U subotu 21. avgusta bista Đure Jakšića na Liparu srušena je sa postamenta na kojem se nalazila u porti Crkve svetog Georgija, u neposrednoj blizini škole u kojoj je pesnik radio kao učitelj.
Odmah posle objavljivanja prvih vesti o uklanjanju biste Đure Jakšića, koja je pod pritiskom javnosti ubrzo vraćena, oglasilo se udruženje Liparski dani koje je direktno optužilo igumana Manastira svetog Georgija oca Savu da je naložio uklanjanje biste, sa obrazloženjem da je Đura bio razvratnik i neznabožac i da mu nije mesto u blizini manastira. Oštro osuđujući "samovolju sveštenika" predsednik Skupštine udruženja Liparski dani Toma Grujić izjavio je, neposredno posle uklanjanja biste, da je otac Sava više puta insistirao da se bista ukloni iz porte manastira jer, navodno, u manastir dolaze vernici da se mole bogu, a zna se da je Đura bio razvratnik i neznabožac (!), pa mu nije mesto u manastirskom dvorištu. Iz istih razloga uprava manastira se neposredno pre uklanjanja spomenika obratila dopisom Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu, u kojem traži izmeštanje Đurine biste, što bi omogućilo da se u manastiru obezbedi pravo verske slobode, a ujedno bi i spomenik, postavljen na drugom, adekvatnijem mestu, bio pristupačniji posetiocima i poštovaocima Đurinog dela.
Poznati književnik i slikar Đura Jakšić (1832-1878) spada u najizrazitije i najveće pojave srpskog romantizma. U Maloj Prosvetinoj enciklopediji Đura se opisuje kao "strastan, plahovite mašte, plemenitih emocija, buntovan i slobodoljubiv", čije su najpoznatije pesme o slobodi, protiv tiranije i lirske ispovesti pune dubokog bola. Tokom svog života proveo je jedno vreme na Liparu gde je radio kao učitelj. Spomenik Đuri Jakšiću svečano je otkriven 19. oktobra 1936. godine, a podigli su ga meštani sela Sabanta, pedesetak godina posle pesnikove smrti, uz dozvolu tadašnjeg ministarstva prosvete i kulture. Beogradska Politika, izveštavajući o svečanom otkrivanju biste Đuri Jakšiću, objavila je tekst pod naslovom "Na Liparu, gde je Đura Jakšić ispevao svoju najlepšu pesmu podigli su mu seljaci spomenik". Kako se navodi u tekstu povodom otkrivanja Đurine biste, osvećenje spomenika izvršili su sveštenici sabantski Dobrivoje Branković i kragujevački Dragoslav Veličković, što potvrđuje da u to vreme crkva nije bila protiv podizanja spomenika pesniku, slikaru i boemu Đuri Jakšiću. Sudeći prema jedinom zvaničnom saopštenju kojim se oglasila eparhija šumadijska, koje je izdato povodom vraćanja Đurine biste, crkva ni sada nije u ratu sa počivšim pesnikom. Jer, kako je zvanično navedeno u saopštenju, pravi razlog uklanjanja biste su "obimni građevinski radovi u porti Manastira svetog Georgija na Liparu", a do "privremenog uklanjanja biste" došlo je uz odobrenje Zavoda za zaštitu spomenika. Uz upozorenje da "nema mesta burnim reagovanjima", javnost je obaveštena da je nakon završetka određenih radova "spomen-bista sa dužnim poštovanjem vraćena na svoje mesto".
Jedna od činjenica koja se može sporiti u saopštenju crkve je saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika da se bista izmesti. U čitavom slučaju povodom uklanjanja pesnikove biste najčudnija je uloga baš Zavoda čiji rukovodioci posle vraćanja spomen-obeležja čine sve kako bi se stvar zataškala i prašina slegla. Jer, svojim dopisom, kao odgovorom na zahtev da se spomenik izmesti, direktor Zavoda za zaštitu spomenika Aleksandar Milanović dao je indirektno saglasnost koju su crkvene vlasti shvatile kao odobrenje da se bista ukloni. U svom odgovoru Zavod tvrdi da je sadašnji status crkve i spomen-obeležja potpuno odvojen i da nije proglašen za jedinstvenu spomeničku celinu, a da će pokrenuti inicijativu da se to učini u narednom periodu.
Da se čitav slučaj uklanjanja i vraćanja biste poznatog pesnika neće završiti samo saopštenjem crkve ukazuje i prijava MUP-u u kojoj se zahteva da se utvrdi kako je došlo do ovog slučaja, koji je prema izjavi Miroljuba Pavlovića, predsednika Izvršnog odbora udruženja Liparski dani, "naneo štetu celoj Šumadiji". I mada se policija nije oglasila, u udruženju ističu da neće odustati dok se ceo slučaj ne razotkrije.
Na mestu gde se nalazi bista Đure Jakšića na Liparu svake godine krajem septembra održava se manifestacija "Liparski dani". Na mestu gde je pesnik napisao jednu od svojih najlepših pesama, "Na Liparu", okupljaju se poštovaoci njegovog dela i organizuje se festival poezije i slikarstva. Poznate su i rodoljubive i lirske pesme Đure Jakšića, kao što su "Ponoć", "Ja sam stena", "Noć u Gornjaku", "Nevesta Pivljanina Baje", "Prve žrtve" i "Mučenica". Đura Jakšić je bio i darovit slikar, a njegova najpoznatija dela nalaze se u Narodnom muzeju u Beogradu, "Devojka u plavom", "Žena s lepezom", "Portret profesora Ćirića" i "Pogibija Karađorđa". I ove godine kraj biste poznatog pesnika na Liparu ljubitelji poezije recitovaće pesme Đure Jakšića.