homepage
   
Republika
 
Događanja
Arhiva
O nama
About us
mail to Redakcija
mail to web master
 

 

 

Kupovina domaćih brend-firmi

Privatizacija u Srba: ako uspem da te prodam, onda ću te i kupiti

Žaleći se na lošu zakonsku regulativu, Vlada, njeni ministri i visoki činovnici, baš kao da to sa njima nema nikakve veze, omogućavaju jednima, a druge sprečavaju, da dođu do velikih srpskih firmi. Na delu je nova vrsta zakonski sumnjivo provedenog "ekonomskog patriotizma" i "ljubavi" prema domaćim kapitalistima koji to još nisu postali


Iako je privatizacija jedan od imperativa tranzicije (tj. ako ne možemo bez kapitalizma ne možemo ni bez kapitalista), ovo što poslednjih nedelja vidimo od privatizacionih procesa pokazuje da ni država ni društvo nisu pripremljeni za tako nešto. A iz toga, uvek, korist imaju oni koji ne samo da to znaju već su i spremni da iskoriste očigledne zakonske manjkavosti, neobaveštenost radnika-vlasnika akcija i neopredeljenost države da sprovede propise i tako, htela-ne htela, prihvati one "koji daju više". Sve zajedno, Srbija je pokazala da je nespremna ušla u privatizaciju dva velika preduzeća: fabrike vode i sokova "Knjaz Miloš" i trgovinskog lanca C-market.

Slika prva: "Knjaz" i vojvode

Prodaja većinskog paketa akcija "Knjaza" praćena je tužbama londonskog investicionog fonda Balkan limitid koji je podneo tužbu protiv Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda, ali i privatnu krivičnu tužbu i krivičnu prijavu protiv Miodraga Đorđevića, direktora Agencije. Advokati Balkan limitida tvrde da je nezakonita javna ponuda zajedničkog paketa akcija države i malih akcionara jer simulira tendersku prodaju koja zakonom nije predviđena za prodaju akcija. Nezakonito je, smatraju oni, i to što Agencija i Fond ovakvu prodaju zasnivaju na zaključku Vlade od 19. septembra, što nikako ne može imati zakonsku težinu. S obzirom da je rok za prve ponude za preuzimanje akcija "Knjaza Miloša" istekao, u drugom krugu Balkan limitid je podigao iznos koji nudi: sa 17 200 na 22 000 dinara po akciji, što je izazvalo gnev malih akcionara koji su svoje akcije već prodali po prvoj ceni. Predstavnici malih akcionara prete tužbom protiv engleske firme, a Balkan limitid i sam traži odštetu od srpske države za ove "prevarene" male akcionare. Tuženi Miodrag Đorđević, direktor Agencije za privatizaciju, javno je izneo sumnje na račun čistote novca koji nudi Balkan limitid, ali nije pre toga (a ni posle) preduzeo ništa da se utvrdi da li je Balkan limitid normalan partner za ovaj posao. Tako Oliver Bogavac, pomoćnik ministra finansija i šef Uprave za sprečavanje pranja novca, izjavljuje beogradskim medijima da nijedna nadležna institucija nije tražila proveru porekla kapitala firmi koje su se kandidovale za privatizaciju "Knjaza", što znači ni proveru Balkan limitida. Iako imamo Zakon o sprečavanju pranja novca i pomenutu upravu nadležnu za primenu tog zakona, sve se svelo na govorkanja u koja se uključio i direktor Agencije za privatizaciju koja je, ako je imala osnove za sumnju, bila dužna da zatraži proveru investicionog fonda iz Londona. Nadležni su, sigurno, znali da Uprava za sprečavanje pranja novca ne radi ništa po službenoj dužnosti, kako kaže Bogavac. Zašto se to ne radi u normalnoj, zakonom određenoj proceduri, nije pitanje za Balkan limitid i druge, koji se kao firme osnovane u inostranstvu pojavljuju u srpskoj privatizaciji, već za institucije zakonom
obavezne da o tome brinu. Utoliko je skandaloznije i, naravno, štetnije po interese prodavaca akcija, ali i države, da se sve svodi na novinske tračeve. Ako je, međutim, reč o interesima drugih lica i firmi zainteresovanih za ovu privatizaciju, ni njima ovakvo nevešto i nezakonito "lobiranje" ne ide u prilog.
Novi ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo priznaje da je država u slučaju privatizacije "Knjaza" ispala "neozbiljna", ali za to ne krivi njene institucije već "zakonske nedorečenosti" zbog kojih je on "svojevremeno pisao Ministarstvu finansija predlažući da se odloži proces javnog preuzimanja akcija 'Knjaza' pred Komisijom za hartije od vrednosti, ali to nije prihvaćeno". Tako kaže ministar i za sve okrivljuje Komisiju koja, kaže, nije trebalo
 
