku separatističku i suverenističku ideologiju. Ta spoznaja glasi da udruživanje u šire radno-organizacione svakoj manjoj celini čini dostupnim dodatne, jedinstvene društvene resurse, od značaja za brži društveni i pojedinačni prosperitet. Dakle, svi time dobijaju a, generalno, više one društvene celine koje su manje. Po tom osnovu se i formiraju nad-državne strukture (ili udružuju manje društvene grupe u šire društvene grupe), kakva je, recimo Evropska unija. Ali one ne mogu biti stabilne ako se ti dodatni resursi zaista i ne koriste tako da rezultuju istovremenim dobitkom za sve prvobitno manje povezane društvene strukture. Najvažniju ulogu u obezbeđivanju te stabilnosti imaju oni poslenici u (neophodnim) zajedničkim institucijama najvišeg radno-organizacionog nivoa kojima i jeste osnovni posao da pomenute jedinstvene resurse stavljaju u funkciju što boljeg ukupnog društvenog i pojedinačnog prosperiteta. Ako i njihova radna pozicija i materijalna realizacija (svakako visoke) cene tih poslova ne zavise od neposredno ili posredno tržišno verifikovanog rezultata rada koji ostvarivanjem te funkcije postižu - ne može se ni očekivati da će bez takve vrste odgovornosti oni obavljati taj posao kako treba. A videli smo, kako na primeru hrvatske secesije, a tako i na brojnim primerima crnogorske i srpske političke scene danas, da bez regulacije raspodele poslova i materijalne raspodele u funkciji rezultata koji su široj društvenoj zajednici potrebni - može da se desi apsurd da izvršioci najvažnijih društvenih poslova smatraju da je njihov pravi posao onemogućavanje građanima da pomenute jedinstvene resurse koriste, maskirajući borbu za lične interese brigom za "nacionalne" interese. Naravno, isto važi i u slučaju zagovornika "nezavisnosti" Kosmeta. A sve to na štetu svih građana Kosmeta, Srbije i čitave međunarodne zajednice - koja danas nema nikakve efikasne mogućnosti da utiče na racionalno i svrsishodno trošenje velikih finansijskih sredstava koja mora neprekidno da ulaže zarad sprečavanja socijalne eksplozije i nasilja koji tamo neprekidno prete. Ova analiza pokazuje da je najveći i zajednički neprijatelj svih građana i na Kosmetu i van Kosmeta pre svega ustavno rešenje demokratije - koje ne dopušta efikasno traganje i praćenje linije najboljeg zajedničkog interesa. A tog neprijatelja valja savladati zajedničkim naporom.
Konačno, da završimo sa zaključkom koji osvetljava put koji Srbiju vodi do uspešnog rešenja kosmetskog problema - za koji ne treba sumnjati da bi dobio podršku i najšire međunarodne zajednice. On nije lak ni brz ali sigurno, sa Savetom bezbednosti UN kao neizbežnom destinacijom, vodi ka željenom cilju. On mora početi sa ustavnim promenama kojima država staje "iza" prava građana kao pojedinaca i društvenih grupa da radno učestvuju u traženju najboljih društvenih rešenja za probleme kao zainteresovana strana. Ta prava moraju proizlaziti iz njihovog konkurentski verifikovanog radnog doprinosa i materijalnog ulaganja u ostvarivanju društveno priznate dobiti. Ta prava se moraju ogledati u ustavno zagarantovanoj i zakonski omogućenoj mogućnosti uticaja na društvenu materijalnu raspodelu i društvenu raspodelu poslova - svuda gde su društvene grupe i pojedinci u radnoj interakciji - uz poštovanje principa konkurentnosti. U JoGor-ogledu formulisani su elementi za početnu amandmansku promenu sadašnjeg ustava, koji otvaraju put daljoj efikasnoj izradi konačne verzije ustava ili bilo kog drugog akta slične namene (npr. Ustavni okviri za Kosovo, Ustavna povelja SCG) uz učešće svih zainteresovanih strana u demokratskom procesu koji otvara sve tri spomenute kapije koje su do sada bile barijera demokratovanju u oblastima gde je to danas društveno najpotrebnije. Autor ovoga rada čvrsto veruje da bi adekvatna amandmanska stilizacija tih elemenata bez ikakvih većih poteškoća mogla da dobije dvotrećinsku parlamentarnu podršku na svim destinacijama koje Srbiju vode uspešnom rešavanju kosmetskog problema, a taj demokratski proces mogla bi da pokrene i neka grupa građana što bi možda bilo i najbolje rešenje u današnjim uslovima.

  Goran Jovanović
 
DIJALOG
Republika
Copyright © 1996-2004 Republika