Proglas alterglobalističke grupe "Drugačiji svet je moguć" iz Beograda za skup PGA (People's Global Action) koji je održan od 27. do 29. jula 2004. u Beogradu

Poziv za sve samonikle alterkapitalističke grupe i kolektive

Treće evropsko okupljanje mreže Globalna akcija ljudi od 23. do 29. jula 2004. godine održano je u Jajincima, prigradskoj zoni Beograda, post-Jugoslavija. Globalna akcija ljudi je globalna mreža lokalnih borbi, svetska mreža koja radi na održivim političkim, društvenim i direktno-demokratskim alternativama kapitalizmu i svim sistemima potlačivanja, daleko od logike političkih partija, država i ideoloških aparata države (etatizovanih sindikata, nevladinih organizacija i tome sličnog). To je mesto susreta antiautoritarnih i antikapitalističkih inicijativa. Svrha mreže je da poveže lokalne grupe koje odobravaju osnovne principe.

Osnovni principi Globalne akcije ljudi:
Veoma jasno odbacivanje kapitalizma, imperijalizma i feudalizma; svih trgovinskih sporazuma, institucija i vlada koje promovišu destruktivnu globalizaciju.
Odbijanje svih sistema tlačenja i diskriminacije, posebno (ali ne i samo): patrijarhata, rasizma i verskog fundamentalizma svake vrste. Zahtevamo neokrnjeno dostojanstvo svih ljudskih bića.
Borbeno držanje, pošto ne verujemo da lobiranje ima ozbiljan uticaj na pristrasne i nedemokratske organizacije, u kojima je transnacionalni kapital jedini pravi donosilac odluka.
Poziv na direktnu akciju i građansku neposlušnost, podrška borbama društvenih pokreta i svim formama otpora koje uvećavaju poštovanje života i dostojanstvo potlačenih ljudi; kao i izgradnja lokalnih alternativa globalnom kapitalizmu.
Organizaciona filozofija zasnovana na decentralizaciji i samoupravi.
Globalna akcija ljudi je oruđe za saradnju, a ne organizacija. Globalna akcija ljudi nema članove i nema, niti će imati pravnog zastupnika. Nijedna organizacija ili osoba ne predstavlja Globalnu akciju ljudi.
Koalicija "Drugačiji svet je moguć" (DSM) poziva sve prijatelje iz post-Jugoslavije i Evrope da učestvuju u pripremi konferencije.
Zašto?

• Zato što je važno, u vreme masovnog osiromašenja stanovništva, organizovati okupljanje alternativnih političkih projekata, umesto prihvatanja lažne dileme između nacionalizma i neoliberalizma, ubijanja nožem i ubijanja bedom.
• Zato što je podjednako važno ne prihvatiti lažni izbor odbrane domaće ekonomije protiv ekonomije SAD i Evropske unije.
• Zbog političke borbe Istočne Evrope: mi duboko verujemo da je prisustvo Globalne akcije ljudi u Istočnoj Evropi od izuzetnog značaja za širenje i osnaživanje naših ideja i naših pokreta. Organizovanje Globalne akcije ljudi u post-Jugoslaviji će sigurno uticati na povezivanje grupa u ovom delu Evrope.
• Zato što je naša zemlja stavljena na rasprodaju i suočavamo se sa masovnim degradiranjem radničkih prava, što je, paradoksalno, nešto čega ni građani zapadne Evrope nisu pošteđeni.
• Zato što DSM, kao sazivač sledeće evropske konferencije Globalne akcije ljudi, oseća da je naša zemlja dobila ulogu higijenskog koridora zone Šengena. Prema poslednjim podacima UNHCR-a, populacija Srbije i Crne Gore je na trećem mestu po broju zahteva za azil u drugim zemljama (posle Irana i Avganistana!). Iz ovog razloga, SCG je idealno mesto za otvaranje pitanja emigracije, podjednako značajnog i za Istočnu i za Zapadnu Evropu.
• Zato što je krajnje vreme da se Evropski radikalni pokret pomeri od mesta povremenih pobeda (Bolivija, Meksiko, Argentina, Brazil...), do mesta totalnih poraza bivše Jugoslavije. Mislimo da je vreme da ostavimo nadanja da će velike alterglobalističke demonstracije rešiti sve, i da se okrenemo povezivanju lokalnih borbi. Teško da postoji bolje mesto da se ovo uradi od Istočne Evrope, posebno bivše Jugoslavije.