Wassily Kandinsky, Sketch for In the Black Square
Wassily Kandinsky, Sketch for In the Black Square, 1923.
da odobri "paralelne procese". Komisija se, naravno, sa mišljenjem ministra ne slaže sasvim i smatra da je Balkan limitid izneo validnu ponudu, u zakonom predviđenom roku. Ministar ide dalje: on najavljuje da će država nastaviti na isti način da iznosi svoje ponude i u slučaju prodaje drugih firmi gde joj je potrebna kooperacija malih akcionara za većinski paket akcija.
Sve je to po zakonu, tvrdi ministar. Iako zakon ne valja jer je "nedorečen".
Kao što se moglo očekivati, zainteresovani Vlade Divac i konsultantska firma koja ga zastupa brzo su se snašli: pošto nema dokapitalizacije, tu je francuski Danone koji sa Divcem formira konzorcijum za otkup većeg dela akcija "Knjaza". Nekako se čini da država i mali akcionari jure njemu u susret, ali tu se opet javlja neizbežna Komisija za hartije od vrednosti: ona verifikuje ponudu Divac-Danone, ali ne u celosti: prihvata cenu akcija po 17 500 dinara, ali odbija "dodatak": još 2500 dinara po akciji, kroz godinu dana. Tj. celih 20 000 dinara po akciji, koje, kao najnižu cenu, nude vlasnici većinskog paketa. To bi bila "slika prva" aktuelne srpske privatizacije.

