Kupovina domaćih brend-firmi

Privatizacija u Srba: ako uspem da te prodam, onda ću te i kupiti

Žaleći se na lošu zakonsku regulativu, Vlada, njeni ministri i visoki činovnici, baš kao da to sa njima nema nikakve veze, omogućavaju jednima, a druge sprečavaju, da dođu do velikih srpskih firmi. Na delu je nova vrsta zakonski sumnjivo provedenog "ekonomskog patriotizma" i "ljubavi" prema domaćim kapitalistima koji to još nisu postali

Iako je privatizacija jedan od imperativa tranzicije (tj. ako ne možemo bez kapitalizma ne možemo ni bez kapitalista), ovo što poslednjih nedelja vidimo od privatizacionih procesa pokazuje da ni država ni društvo nisu pripremljeni za tako nešto. A iz toga, uvek, korist imaju oni koji ne samo da to znaju već su i spremni da iskoriste očigledne zakonske manjkavosti, neobaveštenost radnika-vlasnika akcija i neopredeljenost države da sprovede propise i tako, htela-ne htela, prihvati one "koji daju više". Sve zajedno, Srbija je pokazala da je nespremna ušla u privatizaciju dva velika preduzeća: fabrike vode i sokova "Knjaz Miloš" i trgovinskog lanca C-market.

Slika prva: "Knjaz" i vojvode

obavezne da o tome brinu. Utoliko je skandaloznije i, naravno, štetnije po interese prodavaca akcija, ali i države, da se sve svodi na novinske tračeve. Ako je, međutim, reč o interesima drugih lica i firmi zainteresovanih za ovu privatizaciju, ni njima ovakvo nevešto i nezakonito "lobiranje" ne ide u prilog. Novi ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo priznaje da je država u slučaju privatizacije "Knjaza" ispala "neozbiljna", ali za to ne krivi njene institucije već "zakonske nedorečenosti" zbog kojih je on "svojevremeno pisao Ministarstvu finansija predlažući da se odloži proces javnog preuzimanja akcija 'Knjaza' pred Komisijom za hartije od vrednosti, ali to nije prihvaćeno". Tako kaže ministar i za sve okrivljuje Komisiju koja, kaže, nije trebalo
		Wassily Kandinsky, Sketch for In the Black Square, 1923.