Danas, bivša Jugoslavija je zemlja sa 250 000 ljudi ubijenih u ratu (od 1991. do sada), dok milion i po interno raseljenih ne živi u svojim domovima. Njihov povratak je politički gotovo nemoguć.
Broj onih koji su emigrirali iz Jugoslavije je blizu ove brojke, i neprekidno raste, jer se ljudi svakog dana pripremaju da pređu novi Berlinski zid (Šengen), koji razdvaja novo Rimsko carstvo od novih "Varvara".
Broj nestalih menja se svakog dana sa ekshumacijama masovnih grobnica i ostacima neidentifikovanih žrtava koje u mrtvačkim vrećama čekaju da pronađu vlasnike (Tuzla, najdrastičniji primer) i koje jedna administracija prebacuje drugoj.
Najvažnije vesti nisu one na naslovnim stranama, već one koje se nalaze na poslednjim stranicama, u oglasima o legalnim i ilegalnim vizama, trgovini ljudima, prodaji jeftine radne snage... postoje čak i ponude prodaje ljudskih organa (čest je slučaj da "nevidljivi" nude svoje bubrege na prodaju kako bi obezbedili deci obrazovanje - što je još uvek, doduše možda samo privremeno, biznis zabranjen zakonom u Jugoslaviji).
Mnogi koji su počinili zločine još uvek su na slobodi, dok su tzv. civilno društvo i njihovi glavni promoteri - strane nevladine organizacije koje se bore za "ljudska prava" - upravo oni koji bi morali da plate za poboljšanje uslova života u ovoj zemlji gubitkom njihovih ekstra velikih primanja (i prestankom parazitiranja na raznim fondacijama, donacijama i programima edukacija), pa im sadašnje stanje najviše i odgovara; ukratko "budalaština kao politička kategorija" vlada našom zemljom.
Vrhunac paradoksa je što je kapitalizam doneo "mir" (zapadni mediji i međunarodna zajednica su se svojski potrudili da model liberalnog kapitalizma Slobodana Miloševića, u čije vreme se desila početna pljačka društvene svojine i privatizacija, prezentuju kao vladavinu "poslednjeg komuniste XX veka" čije rušenje zahteva uvođenje liberalne demokratije, pa čak i bombama).
Uprkos 10 godina izolacije i velikog entuzijazma za kapitalističko "oslobođenje", skoro polovina stanovništva na poslednjim izborima nije glasala, spontano bojkotujući sistem parlamentarne demokratije.
Građanski i rat za teritorije, vojna agresija (sopstvene vojske, u sopstvenoj zemlji), embargo, NATO agresija, NATO okupacija, restauracija, negacionizam, divlji kapitalizam, etno-fašizam, moderni atavizam, atavistički modernizam, masovna beda - jednom rečju najgora noćna mora Evrope, samo su neki od razloga za jugoslovensko osećanje kompletnog nesporazumevanja sa ostatkom "normalnog sveta" koji nije iskusio građanski rat i navedene političke budalaštine u poslednjih 10 godina.
Apsurdni osećaj povratka u nešto što je već postojalo, krvavi raspad multietničke SFRJ radi ulaska u multietničku Evropu, samo su neki od razloga za osećanje beznadežnosti post-Jugoslovena, oteranih u "radosno iščekivanje ulaska u civilizovanu Evropu". Zato osećamo da je od ogromne važnosti da promovišemo direktnu demokratiju i samoorganizaciju kao legitimni otpor i mogući alternativni put, šireći među narodom svest da iza velike propagande postoji i druga strana kapitalizma.
DA LI NAM TREBA VAŠE UKLJUČIVANJE? Da! Da! Potrebna nam je pomoć i stranih i domaćih kolektiva i pojedinaca.
Prijavite se da budete volonteri, pomoćnici ili podrška u pripremi Globalne akcije ljudi! U (n)ovu pobedu ne možemo sami!