Udruženje banaka je odlučilo da sa svojih "Dina" i "Juba" platnih kartica ukloni hologram sa likom Belog anđela. Razlog za to je nesporazum sa Srpskom pravoslavnom crkvom oko naknade za njegovo korišćenje. To bi, na prvi pogled, trebalo da bude sasvim trivijalno - u pitanju su normalne obaveze strana koje su o nečemu potpisale ugovor - međutim, nije. Ovde se radi o nečemu što nije baš sasvim normalno, ali je za naše prilike tipično - ne zna se ko je stvarni vlasnik prava na korišćenje ovog, danas vrlo popularnog, nacionalnog simbola, a što je još gore ne zna se ni ko su strane u sporu.
Što se tiče prava korišćenja, očekivalo bi se da to bude država ali, nažalost, ona to nije. Pravo Ministarstva kulture da odlučuje o upotrebi znaka osporeno je na zahtev Mileševske eparhije, 1998. godine. Treba imati u vidu da je i Srpska pravoslavna crkva pre nekoliko godina donela odluku o korišćenju simbola, tako da je Udruženje banaka, 1998. godine, zahtev za upotrebu lika Belog anđela na hologramu podnelo i Ministarstvu kulture i Svetom sinodu. Odobrenje je dobijeno, ali se ono sada osporava od strane SPC, a kao razlog, u izvorima bliskim crkvi, navodi se odbijanje banaka da prihvate zahtev za pomoć koju je vladika Filaret tražio za obnovu Mileševskog konaka.
U Udruženju banaka se može čuti da je SPC-u uplaćeno, za korišćenje lika Belog anđela, ukupno 450 000 evra i da je sada nemoguće ispuniti rigorozne uslove koje crkva od njih zahteva. Radije će, kažu, povući ovaj simbol sa platnih kartica i koristiće znak svog udruženja, koji ih ne košta ništa. S druge strane, u Patrijaršiji ističu da nikakav novac na ime toga nije stizao kod njih, i ako bi se to desilo, ne zna se koji bi deo pripao Mileševskoj eparhiji, a koji Srpskoj patrijaršiji. Toliko mutnih stvari oko jedne najobičnije transakcije koja bi trebalo da bude javna, naročito zbog toga što je u pitanju opšte dobro u najelementarnijem smislu. Freska Belog anđela iz kompozicije Mironosice na Hristovom grobu, iz početka XIII veka u Mileševi, zadužbini kralja Vladislava, deo je tradicije kao opštenarodnog dobra, čijim simbolima nijedna institucija ne bi smela da trguje. Posebno ne bi smeo novac, uplaćen za njegovo korišćenje, da ide mutnim kanalima - za bespravno podizanje zgrada u okolini manastira, za šta je podneta krivična prijava Republičkog zavoda za zaštitu spomenika. Ili za preuređenje sakralnih objekata u izletničke, kao što se radi u Mileševi otkako je Filaret došao za episkopa. Ovaj čuveni lik srpskog patriote, koji je nosio plastičnu lobanju srpskog deteta za prikazivanje na državnoj televiziji i slikao se na tenku pod punom ratnom spremom, očigledno zbog svojih "zasluga za narod", nije dodirljiv kada je zakon u pitanju.
Da je moć krugova kojima on pripada i suviše krupan zalogaj za državu može se videti iz svakodnevnog natezanja oko izručivanja optuženih za ratne zločine Haškom tribunalu.