Slika druga: patriote, sudije i kadije

"Slika druga" je privatizacija C-marketa, o čijim smo počecima i već vidljivim peripetijama pisali u prošlom broju Republike. Na toj slici još jasnije vidimo državu kao slona u staklarskoj radnji. U međuvremenu, od početka privatizacije C-marketa, sve izgleda još komplikovanije i beznadežnije. Sa posledicama koje se tek naziru.
Setimo se, prvi je slovenački Merkator izrazio želju da kupi srpski C-market. Uzbudili su se duhovi i najavljeno je formiranje domaćeg konzorcijuma u natjecaju za C-market. Mobilisali su se i zaposleni ali i šira patriotska populacija: narod je šetao i vikao oko zgrade Merkatora na Novom Beogradu kao da se bavi isterivanjem zlih duhova. Začeta je i peticija sa zahtevom da C-market ostane u rukama domaćih bogataša, a ne da se njime diče stranci, ne daj bože, Slovenci. Mediji su javili da je skupljeno milion i dve stotine hiljada potpisa, a primljeno je i preko sto telegrama podrške! Neko bi mogao pomisliti da je prava šteta što Milošević više nije u Tolstojevoj jer bi sigurno poželeo da nekom naplati autorsko pravo na ovu kampanju. Kako stvari stoje, direktor Slobodan Radulović bi, u tom slučaju, morao da se povuče. Slovenci bi dobili "malo morgen".
Sve je nekako, umesto ozbiljne zakonske, dobilo populističku "formu", što znači da se na naš način "legalizuje". Trgovinski sud stopira prodaju akcija C-marketa zbog tužbe ove firme protiv Centralnog registra depoa i kliringa koji je na zahtev brokerske kuće Senzal dodelio CFI kod i ISIN broj akcijama C-marketa. Centralni registar se tuži jer, po mišljenju C-marketa, brokerska kuća nije klijent za zahtev oko dodele kodova.
C-market u martu ove godine podiže tužbu pred Vrhovnim sudom, ali se ovaj sud tek nedavno proglasio nenadležnim i problem prebacio na Trgovinski sud koji je, naravno, doneo rešenje o stopiranju svih postupaka oko privatizacije C-marketa.
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac nazvao je ovu odluku suda "čudnom", napominjući da je već bilo provera u vezi sa sravnjivanjem knjige akcionara sa akcijama koje su registrovane u Centralnom registru. I da je to bilo u redu.
I on, međutim, smatra da je Zakon o tržištu hartija od vrednosti "nedorečen" i da je potrebno da se ovaj zakon što hitnije promeni. Sumnju u dobronamerno i zakonito ponašanje dela vlasti unosi i podatak da je sudsko rešenje o obustavljanju prodaje akcija C-marketa stiglo neposredno nakon objavljivanja ponuda za preuzimanje akcija.
"Primer C", nova firma koja bi trebalo da predstavlja domaće snage za kupovinu C-marketa, ispostavilo se, ima samo jednog vlasnika - aktuelnog direktora Slobodana Radulovića. Iako je najavljeno da se u konzorcijum okupilo oko 60-ak srpskih preduzeća, njih nema na papiru. Zato je i "Primer C" stavljen pod sumnju: da li je to samo način da direktor Radulović traži kredit od neke inostrane banke, a da se "konzorcijum" javlja kao garant otplate tog kredita? Naravno, uz odgovarajući procenat u akcijama... Na napade da mu država, raznim sudsko-proceduralnim začkoljicama, omogućuje da dođe do značajnog bogatstva, Radulović odgovara da su njegove namere krajnje poštene i patriotske: on samo želi da C-market bude Srbima ono što je Merkator Slovencima. Raduloviću, ali ni nadležnim organima, ne smeta očigledan sukob interesa: istovremeno je direktor u dve firme - jednoj akcionarsko-društvenoj i drugoj, svojoj.
Merkator, međutim, ne gubi živce. Poziva novinare beogradskih medija da jedan vikend, o njegovom trošku, provedu u Ljubljani i posete centralu i druge objekte Merkatora. Zoran Janković, prvi čovek Merkatora, rođen u srpskoj provinciji, po ocu Srbin, po majci Slovenac, u skladu sa svojim poslovnim interesima (a možda i poreklom), ne ponaša se ništa manje "patriotski": ako izgubi šansu da kupi 33,4% akcija C-marketa neće prestati da ulaže u Srbiju. U narednih tri do pet godina namerava da u Srbiju investira od 250 do 300 miliona evra. Ako ne mogu akcije, mogu grinfild investicije, koje preferira i ministar Bubalo. Janković, naravno, nije oduševljen razvojem događaja oko prodaje akcija C-marketa: "Čekaćemo odluku suda kako bismo videli šta se tačno navodi kao razlog za stopiranje prodaje akcija, a posle, verovatno, angažovati advokata i žaliti se". Uostalom, nada se da će uskoro otvoriti svoje supermarkete i u Sofiji i Skoplju. Merkator ide dalje, Srbija juri vlastiti rep...
I dok privatizacija u Srbiji više odbija nego privlači investitore, a njen način navodi na sumnju o mogućoj korupciji, dok se Vladin Savet za borbu protiv korupcije spori oko strategije i metoda, pojavila se usred svih loših vesti i jedna odlična: "Sok od maline šampion sveta". Domaća kompanija "Fresh and co." Živojina Đorđevića, poznata po sokovima Next, dobila je u Amsterdamu, na Svetskoj konferenciji o sokovima, najviše priznanje za svoj sok od maline. Test the next!