Slika druga: patriote, sudije i kadije

"Slika druga" je privatizacija C-marketa, o čijim smo počecima i već vidljivim peripetijama pisali u prošlom broju Republike. Na toj slici još jasnije vidimo državu kao slona u staklarskoj radnji. U međuvremenu, od početka privatizacije C-marketa, sve izgleda još komplikovanije i beznadežnije. Sa posledicama koje se tek naziru.
Setimo se, prvi je slovenački Merkator izrazio želju da kupi srpski C-market. Uzbudili su se duhovi i najavljeno je formiranje domaćeg konzorcijuma u natjecaju za C-market. Mobilisali su se i zaposleni ali i šira patriotska populacija: narod je šetao i vikao oko zgrade Merkatora na Novom Beogradu kao da se bavi isterivanjem zlih duhova. Začeta je i peticija sa zahtevom da C-market ostane u rukama domaćih bogataša, a ne da se njime diče stranci, ne daj bože, Slovenci. Mediji su javili da je skupljeno milion i dve stotine hiljada potpisa, a primljeno je i preko sto telegrama podrške! Neko bi mogao pomisliti da je prava šteta što Milošević više nije u Tolstojevoj jer bi sigurno poželeo da nekom naplati autorsko pravo na ovu kampanju. Kako stvari stoje, direktor Slobodan Radulović bi, u tom slučaju, morao da se povuče. Slovenci bi dobili "malo morgen".
Sve je nekako, umesto ozbiljne zakonske, dobilo populističku "formu", što znači da se na naš način "legalizuje". Trgovinski sud stopira prodaju akcija C-marketa zbog tužbe ove firme protiv Centralnog registra depoa i kliringa koji je na zahtev brokerske kuće Senzal dodelio CFI kod i ISIN broj akcijama C-marketa. Centralni registar se tuži jer, po mišljenju C-marketa, brokerska kuća nije klijent za zahtev oko dodele kodova.
C-market u martu ove godine podiže tužbu pred Vrhovnim sudom, ali se ovaj sud tek nedavno proglasio nenadležnim i problem prebacio na Trgovinski sud koji je, naravno, doneo rešenje o stopiranju svih postupaka oko privatizacije C-marketa.
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac nazvao je ovu odluku suda "čudnom", napominjući da je već bilo provera u vezi sa sravnjivanjem knjige akcionara sa akcijama koje su registrovane u Centralnom registru. I da je to bilo u redu.
I on, međutim, smatra da je Zakon o tržištu hartija od vrednosti "nedorečen" i da je potrebno da se ovaj zakon što hitnije promeni. Sumnju u dobronamerno i zakonito ponašanje dela vlasti unosi i podatak da je sudsko rešenje o obustavljanju prodaje akcija C-marketa stiglo neposredno nakon objavljivanja ponuda za preuzimanje akcija.
"Primer C", nova firma koja bi trebalo da predstavlja domaće snage za kupovinu C-marketa, ispostavilo se, ima samo jednog vlasnika - aktuelnog direktora Slobodana Radulovića. Iako je najavljeno da se u konzorcijum okupilo oko 60-ak srpskih preduzeća, njih nema na papiru. Zato je i "Primer C" stavljen pod sumnju: da li je to samo način da direktor Radulović traži kredit od neke inostrane banke, a da se "konzorcijum" javlja kao garant otplate tog kredita? Naravno, uz odgovarajući procenat u akcijama... Na napade da mu država, raznim sudsko-proceduralnim začkoljicama, omogućuje da dođe do značajnog bogatstva, Radulović odgovara da su njegove namere krajnje poštene i patriotske: on samo želi da C-market bude Srbima ono što je Merkator Slovencima. Raduloviću, ali ni nadležnim organima, ne smeta očigledan sukob interesa: istovremeno je direktor u dve firme - jednoj akcionarsko-društvenoj i drugoj, svojoj.
Merkator, međutim, ne gubi živce. Poziva novinare beogradskih medija da jedan vikend, o njegovom trošku, provedu u Ljubljani i posete centralu i druge objekte Merkatora. Zoran Janković, prvi čovek Merkatora, rođen u srpskoj provinciji, po ocu Srbin, po majci Slovenac, u skladu sa svojim poslovnim interesima (a možda i poreklom), ne ponaša se ništa manje "patriotski": ako izgubi šansu da kupi 33,4% akcija C-marketa neće prestati da ulaže u Srbiju. U narednih tri do pet godina namerava da u Srbiju investira od 250 do 300 miliona evra. Ako ne mogu akcije, mogu grinfild investicije, koje preferira i ministar Bubalo. Janković, naravno, nije oduševljen razvojem događaja oko prodaje akcija C-marketa: "Čekaćemo odluku suda kako bismo videli šta se tačno navodi kao razlog za stopiranje prodaje akcija, a posle, verovatno, angažovati advokata i žaliti se". Uostalom, nada se da će uskoro otvoriti svoje supermarkete i u Sofiji i Skoplju. Merkator ide dalje, Srbija juri vlastiti rep...
I dok privatizacija u Srbiji više odbija nego privlači investitore, a njen način navodi na sumnju o mogućoj korupciji, dok se Vladin Savet za borbu protiv korupcije spori oko strategije i metoda, pojavila se usred svih loših vesti i jedna odlična: "Sok od maline šampion sveta". Domaća kompanija "Fresh and co." Živojina Đorđevića, poznata po sokovima Next, dobila je u Amsterdamu, na Svetskoj konferenciji o sokovima, najviše priznanje za svoj sok od maline. Test the next!

  Nastasja Radović
 
Događanja
Republika
Copyright © 1996-2004 Republika