Put ka miru je put ka višem obliku demokratije

Da li je bilo gde teorijski (u političkim programima ili doprinosima pojedinih teoretičara) celovito i valjano trasiran put koji vodi formulisanim ciljevima ("miru" i "demokratiji") pouzdano i "održivo"

Goran Jovanović

Konferencija u okviru projekta lista Republika pod nazivom "Put Srbije k miru i demokratiji" bila je prilika za autora ovog priloga da se, kroz lično učešće, detaljnije informiše o tom projektu i rezultatima koji su u okviru tog projekta do sada postignuti. Tome je značajno doprineo i obiman uvodni referat Nebojše Popova. Bez obzira na to koliko pojedini učesnici projekta mogu biti zadovoljni prikazom njihovih sopstvenih rezultata, Nebojša Popov, svakako, zaslužuje pohvalu zbog velikog napora koji je morao da uloži ali i zbog osvetljavanja čitavog niza problema na intelektualno pošten način. Prema svom sadržaju, taj prikaz je dobra osnova da učesnici projekta, i oni koji to žele da postanu objavljivanjem svojih ogleda, bolje sagledaju čemu treba u daljem radu posvetiti više pažnje.

Otvorena pitanja

preporučeni od šireg kruga stručnjaka za praktičnu realizaciju. Uloga intelektualaca u tom poslu je najodgovornija i nezamenljiva i možemo se zapitati da li oni svoj posao u navedenom smislu rade onako kako bi bilo najbolje. A sasvim je sigurno da obavljanje te uloge ni pojedinačno niti grupno ne može dobiti pohvalu dok kolektivno teorijsko promišljanje ne dovede do takve društvene prakse koja bi potvrđivala da su dovoljno dobro sanirana najvažnija žarišta društvenih problema. Posebnu pažnju zaslužuje (treće) pitanje odnosa "mira" i "demokratije". Pošto je jasno da

Salvador Dali, Visage of War, 1940.

Šta je "normalno"

mogućnost - čak i onda kada poseduje valjanu argumentaciju u prilog superiornosti nekog predloga u odnosu na neke druge predloge. Tako smo, kao i ranije, došli do pitanja ustavnog rešenja demokratije. Cilj prethodnog dela teksta bio je da se ukaže da je u korenu svih društvenih problema uvek, i pre svega, nedovoljno dobra (nekvalitetna ili neefikasna) demokratija. I to važi generalno, a ne samo za Srbiju. Ako bi bilo tačno da ni najbolje današnje poliarhije ne spadaju u dovoljno dobre demokratije, svima nam se valja okrenuti što pre problemu demokratizacije društvenih odnosa na način koji će obezbediti ono što se od demokratije i očekuje - da bude prava alternativa primeni

Najvažnija karakteristika normalnog života treba da bude mogućnost svakog pojedinca i društvene grupe da efikasno i kvalitetno utiču na iznalaženje linije najboljeg zajedničkog interesa u razrešavanju konkretnih životnih problema tih pojedinaca i društvenih grupa

Bitne ideje

Snažne argumente u prilog demokratizacije društvenih odnosa, kakva se predlaže u JoGor-ogledu, nalazimo u delima Roberta Dala i Đovanija Sartorija, dobro poznatim imenima u teoriji demokratije. Za bolje razumevanje pratećih komentara neophodno je da se čitalac prethodno dobro upozna i shvati osnovne elemente JoGor-ogleda, a posebno opštu definiciju demokratije koja obuhvata, za razliku od drugih definicija, i političku i ekonomsku dimenziju demokratskog procesa. Ona direktno proizlazi iz radno-organizacionog modela društvene zajednice koji je autor koristio u analizama. Primena tog modela omogućila je autoru da na precizan način ustanovi gde je neiskorišćen prostor za dalju demokratizaciju društvenih odnosa uz dobitak na ekonomskoj efikasnosti i zašto ni građani najboljih poliarhija ne mogu biti previše srećni dostignutom demokratijom. Pažljivom čitaocu neće promaći da predloženi viši oblik demokratije podrazumeva ekstenziju delovanja principa konkurentnosti na sve radno-organizacione nivoe u društvu, čime ostvareni društveno prihvatljivi rezultati rada na svim radnim nivoima društva postaju osnovni regulator za vršenje društvene materijalne raspodele i društvene raspodele poslova. A danas je i teorijski i istorijski jasno da je ignorisanje tržišnog delovanja tog principa onaj presudan faktor koji je gotovo sve projekte zamene kapitalizma nekim rešenjem koje generiše manje društvenih problema - doveo do propasti. Izbacivanjem tržišnog mehanizma iz funkcije smanjena je mogućnost "demokratovanja" na racionalan način, pa je tako radikalno snižen stepen demokratije, u smislu opšte definicije formulisane u JoGor-ogledu, neminovno vodio ekonomskom krahu navedenih projekata. Danas znamo da je za njihov uspeh bilo potrebno upravo obrnuto - bolja mogućnost demokratovanja, tj. viši stepen demokratije. Nažalost, nema racionalne osnove za bilo kakvo slavlje što dosadašnji socijalistički projekti nisu uspeli - jer kapitalistički projekat i dalje živi sa brojnim slabostima koje generišu društvenu krizu i stimulišu razmišljanja o boljim projektima za ostvarivanje jednakosti, slobode i pravde među ljudima. Iz JoGor-modela sledi da je i kapitalistički projekat u permanentnoj krizi iz istog osnovnog razloga zbog kojih su propadali ili su u krizi još uvek postojeći socijalistički sistemi. U oba slučaja je u pitanju sprečavanje dalje demokratizacije društvenih odnosa, a bez toga, izvesno je, i poštovanje "prava na život", koje potencira Nebojša Popov, postupno dolazi u pitanje. Utoliko brže što je demokratija manja.