|
Šta je pokazao nastavak suđenja
optuženima za ubistvo premijera Đinđića?
|
|
|
|
Da li se tvrđava laži ruši?
|
 |
Velik je, čak prevelik i za zemlju Srbiju koja je doslovno natopljena korupcijom,
broj važnih osoba iz Miloševićevog režima upletenih u mutne i nečasne radnje,
privredni kriminal ali i ratne zločine i politička ubistva. Te zločinačke
grupacije su već više meseci pod neshvatljivom blagonaklonošću Koštuničine
vlade, skoro pod njenom neformalnom zaštitom; jedan broj u operaciji "Sablja"
uhapšenih vojnih i policijskih funkcionera je ne samo rehabilitovan od stupanja
na dužnost novog kabineta u martu ove godine, nego i vraćen na svoje ranije
dužnosti ili čak unapređen, kao npr. u slučaju Radeta Bulatovića, koji je
ne samo pušten iz zatvora nego odmah po skidanju zatvoreničke uniforme postao
ni manje ni više nego šef srpske tajne policije! Suprotno, oni koji su rukovodili
operacijom "Sablja" ili bili na visokim položajima u srpskoj policiji
tokom prethodne, dosovske vlasti, smenjeni su, ražalovani ili profesionalno
potpuno marginalizovani.
Već prvog dana nastavka, veštim unakrsnim pitanjima optužbe, umnogome je
uzdrmana tvrđava laži glavnooptuženog Legije. Suočen sa protivrečnostima
sopstvene izjave da mu je Spasojević bio samo poznanik, da bi nešto docnije
do detalja opisivao poverljive
| razgovore koje je s njim vodio, Legija je u jednom
trenutku nemoćno po sali pogledom, nemo tražio pomoć svojih branilaca,
koji su svog štićenika pokušali da odbrane verbalnim i neumerenim
napadom na tužioca i advokata porodice Đinđić. Ali, temelji tvrđave
laži su se jako zatresli kada je u sudu pročitano zvanično saopštenje
|
|
|
MUP-a Srbije (i to sadašnjeg, kojem je Jočić na čelu) u kojem se ističe
da je famoznih 600 kg zaplenjenog heroina legalno uništeno 21. marta 2001.
godine u TE "Nikola Tesla" u Obrenovcu o čemu je sačinjen uredan
zapisnik, a bile su prisutne i kamere RTS-a; postoji i filmski zapis. Podsetimo,
Legija je, očito po nalogu svojih branilaca, a u cilju diskreditacije DOS-ove
vlasti, samouvereno tvrdio da je droga prodata negde "na Zapadu",
a on, po tobožnjem naređenju tadašnje vlade, lično učestvovao u njenoj prodaji
("... rekli su mi: imaš zadatak da ovu drogu preprodaš Zapadu, oni
su nas bombardovali osiromašenim uranijumom, a mi ćemo heroinom trovati
njihovu decu...").
Da se Legijina odbrana, od koje su nove vlasti tako mnogo očekivale, lagano
ruši, videlo se i na primeru svedočenja Nenada Šarea. On je u višečasovnom
izlaganju detaljno opisao planove, pripreme i organizaciju atentata, kao
i događaje neposredno nakon njegovog izvršenja. Potanko, na isti način kao
što je opisao detalje u vezi s otmicom i zverskim ubistvom Ivana Stambolića
kada je istražne organe i policiju nepogrešivo doveo do mesta na Fruškoj
Gori gde je nesrećni čovek ubijen, a potom zasut krečom. Isto tako i svedoci,
koji su se u trenutku atentata zatekli u zgradi iz koje je pucano, navode
da su čuli dva ispaljena hica i da su videli trojicu ljudi kako izlaze iz
zgrade čime su potvrdili navode optužnice. Novinarima tom prilikom nije
promakla nervoza podjednako glavnooptuženog i tima njegovih branilaca.
Sve ono što se čulo na ovom suđenju iznova pokazuje visok stepen oboljenja
Srbije kao države i društva. Pokazuje i dokazuje neverovatnu isprepletanost
kriminalnih grupa i državnog vrha, pri čemu je i sam državni vrh neretko
strepeo od svojih "Frankenštajna". Ti "Frankenštajni"
su obično bili u senci svojih gospodara, ali dešavalo se i da formalizuju
svoju snagu i uđu u aktivan politički život, da se razgoropade, pa na svojevremena
nerazjašnjena ubistva (Arkan, Kundak, Bulatović) treba gledati kao na vrh
ledenog brega u neprestanoj borbi za prevlast, za dalju pljačku države i
društva.
Tok suđenja neće, dakako, otkriti sve te veze i odnose, ali bi sudska vlast
- ako počne da funkcioniše na način kako joj Ustav i zakoni nalažu, a istovremeno
otrpi sve pritiske koji su evidentni - mogla građanima da ulije nadu da
će postepeno unositi više reda u pravni haos koji danas vlada Srbijom.
Ipak, ovih nekoliko dana nastavka suđenja optuženima za ubistvo Đinđića
kao da nagoveštavaju ostvarenje stare istine da je pravda spora ali dostižna.
Videćemo hoće li nastavak suđenja zakazan za 1. novembar potvrditi ove nagoveštaje.
|
| |
Zlatoje Martinov |
|
