Mrak u »lokalu«

Sada se ekstremisti reinkarniraju, na zgarištu mrtvih i izneverenih dogovora bivših dosovaca i sadašnje vlasti, i na nezadovoljstvu građana koji ne vide svetlo na kraju tunela

Nekako se odomaćila reč "lokal" za lokalne izbore i sve ono što u lokalnim zajednicama dolazi posle izbora. A ti događaji su takvi da neodoljivo prizivaju u sećanje Krležinu gorko-ciničnu opasku o gašenju svetla u balkanskoj krčmi posle čega sledi opšta tuča.
Da Srbija nije daleko od toga nagovestile su izjave svih stranaka čiji su kandidati postali gradonačelnici ili predsednici skupština opština. Naime, sve stranke su izjavile, posle drugog kruga lokalnih izbora 3. oktobra, da su zadovoljne rezultatima koje su postigli njihovi favoriti. Dakle, svi su pobedili i svi dele pobednički osećaj.
Lokalni izbori su pokazali da je Demokratska stranka najjača stranka u Srbiji, i da su odmah iza nje srpski radikali. Demokrate su dobile gradonačelnika Beograda i predsednike opština u još 27 gradova (od toga pet u koaliciji), dok je SRS dobila gradonačelnicu u Novom Sadu (uz to i najveći broj odbornika u Gradskoj skupštini) i predsednike opština u 18 gradova u Vojvodini. Na vlast su se vratili i socijalisti i to, prema CESID-u, u 12 gradova, dok Ivica Dačić naglašava kako sada ta stranka ima 19 predsednika opština. Ako se tome dodaju razne grupe građana koji su najčešće prerušeni socijalisti, onda je to i više od 20. Utisak o političkom rimejku Miloševićevog vremena pojačava i povratak Rake za predsednika opštine u Trsteniku i Bidže u Svilajncu, dok u Jagodini stoluje Palma, vlasnik moćne TV stanice, član stranke koju je osnovao Arkan. Šarenilo upotpunjavaju i koalicije stranaka koje su aktuelna vlast u republičkom parlamentu. To što su na vlasti u republici nije im pomoglo na lokalnom nivou. Sve zajedno doživele su pravu katastrofu, ali su usput pričinile štetu i drugima. U Novom Sadu DSS je podržala radikale, a u Nišu je bivši socijalista Smiljko Kostić, "levičar" koga je kandidovala monarhistička stranka Nova Srbija Velimira Ilića, ubedljivo pobedio demokratskog kandidata Gorana Ćirića, dotadašnjeg gradonačelnika. Iako su se predsednik Tadić i premijer Koštunica sporazumeli da njihove stranke svuda podrže kandidata demokratskog bloka, to se nije dogodilo. Koštunica je podržao Kostića, a G 17 plus je davao, a potom povlačio podršku Ćiriću, da bi na kraju rekao kako podržava Ćirića, ali da je i Kostić dobar.
Koalicija Zajedno je 1996/97. godine uspela da od Miloševića otrgne 40, a DOS je 2000. osvojio vlast u 90 gradova. Mnogi socijalisti su se tada sami odricali vlasti i mandata, shvatajući da se njihov režim urušio. Sada se ekstremisti reinkarniraju, na zgarištu mrtvih i izneverenih dogovora bivših dosovaca i sadašnje vlasti, i na nezadovoljstvu građana koji ne vide svetlo na kraju tunela. Demokratska stranka jeste najjača, ali ne treba izgubiti iz vida podatak da je od njenih 86 kandidata samo trećina dobila poverenje birača. Izgubila je Novi Sad, Niš, Kragujevac, Valjevo, Apatin, Vršac. Ni ona, a ni druge stranke demokratskog bloka, očigledno u kadrovskoj krizi zbog unutrašnjeg centralizma i ljubomornog čuvanja funkcija, nisu ponudile ličnosti ni programe koji privlače i mobilišu, tako da se birači odlučuju za staro-nove likove, tek da imaju iluziju promena. Na kraju se ta "promena" svodi na kažnjavanje i samokažnjavanje, a to opet uvećava spiralu nezadovoljstva. Stranke to, u stvari, znaju, pa otuda i polažu tolike nade u izbornu računicu koja se uglavnom sastoji od zbrajanja glasova uzajamne podrške. Politika je, u stvari, ustuknula pred aritmetikom. I otuda paradoks da smo svakim izborima dalji od rešavanja problema, a korist iz toga izvlače ekstremne snage. Sva je prilika da će ovi izbori dosadašnjim problemima kao što su Hag, Crna Gora, Kosovo, loše ekonomsko stanje, dodati Vojvodinu čime bi se ovo, sada već latentno žarište otvorilo svom žestinom i tu pokrajinu od tačke regionalnog povezivanja pretvorilo u region sukoba. No, i bez Vojvodine, u "lokalu" u Srbiji neprilike su na pomolu, jer u gradovima stranke ne mogu da se dogovore o koalicijama, a nijedna stranka demokratskog bloka nema većinu. Najveći broj opština nije konstituisao novu vlast, a zakonski rok ističe. Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović objavio je da će imenovati funkcionere koje ima pravo sam da odabere, jer više ne može da čeka dogovor stranaka, Boris Tadić poručuje da se nove lokalne vlasti obrazuju što pre. Radikali prete da će osvojiti opštinu u Zemunu i tako "organizovati 6. oktobar", kako kažu, pošto opština odugovlači sa verifikovanjem mandata, odnosno predajom vlasti. Kakvu će sliku odavati lokalna vlast u Srbiji između ekstremnih radikala i trulih kompromisa demokratskog bloka nije teško zamisliti. Ostaje samo pitanje da li će se u "lokalima" svetla ugasiti naglo ili će gasnuti jedna za drugima.