Haške žmurke

Imaju deca u balkanskim zemljama u korpusu igara i jednu koja već spada u stare tradicionalne, a poznata je pod nazivom "žmurke", "žmire", "žmure". Igra se u grupi, na slobodnom prostoru, najčešće napolju, tako što jedno od dece pokrivenih očiju, dakle žmureći, broji do dogovorenog broja, dok se ostala deca skriju. Kada objavi da polazi u potragu, deca bi već trebalo da su skrivena, a njegov cilj je da ih pronađe i to overi, "zapljune", tako što uzvikne: "Pu, taj i taj!" Moguće je i nadmudriti onoga ko je žmurio pa se zapljunuti sam, pre nego ga tragač otkrije. Onaj ko se najbolje skrije i ne bude uopšte ili bude poslednji otkriven, sledeći je koji žmuri.
E, ono što se u traganju za ratnim zločincima u Srbiji sada čini umnogome liči na ovu igru, samo sa nekim dodacima. Kada međunarodna zajednica kaže da se zločini moraju kazniti, a zločinci isporučiti Haškom sudu, te da će stoga u zemlju stići neko od nadležnih zvaničnika, a najčešće to biva Karla del Ponte, ovdašnji vlastodršci počinju da broje. Osumnjičeni počinju da se skrivaju. Ako ih nađu mogu da ih "zapljunu". Ali, postoji mogućnost i da ih ne pronađu, a ko u igri duže ostane skriven veće su mu šanse da u sledećem krugu on upravlja igrom, veruju.
Ipak, biće da svetu više nije do igre sa Srbijom i njenim elitama. Mnogo je ovde ljudi koji su izgubili osećanje svake radosti i nestrpljivo čekaju da se vrate normalnom životu. Žrtve njihovih ratnih igara i pljačke čekaju uspostavljanje normalnog života. Stoga je uspostavljen Haški sud, a ne igre radi. I oni se neće igrati, to bi bilo dobro da shvate što pre i optuženi i vlast i jedan dobar deo naroda koji ih podržava još uvek ne shvatajući da su i sami deo njihove igre. Ulog u ovoj igri sve više postaje i Državna zajednica Srbije i Crne Gore. Nedavno je i sam predsednik Svetozar Marović potpuno otvoreno rekao da on ne vidi razlog za dalje opstajanje Zajednice, ukoliko ona ne vodi evropskim integracijama, a do njih se ide samo kroz punu saradnju sa međunarodnim institucijama, od kojih je jedna od važnijih Haški tribunal, te da će on, ukoliko se ta igra nastavi, i sam podneti ostavku.
Ono što bi potom usledilo jeste sigurno blokada zajedničkih institucija i potpuno razdvajanje. Za Srbiju bi to značilo još mnogo novih, velikih i ozbiljnih problema. Da li su to ovi koji su na vlasti shvatili ili su i dalje zaneti svojom igrom "žmurke", tek, do najavljenog Marovićevog sastanka sa predsednicima i premijerima federalnih jedinica još uvek nije došlo. A u međuvremenu, put Haga je otišao dugo traženi pukovnik Ljubiša Beara, za kojeg se još uvek ne zna da li se "zapljunuo" sam ili ga je "zapljunuo" Koštunica i njegova svita. Ostali vrebaju svoj trenutak.